Da li smo na pragu trećeg svetskog rata? Najveći broj sukoba između država još od 1945. godine

Broj sukoba između država dostigao je najviši nivo od završetka Drugog svetskog rata, pokazalo je zabrinjavajuće novo istraživanje.

Naučnici iz "Upsala Conflict Data Program" (UCDP) utvrdili su da je tokom 2025. godine zabeleženo ukupno 65 sukoba u kojima je na jednoj ili obe strane učestvovala neka država.

Preporučujemo

Istovremeno, broj direktnih međudržavnih sukoba udvostručio se drugu godinu zaredom, porastavši sa dva u 2023. na osam prošle godine, prenosi Daily Mail.

Među njima su bili tekući rat između Rusije i Ukrajine, kao i sukobi između Irana i Izraela, Indije i Pakistana i Izraela i Sirije.

Ukupno gledano, istraživači su ustanovili da se 13 sukoba tokom 2025. godine može klasifikovati kao rat, što znači da su tokom jedne kalendarske godine izazvali najmanje 1.000 poginulih povezanih sa borbenim dejstvima.

Zbog toga je 2025. godina postala jedna od najkrvavijih u modernoj istoriji čovečanstva, sa više od 244.600 ljudi poginulih u organizovanom nasilju. To je drugi najveći broj poginulih vojnika i civila od genocida u Ruandi 1994. godine.

"Ne radi se samo o većem broju sukoba, već i o veoma visokom nivou smrtonosnog nasilja", rekla je Tereza Peterson, viša analitičarka i rukovodilac projekta u UCDP.

Tokom poslednjih nekoliko decenija broj otvorenih sukoba između država uglavnom je bio u opadanju. Iako je nasilje u kojem učestvuju države ostalo prisutno, postalo je znatno ređe da dve države uđu u direktan oružani sukob.

Međutim, najnoviji podaci sada pokazuju "jasan porast" takvih nasilnih konfrontacija.

Magnus Oberg, direktor UCDP i viši predavač na Univerzitetu Upsala, upozorava:

"Porast međudržavnih sukoba i internacionalizovanih unutrašnjih sukoba traje već više od jedne decenije i dodatno se ubrzava. To odražava raspad međunarodnog poretka uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata. Rusija, Kina, a sada i Sjedinjene Države, napuštaju taj poredak ili ga otvoreno dovode u pitanje".

Ipak, iako studija ukazuje na rastuće geopolitičke tenzije i povećan broj ratova, ona ne zaključuje da je treći svetski rat neizbežan ili neposredno pred izbijanjem. Nalazi pre svega ukazuju na povećanu nestabilnost međunarodnog sistema, veći broj regionalnih sukoba i slabljenje mehanizama koji su decenijama ograničavali direktne sukobe između velikih sila.

Najveći od ovih međudržavnih sukoba je rat između Rusije i Ukrajine, koji je u pat poziciji od početka borbi 2022. godine. Ovo je najveći i najkrvaviji sukob u Evropi od kraja Drugog svetskog rata i pokazuje malo znakova usporavanja.

Istraživači procenjuju da je 2025. godine bilo najmanje 97.400 žrtava na obe strane. Ovaj zapanjujući broj čini 62 odsto svih smrtnih slučajeva na bojnom polju širom sveta prošle godine.

Iako istraživači kažu da povećanje sukoba između država povećava rizik od trećeg svetskog rata, šanse za istinski globalni rat ostaju relativno male.

"Dok veći broj sukoba povećava rizik od prelivanja koje bi moglo uvući više zemalja u sukob, svetski ratovi su sami po sebi veoma specifični i retki događaji", rekao je koautor studije Šon Dejvis, viši analitičar u UCDP i dodao:

"Porast međudržavnih sukoba nosi veći rizik od izazivanja šireg rata, iako istinski globalni rat ostaje prilično udaljena mogućnost".

Dejvis takođe ističe da slabljenje posvećenosti sporazumu o međusobnoj odbrani NATO čini svetski rat manje verovatnim. Međutim, to čini "rizike regionalnih ratova velikih sila, uključujući i mogućnost nuklearnog rata, verovatnijim".

Ali nisu samo vojnici ubijani u hiljadama, jer istraživači izveštavaju o zapanjujućem porastu nasilja nad civilima. Takozvano "jednostrano nasilje" dovelo je do smrti oko 76.500 nenaoružanih civila prošle godine.

To predstavlja povećanje od 400 odsto u odnosu na 2024. godinu i najveći broj jednostranih žrtava od 1994. godine, kada je 500.000 do milion Ruandana masakrirano u genocidu.

"Pre svega, vidimo dramatičan porast nasilja usmerenog na civile, posebno u Sudanu", kaže Petersonova.

Značajan deo ovog nasilja bio je usredsređen oko grada El Fašer, glavnog grada sudanskog regiona Severni Darfur. Snage za brzu podršku (RSF), sudanska paravojna grupa, opsedale su grad 500 dana, sistematski odsecajući civile od hrane, vode i medicinskih zaliha.

Nedavni izveštaj UN zaključio je da je konačno preuzimanje vlasti od strane RSF-a imalo "obeležja genocida", sa dokumentovanim dokazima o masovnim ubistvima, široko rasprostranjenim silovanjima i pozivima na eliminaciju nearapskog stanovništva.

Preživeli su citirali borce RSF koji su govorili: „Ima li među vama nekoga Zagavu? Ako pronađemo Zagavu, pobićemo ih sve“; i „Želimo da eliminišemo sve crno iz Darfura“.

Nakon što je grad pao sredinom oktobra, istraživači su procenili da je do kraja decembra ubijeno 60.000 civila.

"Civili su bili izloženi veoma širokom nasilju tokom rata u Sudanu od 2023. godine, ali događaji u El Fašeru 2025. godine ističu se čak i iz istorijske perspektive", kaže Tereza Peterson.

"Oni su glavni razlog zašto je broj smrtnih slučajeva od jednostranog nasilja dostigao najviši nivo u više od 30 godina".

Sirija je bila još jedno žarište za civilne smrtne slučajeve, sa procenjenih 2.100 smrtnih slučajeva u 2025. godini nakon pada Asadovog režima, što je ostavilo prelaznu vladu u teškoj kontroli nad lokalnim milicijama.

Uprkos tome, broj nedržavnih sukoba je opao prošle godine, dostigavši najniži nivo od 2013. godine sa 14.500 smrtnih slučajeva.

Međutim, istraživači napominju da je ovo smanjenje gotovo u potpunosti posledica promena u obrascima nasilja u Latinskoj Americi, posebno između narko-kartela u Meksiku.

(Telegraf.rs)