Tramp planira da uvede duboku cenzuru čitavog interneta: U igri je i veštačka inteligencija

Bela kuća i Kongres SAD rade na dogovoru kojim bi se ograničilo šta građani Sjedinjenih Američkih Država smeju da govore na internetu.

Prema novom izveštaju portala Axios, administracija predsednika Donalda Trampa pregovara sa ključnim senatorima u pokušaju da u veliki zakonodavni paket uključi odredbe koje bi ograničile mogućnost saveznih država da regulišu veštačku inteligenciju, u zamenu za uvođenje širokih saveznih ograničenja digitalnog govora.

Preporučujemo

Mnogo je već napisano o nastojanju Trampove administracije da državama pojedinačno oduzme pravo da regulišu veštačku inteligenciju, prenosi portal Futurism.

Iako Bela kuća i njeni saveznici to predstavljaju kao pitanje "bezbednosti" i "nacionalne sigurnosti", trenutak u kojem se to dešava je veoma indikativan, jer dolazi u vreme kada progresivne državne administracije pokušavaju da ograniče izgradnju centara podataka za veštačku inteligenciju i da tehnološke kompanije smatraju odgovornim za štetu koju njihovi AI sistemi prouzrokuju.

Ono što ovaj dogovor čini posebno podmuklim jeste kompromis na kojem se zasniva. Prema navodima Axiosa, zakonodavci u Kongresu, predvođeni republikanskom senatorkom Maršom Blekburn, u suštini nude odustajanje od mogućnosti regulisanja veštačke inteligencije u zamenu za tri savezna zakona o cenzuri: Zakon o bezbednosti dece na internetu (Kids Online Safety Act), Zakon NO FAKES i saveznu obavezu verifikacije starosti korisnika.

Iako formulacije ovih mera na prvi pogled sugerišu razumnu regulaciju sajber prostora, aktivisti tvrde da one zapravo predstavljaju masivan sistem cenzure koji je suštinski antidemokratski.

U oštro intoniranom saopštenju, organizacija za zaštitu Prvog amandmana Foundation for Individual Rights and Expression (FIRE) upozorava da bi "zajedno posmatrani, ovi zakoni iz temelja promenili internet kakav poznajemo". To je posebno značajno zato što FIRE finansiraju konzervativni privatni interesi, uključujući milijardera Čarlsa Koha, pa njihovo protivljenje pokazuje do koje mere se Tramp sukobljava čak i sa pojedinim pripadnicima američke vladajuće elite.

Na primer, Zakon o bezbednosti dece na internetu (KOSA) primorao bi velike društvene mreže da ograničavaju zakonit govor na osnovu propisa koje donosi Federal Trade Commission (FTC).

FIRE tvrdi da bi to saveznoj vladi dalo previše moći da kompanije poput Meta smatra odgovornim za štetu koju prouzrokuju, što bi, po mišljenju mnogih, odavno trebalo da se desi. Međutim, s obzirom na to da svega nekoliko korporacija kontroliše ogromnu većinu internet infrastrukture i društvenih mreža, KOSA bi FTC, koji je pod kontrolom Trampove administracije, dala značajnu moć da internet oblikuje prema sopstvenoj volji.

Da bi ovu moć stavili u perspektivu, samo regulisanje Metinog Instagrama uticalo bi na oko 71 odsto građana SAD koji kažu da redovno koriste aplikaciju.

Drugim rečima, to je moćno oružje i kao i kod svakog oružja, veoma je važno ko ga koristi. Ukoliko Bela kuća i Kongres proguraju KORA, verovatno bi to funkcionalno okončalo mogućnost anonimnog surfovanja internetom, dok bi istovremeno pojačalo Trampove napore da kriminalizuje levičarske opozicione grupe u SAD.

Da li će proći zavisiće od nekih lukavih manevra Trampove administracije kako bi se obezbedila podrška Kongresa. Ali sve to podvlači frustrirajuću stvarnost regulacije veštačke inteligencije u SAD:

Amerikanci u ogromnoj većini podržavaju strožu regulaciju veštačke inteligencije ali sa trenutnom klikom koja vodi Ovalni kabinet, nema garancije da lek neće biti gori od bolesti.

(Telegraf.rs)