Meteorolozi zabrinuti: Preti "Super El Ninjo", posledice će osetiti ceo svet

El Ninjo je zvanično počeo i prognozira se da će ojačati u veoma snažan ili "Super El Ninjo", uz velike promene u globalnim vremenskim obrascima i još topliju klimu, navodi se u novom izveštaju koji je u četvrtak ujutru objavila Nacionalna uprava za okeane i atmosferu.

El Ninjo je periodični vremenski obrazac u tropskom delu Tihog okeana koji menja vetrove i karakterišu ga neuobičajeno tople vode u centralnom i istočnom Pacifiku. Ove promene u vetrovima i temperaturama okeana imaju posledične efekte na vremenske obrasce širom sveta.

Preporučujemo

Centar za klimatske prognoze NOAA procenjuje da ovaj El Ninjo ima 63 odsto šanse da postane "veoma snažan" (kolokvijalno poznat kao Super El Ninjo) i jedan od "najvećih El Ninjo događaja u istorijskim zapisima koji se vode od 1950. godine", piše CNN.

Kao pokazatelj sigurnosti Centra u ovu prognozu, procenjuje se sa 100 odsto verovatnoće da će El Ninjo trajati tokom jeseni, kao i sa izuzetno velikom verovatnoćom da će se nastaviti tokom zime.

Da bi se smatrao Super El Ninjom, temperature vode u tropskom Pacifiku moraju biti više od dva stepena iznad proseka. Neki pouzdani kompjuterski modeli sugerišu da će taj prag biti znatno premašen.

Tokom poslednjih nekoliko meseci velike količine neuobičajeno tople vode premeštale su se iz zapadnog Pacifika ka istočnom tropskom Pacifiku pod uticajem promena vetrova. Ova neuobičajeno topla voda putovala je na dubinama od oko 180 do 300 metara ispod površine okeana i sada počinje da se podiže ka površini mora hiljadama kilometara istočnije, bliže Južnoj Americi. Slična dinamika zabeležena je tokom prethodnih intenzivnih El Ninjo epizoda.

Događaji Super El Ninja relativno su retki, a poslednji su se dogodili 2015-2016, 1997-1998. i 1982-1983. godine.

Pošto El Ninjo podrazumeva prenos velike količine toplotne energije iz okeana u atmosferu, ovaj fenomen ima posledice i po globalnu klimu. On povećava prosečne globalne temperature na površini Zemlje povrh trenda zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima i zagađenjem iz fosilnih goriva, praktično garantujući da će 2027. godina nadmašiti 2024. i postaviti novi rekord kao najtoplija godina na planeti.

Kako bi El Ninjo mogao da utiče

El Ninjo povećava verovatnoću pojave određenih vremenskih i klimatskih ekstrema, uključujući toplotne talase, poplave i suše, u zavisnosti od regiona. U Sjedinjenim Američkim Državama njegovi efekti su najizraženiji tokom zimskih meseci.

Uragani: Iako El Ninjo može značajno da pojača sezonu uragana u centralnom i istočnom Pacifiku, on uglavnom smanjuje broj uragana u Atlantiku. Snažniji El Ninjo događaji, poput ovog, povećavaju verovatnoću da će se ovi efekti ispoljiti.

Veze sa sezonom uragana mogle bi da predstavljaju problem za jugozapad SAD i Havaje, u zavisnosti od putanje pojedinačnih oluja.

Zima u SAD: Uobičajeno se beleže temperature više od proseka od severnih delova SAD do zapadne Kanade i Aljaske, mada to ne isključuje povremene prodore hladnijeg vremena. Južni pojas SAD često je vlažniji i hladniji jer aktivnija mlazna struja usmerava više oluja preko ovog regiona.

Kalifornija bi mogla da doživi češće pojave takozvanih "atmosferskih reka", kada mlazna struja puna vlage udara u kopno, mada je teško predvideti koji deo države bi bio najviše pogođen.

Poplave, vrućine i suše: Neki regioni, poput Australije i Indonezije, skloni su sušama i toplotnim talasima tokom El Ninja, što može dovesti do šumskih požara i problema sa snabdevanjem vodom.

Tokom leta monsunske kiše su slabije u Indiji i jugoistočnoj Aziji, a već postoje znaci da se to dešava. Smanjena količina padavina u ovim oblastima može dodatno da pojača ekstremne letnje vrućine.

Karibi takođe često trpe suše tokom El Ninja. Tople i suve zime tipične su za delove južne i istočne Azije. Uslovi suše mogli bi da se pogoršaju u jugoistočnoj Africi tokom leta na južnoj hemisferi, od decembra do februara. U međuvremenu, oblasti bliže Rogu Afrike mogle bi da se suoče sa obilnim poplavnim kišama u periodu od oktobra do januara.

Pored toga, deo jugoistočne Južne Amerike sklon je obilnijim padavinama tokom godina sa El Ninjom, dok jugoistočni Brazil beleži temperature više od uobičajenih. Širok pojas severne Južne Amerike, koji se proteže do delova Centralne Amerike, obično je suvlji od proseka od jula do decembra. Severozapadna Južna Amerika, uključujući Peru, sklona je obilnim padavinama izazvanim El Ninjom u periodu od januara do maja zbog blizine neuobičajeno toplih okeanskih voda.

Okeani: El Ninjo događaji mogu da izazovu rasprostranjene morske toplotne talase i izbeljivanje korala, s obzirom na osetljivost korala na više temperature okeana. Sami morski toplotni talasi takođe mogu da utiču na regionalne vremenske obrasce.

Ekonomske posledice: Istraživanja su pokazala da snažni El Ninjo događaji mogu da uspore privredni rast država kroz gubitke izazvane katastrofama, poremećaje u snabdevanju hranom i druge posledice.

Ali to nije sve: pojedinačni El Ninjo događaji, čak i veoma snažni, ne prate uvek isti obrazac posledica i biće iznenađenja.

Postoji dodatna doza neizvesnosti u vezi sa posledicama ovog Super El Ninja jer se odvija u trenutku kada je svet već znatno topliji od proseka zbog globalnog zagrevanja izazvanog zagađenjem iz fosilnih goriva, pa postoje pitanja o tome koliko bi to moglo dodatno da pojača ekstremne vremenske događaje povezane sa El Ninjom.

Ukratko, nikada do sada nije postojao El Ninjo, a kamoli Super El Ninjo, u vreme kada je osnovna klima na planeti bila ovako topla kao danas.

(Telegraf.rs)