Kremlj isključio nadzorne kamere: Strah od atentata na Putina pomoću veštačke inteligencije

Rusija je privremeno isključila delove specijalizovane mreže nadzornih kamera koja se koristi za zaštitu predsednika Vladimira Putina zbog bojazni da bi strani obaveštajni servisi mogli da je zloupotrebe!

Kremlj je naredio gašenje sistema nakon što je izraelska upotreba hakovanih nadzornih kamera i veštačke inteligencije u Iranu, tokom operacije u kojoj je navodno ubijen iranski vrhovni vođa Ali Hamnei, izazvala strah da bi slična tehnologija mogla biti iskorišćena za praćenje ruskih zvaničnika, preneo je Daily Mail.

Preporučujemo

Sistem nadzora, koji je odvojen od stotina hiljada kamera namenjenih praćenju običnih građana Rusije, ponovo je uključen tek nakon što su inženjeri pokušali da ga izoluju od interneta, navodi list pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.

Ovaj potez ukazuje na rastuću zabrinutost bezbednosnih službi da je razvoj veštačke inteligencije pretvorio ogromne mreže video-nadzora iz instrumenata državne kontrole u potencijalne bezbednosne slabosti koje neprijateljske sile mogu da iskoriste.

Prema navodima lista, izraelski obaveštajci prikupili su ogromne količine snimaka sa saobraćajnih kamera u Tehranu i koristili softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji za analizu miliona sati video-materijala.

Navodno im je to omogućilo da mapiraju iransku prestonicu, identifikuju obrasce ponašanja pripadnika bezbednosnih službi i precizno utvrde mesto i vreme sastanka kojem su prisustvovali iranski vrhovni vođa i nekoliko njegovih najbližih saradnika.

Nekoliko visokih iranskih bezbednosnih zvaničnika kasnije je poginulo u napadima koje je Financial Times opisao kao deo početne faze američko-izraelskog rata protiv Islamske Republike.

Izveštaj navodi da je ova operacija izazvala snažne reakcije među obaveštajnim službama širom sveta, pri čemu ruski bezbednosni zvaničnici upozoravaju da sistemi nadzora projektovani za praćenje građana sada mogu biti iskorišćeni protiv država koje su ih uspostavile.

Aleksandar Bortnikov, šef Federalne službe bezbednosti (FSB), navodno je prošlog meseca upozorio regionalne zvaničnike da smrti visokih iranskih funkcionera predstavljaju "jasan znak upozorenja" o ranjivosti savremenih sistema video-nadzora.

Prema ruskim državnim medijima, on je rekao da su lokacije ključnih iranskih zvaničnika delimično identifikovane putem softverskih "zadnjih vrata" u teheranskim sistemima za video nadzor. Vlade odavno znaju da vešti hakeri i obaveštajne službe mogu da prodru u bezbednosne kamere.

Ali napredak u veštačkoj inteligenciji dramatično je povećao mogućnost pretraživanja ogromnih količina snimaka i identifikacije određenih ljudi, vozila i obrazaca ponašanja.

Za razliku od starijih sistema za prepoznavanje lica, najnovija tehnologija navodno može da analizira snimke koristeći pisane upite, omogućavajući operaterima da traže radnje i pokrete, a ne samo pojedinačna lica.

To znači da obaveštajni službenici mogu da pretražuju hiljade sati snimaka tražeći događaje kao što su dve osobe koje razmenjuju torbu, osoba koja je više puta menjala izgled ili vozilo koje je prefarbano i pojavljuje se na više lokacija.

Jedan evropski zvaničnik upoznat sa tehnologijom opisao ju je novinama kao "sveti gral nadzora", rekavši da omogućava analitičarima da traže ponašanje, a ne samo predmete.

Stručnjaci upozoravaju da, kada se meta identifikuje, sistemi veštačke inteligencije mogu brzo da izgrade detaljne profile koji pokrivaju mesece aktivnosti, otkrivajući ne samo sopstveno kretanje već i kretanje kolega, telohranitelja i saradnika.

Sistemi takođe mogu da kombinuju snimke sa CCTV kamera sa informacijama prikupljenim sa društvenih mreža, putnih zapisa, hakovanih komunikacija i drugih digitalnih izvora kako bi stvorili sve detaljniju obaveštajnu sliku.

Ideja da bi sopstvena mreža za nadzor jedne zemlje mogla biti usmerena protiv nje same uznemirila je kontraobaveštajne zvaničnike širom sveta, pokrećući napore da se identifikuju slabosti u postojećim sistemima kamera i zatvore potencijalne tačke pristupa.

Rusija je odavno zabrinuta zbog pretnji po Putinovu bezbednost, posebno od strane ukrajinskih obaveštajnih službi, koje su prethodno prodrle u sisteme saobraćajnih kamera i koristile podatke mobilnih telefona kako bi ciljale visoke ruske vojne ličnosti.

U izveštaju se navodi da je odluka Kremlja da privremeno onemogući deo Putinove zaštitne mreže za nadzor došla usred rastuće zabrinutosti da neprijateljske obaveštajne agencije mogu da iskoriste sisteme za nadzor.

Uprkos merama predostrožnosti Moskve, nezavisni ukrajinski haker rekao je za Fajnenšel tajms da su kamere u ruskoj prestonici, uključujući i neke oko Kremlja, i dalje ranjive na upad, iako je odbio da razgovara o tome da li Kijev poseduje mogućnost analize snimaka u velikim razmerama.

List je takođe izvestio da su SAD, Velika Britanija i Kina među zemljama koje razvijaju ili primenjuju sve sofisticiranije alate za nadzor zasnovane na veštačkoj inteligenciji, sposobne da analiziraju ponašanje, identifikuju obrasce i pretražuju video zapise koristeći jednostavne pisane komande.

"Oni su ti koji postavljaju kamere ,sve što mi treba da uradimo je da pronađemo način da uđemo. A uvek postoji način da uđemo", rekao je zvaničnik bezbednosti iz jedne od zemalja obaveštajnog saveza "Pet očiju".

Portparol Kremlja i Putina Dmitrij Peskov nije odgovorio na zahteve za komentar.

(Telegraf.rs)