ZAOKRET Kako se Trampov rat protiv krijumčara droge pretvorio u rat protiv levice u Latinskoj Americi

Više nego bilo koji drugi američki predsednik u poslednjim decenijama Donald Tramp je agresivno sprovodio vojne intervencije u Latinskoj Americi.

Američke specijalne snage su 3. januara ove godine zarobile Nikolasa Madura, predsednika Venecuele, pod optužbama za narko-terorizam. U mesecima koji su prethodili operaciji, Južna komanda Sjedinjenih Država počela je da gađa male, brze čamce u Karipskom moru i istočnom Pacifiku.

Preporučujemo

Broj poginulih u tekućem ratu protiv navodnih narko-terorista porastao je na više od 200 ljudi. U središtu ovih događaja nalazi se deklarisani cilj Trampove administracije da se bori protiv organizacija koje se bave trgovinom drogom, navodi Mihaele D. Parancino u analizi za ugledni portal The Conversation, koju prenosimo.

Bela kuća i Stejt department označili su veliki broj gerilskih grupa, narko-kartela, bandi i kriminalnih organizacija kao "strane terorističke organizacije".

Vašington je takođe proširio bezbednosne veze sa Ekvadorom i Salvadorom, koje vode desničarski saveznici Donalda Trampa.

Istovremeno, administracija je vršila pritisak na levičarske vlade u Kolumbiji, Gvatemali, Brazilu i Meksiku da se pridruže američkom ratu protiv droge ili da se suoče sa Trampovim gnevom.

Kada je reč o stvaranju pravnih osnova za upotrebu oružane sile, oznaka narko-terorizma veoma je korisna. Upravo se na nju Trampova administracija pozvala kako bi opravdala Operaciju "Apsolutna odlučnost" radi hvatanja i podizanja optužnice protiv Madura.

Ipak, Trampova odluka da pomiluje desničarskog saveznika, bivšeg predsednika Hondurasa Huana Orlanda Ernandeza, koji je bio osuđen na 45 godina zatvora zbog trgovine drogom i povezanih krivičnih dela u vezi sa oružjem, nekim posmatračima delovala je kao potez koji je "u suprotnosti sa Trampovim ratom protiv droge“.

Međutim, istorija tog rata protiv droge, naročito tokom predsedničkog mandata Ronalda Regana, pokazuje da je oznaka narko-terorizma oduvek bila politizovana. Istraživanja o Reganu i ratu protiv droge ukazuju na to da je neodređenost samog pojma pomagala američkim kreatorima politike da ostvare ciljeve koji su u suštini bili antikomunistički i usmereni protiv levice.

Svetli put i koreni narko-terorizma

Peruanski predsednik Fernando Belaunde Teri prvi je upotrebio izraz "narko-terorizam" 1982. godine kako bi opisao infiltraciju gerilaca pokreta Sendero Luminoso, odnosno "Svetli put" u trgovinu drogom.

Kao ultraradikalni ogranak Komunističke partije Perua, "Svetli put" predstavljao je jednu od najokrutnijih pobunjeničkih organizacija u Latinskoj Americi.

Komisija za istinu i pomirenje kasnije je zaključila da su maoistički gerilci bili odgovorni za najmanje polovinu od 70.000 smrtnih slučajeva i nestanaka povezanih sa sukobom, tokom svoje kampanje za rušenje "buržoaske" demokratske vlade.

Nakon što je peruanska vojska potisnula gerilce iz njihovog uporišta u Ajakuču, u južnim Andima, oni su se preselili na sever, u gornju dolinu Ualjaga, koja je u to vreme bila izvor više od polovine svetske proizvodnje kokaina.

Peruanska policija, zajedno sa Američkom administracijom za suzbijanje droga, stvorila je posebne jedinice za borbu protiv narkotika usmerene na iskorenjivanje useva. Ova strategija je imala za cilj da smanji ponudu kokaina eliminisanjem njegovog izvora, biljke koke.

Otpor seljaka-uzgajivača ovim operacijama podstakao je pobunu "Sjajnog puta" obezbeđujući regrute i stvarajući mogućnost gerilcima da se pomešaju između poljoprivrednika i policije.

Kako se Hladni rat bližio kraju, militarizovani rat protiv droge se proširio pod administracijom Džordža H. V. Buša. Kako se savezni budžet za borbu protiv narkotika skoro udvostručio, američki zvaničnici su vršili pritisak na Peruance da i oni militarizuju svoje napore u borbi protiv narkotika.

Ali tek kada su peruanske oružane snage sklopile prećutno primirje sa trgovcima ljudima, uspele su da lociraju i uhvate vođu "Sjajnog puta" Abimaela Guzmana u septembru 1992. godine i razbiju pobunu.

Peruanska kontrapobuna je uspela zahvaljujući strategiji koja je namerno prekinula veze između gerilaca i trgovaca drogom. U suštini, oružane snage Perua preuzele su kontrolu nad trgovinom drogom od levičarskih gerilaca.

Američki zvaničnici za borbu protiv narkotika, zajedno sa svojim kolegama iz peruanske policije, nisu bili oduševljeni ovom strategijom kao ni desetine hiljada ljudi koji su se našli u unakrsnoj vatri. Ali za bezbroj američkih odbrambenih zvaničnika koji su bili više zainteresovani za pobedu nad "Sjajnim putem" nego zaustavljanje plime droge, etiketa narkoterorizma je omogućila jasan uspeh i izradila vredan plan.

Kolumbija i veza sa narko gerilom

Incident koji je neraskidivo povezao narko-kartele i komunističke gerile u američkom konceptu narkoterorizma bila je opsada kolumbijske Palate pravde, vrhovnog suda zemlje, od strane M-19 u novembru 1985. godine. Pokret M-19, ili pokret 19. april, nazvan tako po spornim izborima, imao je za glavni cilj uspostavljanje socijalizma u Kolumbiji.

Gerilci su uzeli vrhovni sud za taoca i nameravali su da tadašnjeg predsednika izvedu na suđenje. U sukobu sa vojskom poginulo je skoro 100 ljudi, uključujući vojnike, gerilce i 11 sudija.

Pojavile su se tvrdnje da je Pablo Eskobar, šef ozloglašenog kartela Medelin, platio M-19 za napad. Gerilci su očigledno ukrali stotine dokumenata, uključujući i zahteve SAD za ekstradiciju Eskobara.

Iako se ovaj motiv i dalje osporava pa čak i američki ambasador u Bogoti naglasio da "veza između narko-gerile" nije dokazana, šokantni događaj je ojačao američko javno mnjenje protiv nove pretnje narkoterorizma.

U aprilu 1986. godine, Reganova administracija je izdala Direktivu 221 o nacionalnoj bezbednosti, kojom je zvanično povezala borbu protiv narkotika i borbu protiv pobunjenika u spoljnoj politici SAD.

Proglašenje droge pretnjom nacionalnoj bezbednosti proširilo je obim učešća SAD u kolumbijskoj borbi protiv ukorenjenih komunističkih gerilskih grupa kao što su Revolucionarne oružane snage Kolumbije i Nacionalnooslobodilačka vojska.

Ta saradnja se nastavlja do danas, iako je trenutno ugrožena neprijateljstvom između Trampa i kolumbijskog predsednika Gustava Petra, koji je i sam bivši član M-19.

Selektivna primena tvrdnji o trgovini ljudima

Oznaka narkoterorizma selektivno je primenjivana ne samo na levičarske gerile već i na dve komunističke vlade u Latinskoj Americi. Reganova administracija je iskoristila navode o nikaragvanskoj i kubanskoj trgovini drogom kako bi uticala na javno mnjenje SAD u vreme kada je američki narod bio zabrinut da će se ponovo zaglaviti u vijetnamskoj močvari.

Vijetnam je razbio konsenzus o spoljnoj politici oko obuzdavanja sovjetskog komunizma, ali je epidemija krek kokaina iz 1980-ih stvorila snažan novi razlog za intervenciju SAD.

Nakon što je Kongres, pozivajući se na zabrinutost zbog ljudskih prava, ograničio pomoć antikomunističkim kontra snagama koje su se borile protiv levičarske sandinističke vlade Nikaragve, Regan je javno optužio sandiniste za trgovinu drogom.

Jedini dokazi koji su predstavljeni u prilog optužbi verovatno su dobijeni kao rezultat zajedničke operacije DEA i CIA u kojoj je učestvovao Bari Sil, američki švercer droge koji je postao doušnik DEA, koga je kasnije glumio Tom Kruz u holivudskoj filmskoj verziji prljave priče "American Made". Postavila su se pitanja da li je nikaragvanski trgovac identifikovan u akciji uopšte povezan sa bilo kim u sandinističkoj vladi.

Istovremeno, Reganova administracija je ignorisala navode da su sami Kontraši švercovali kokain u SAD. Zaista, istraga Senata koju je predvodio američki senator Džon Keri otkrila je da su zvaničnici administracije više puta ignorisali ili ometali dokaze o trgovini drogom Kontraša. Generalni inspektor CIA je utvrdio da je agencija primila, ali je zanemarila da proveri slične navode.

Ove aktivnosti su tolerisane jer su prikupljale novac za cilj koji su Regan i njegove pristalice smatrali pravednim. Kontraši su viđeni kao "borci za slobodu" koji se bore da oslobode Nikaragvu od komunizma.

Zatvaranje kruga

Tada, kao i sada, kreatori politike u Vašingtonu su sledili regionalni pristup osmišljen da ojača bezbednosnu saradnju i ojača vojne kapacitete savezničkih zemalja.

U martu 2026. godine, Trampova administracija je stvorila Američku koaliciju protiv kartela, ili Štit Amerike, bezbednosni savez za zaustavljanje ilegalne imigracije, ruskog i kineskog mešanja i "narkoterorističkih bandi i kartela". U svom govoru na otvaranju samita 7. marta, Tramp je insistirao da je "jedini način da se poraze ovi neprijatelji oslobađanje moći naših vojski".

Tada, kao i sada, čini se da je ova saradnja usmerena na levičarske i komunističke vlade na zapadnoj hemisferi.

U mnogim slučajevima, uokvirivanje droge je eksplicitno obrazloženje za akciju. To se nedavno pokazalo kada su SAD označile dve najveće kriminalne bande u Brazilu kao strane terorističke organizacije, što je navelo brazilske zvaničnike levičarske Luline vlade da upozore da bi svaki izgovor za intervenciju bio "neprihvatljiv".

U drugim slučajevima, argument administracije je širi. Pojačavanje vojnih manevara, retorike i sankcija protiv Kube uključujući proglašavanje ostrvske nacije "neobičnom i izuzetnom pretnjom" bezbednosti SAD navelo je mnoge da spekulišu da je Kuba sledeća meta promene režima.

Iako se oznaka narkoterorizma može primenjivati selektivno u zavisnosti od slučaja, rezultat ostaje ispunjenje antikomunističkih političkih ciljeva koji datiraju još iz Hladnog rata.

(Telegraf.rs)