Šta znamo o mirovnom sporazumu SAD i Irana? Neke stvari i dalje nisu jasne

Predsednik SAD Donald Tramp i zvaničnici u Teheranu pozdravili su trenutni kraj rata protiv Irana, pri čemu je američki predsednik tvrdio da će "nafta ponovo teći sa obe strane regiona i za ceo svet".

Međutim, u satima koji su usledili nakon objava, ostalo je nejasno šta je tačno dogovoreno, pošto konačni tekst memoranduma o razumevanju nije objavljen, a detalji o ključnim pitanjima, uključujući pristup Ormuskom moreuzu, iranski nuklearni program i Liban, bili su veoma oskudni.

Preporučujemo

Tramp je kasnije rekao za The New York Times da će ponovo pokrenuti vojne napade ukoliko Teheran ne postigne nuklearni sporazum sa SAD tokom širih pregovora koji bi trebalo da počnu u petak.

Evo šta znamo, a šta ne znamo, u satima neposredno nakon najnovijih saopštenja:

Ormuski moreuz

U nedelju uveče Donald Tramp je delovao potpuno nedvosmisleno kada je reč o statusu Ormuskog moreuza, izjavivši: "Ovim u potpunosti odobravam besplatno otvaranje Ormuskog moreuza i, istovremeno, odobravam trenutno uklanjanje blokade mornarice Sjedinjenih Država. Brodovi sveta, pokrenite motore. Neka nafta teče!"

Sat kasnije, američki predsednik je rekao da je otvaranje ključnog plovnog puta, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, uslovljeno potpisivanjem sporazuma koje je zakazano za petak i da će biti otvoren "u svrhu uklanjanja mina".

Ključno je to što pakistanski premijer Šehbaz Šarif, posrednik u mirovnom sporazumu, nije pomenuo moreuz u svom prvom saopštenju. Iranska državna agencija Mehr prenela je da dogovoreni memorandum o razumevanju predviđa ponovno otvaranje moreuza u roku od 30 dana prema "iranskim aranžmanima", prenosi Guardian.

Sjedinjene Države već dugo insistiraju na tome da bi bilo kakav sistem naplate prolaza brodovima - poput onog o kojem se navodno razgovaralo sa Omanom - bio neprihvatljiv. Američki predsednik je prošlog meseca rekao da će moreuz biti otvoren za sve i da "niko neće njime upravljati".

Lideri Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke i Italije - grupe poznate kao E4 - takođe su brzo naglasili da ponovno otvaranje moreuza mora biti bezuslovno i uz neograničenu slobodu plovidbe.

Bez obzira na neizvesnost, globalne cene nafte su naglo pale u satima nakon objave vesti i spustile se na najniže nivoe od početka marta, ubrzo nakon početka rata sa Iranom. Cene su potonule uprkos upozorenjima da bi za obnovu energetske proizvodnje u Persijskom zalivu mogli biti potrebni meseci ili čak godine.

Ponovno pokretanje naftnih i gasnih postrojenja složen je proces, a deo infrastrukture u regionu oštećen je u napadima dronovima. Takođe ostaje pitanje da li će brodarske kompanije i osiguravači smatrati da je moreuz dovoljno bezbedan za prolazak.

Liban

Jedna od ključnih tačaka neslaganja tokom ranih pregovora o prekidu vatre bila je da li će Liban biti uključen u bilo kakav sporazum. Iranski zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi bio je potpuno jasan kada je reč o obuhvatu nedeljnog sporazuma.

"Proglašen je trajni i trenutni kraj rata na svim frontovima, uključujući Liban", naveo je.

Posrednik Šarif takođe je bio jasan, navodeći na društvenim mrežama da su "obe strane proglasile trenutni i trajni prekid vojnih operacija na svim frontovima, uključujući Liban".

Međutim, Tramp u svojim prvim objavama na mreži Truth Social nije pomenuo Liban, fokusirajući se gotovo isključivo na Ormuski moreuz.

To bi moglo biti teško prihvatljivo za Izrael, koji nije bio uključen u iransko-američke mirovne pregovore i nije odmah reagovao na vest o sporazumu.

Premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, verovatno ima i sopstvene unutrašnjopolitičke razloge da nastavi sukob sa Iranom i njegovim saveznicima, uključujući Hezbolah u Libanu. Dalja vojna dejstva mogla bi da ugroze svaki sporazum između SAD i Irana.

Raniji planovi da se sporazum sa Iranom objavi u nedelju poremećeni su izraelskim napadom na Bejrut, u kojem je uništena zgrada u južnom predgrađu libanske prestonice, pri čemu su tri osobe poginule, a šest povređeno. Tramp je za portal Axios rekao da je taj napad "odložio potpisivanje za nekoliko sati".

Tramp i Netanjahu su se navodno više puta sukobljavali zbog izraelskih vojnih operacija u Libanu, koje su se nastavile uprkos zasebnom sporazumu o prekidu vatre koji je često zanemarivan.

Iranski nuklearni program

Po svakoj proceni, sudbina iranskog nuklearnog programa - jednog od ključnih razloga koje je Tramp navodio za rat protiv Irana - nije rešena najnovijim sporazumom.

Predsednik je u nedelju ponovio obećanje da "Iran nikada neće imati nuklearno oružje", ali su visoki pakistanski zvaničnici rekli za Associated Press da će se nuklearni pregovori nastaviti tokom narednih 60 dana. Sam Tramp rekao je za New York Times da bi Teheran mogao ponovo da bude meta američkih vojnih napada ukoliko ne postigne nuklearni sporazum.

U zajedničkom saopštenju sa grupom E4, koju čine Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, evropski lideri su u nedelju uveče ponovili Trampove stavove i dodali: "Spremni smo da ukinemo relevantne sankcije kao odgovor na jasne i proverljive korake Irana u vezi sa njegovim nuklearnim programom."

Iran već dugo tvrdi da je njegov nuklearni program mirnodopski i nije se javno obavezao da će se odreći obogaćenog uranijuma, za koji se veruje da je zakopan ispod tri nuklearna postrojenja teško oštećena u američkim napadima prošle godine.

Tramp se suočava sa značajnim političkim pritiskom da po ovom pitanju postigne bolji sporazum od onog koji je sam poništio tokom svog prvog mandata. Tada je povukao SAD iz multilateralnog sporazuma sa Iranom iz 2015. godine, koji je pregovarao predsednik Barak Obama, a kojim su Teheranu ukinute sankcije u zamenu za ograničenja njegovog nuklearnog programa, uključujući međunarodne inspekcije.

Iran je odgovorio ubrzavanjem obogaćivanja uranijuma, proizvevši više od 400 kilograma materijala čija je čistoća blizu nivoa potrebnog za izradu nuklearne bombe. Konačna sudbina tog uranijuma verovatno će biti jedna od ključnih tema predstojećih širih pregovora.

(Telegraf.rs)