Rat je (valjda) gotov, ali problemi nisu: Iranske mule se sada suočavaju s ovim ogromnim mukama

Iranski teokratski vladari izbegli su američku vojnu kampanju, ali njihovi pravi problemi tek počinju: upravljanje suprotstavljenim zahtevima tvrdolinijaša ojačanih preživljavanjem udara i stanovništva koje je osiromašeno i besno.

Moćni iranski tvrdolinijaši ohrabreni su tromesečnim sukobom za koji veruju da je Iran preživeo kao pobednik. Oni žele da vlast zauzme tvrdu liniju u predstojećim pregovorima sa SAD i da prioritet da ponovnom naoružavanju, uvereni da mogu da uguše svaki unutrašnji otpor silom.

Obični Iranci, međutim, očajnički žele da se bilo kakva "mirovna dividenda" ili finansijsko olakšanje iskoristi za poboljšanje životnog standarda i bolje izglede nakon razornog rata koji je usledio posle godina teških sankcija.

Oba tabora imaju visoka očekivanja, suprotstavljene zahteve i malo strpljenja. U pozadini lebdi opasnost od ponovnih masovnih protesta, poput nemira koje su vlasti ugušile u januaru, kada su ubijene hiljade demonstranata.

Rastrući bes zbog ekonomske krize

"Čim se rat završi, a ovaj privremeni sporazum je krhk, stvarni problemi za iranski klerikalni režim će početi", rekao je Hamidreza Azizi, gostujući istraživač na Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove u Berlinu.

Četiri iranska zvaničnika i jedan bivši zvaničnik opisali su za Reuters pritiske sa kojima se Islamska Republika suočava dok stanovništvo prelazi sa rata na suočavanje sa ruševinama ekonomije.

Trojica od tih zvaničnika navela su da postoji očekivanje javnosti da će svako finansijsko olakšanje, koje vlada dobije kroz obustavu sankcija ili povraćaj sredstava, biti usmereno na poboljšanje ekonomije i životnog standarda.

Jedan od njih, visoki zvaničnik koji je Irance opisao kao "umorne od rata i ekonomskih teškoća", rekao je da će sredstva verovatno biti usmerena na obnovu, ubrizgavanje likvidnosti u banke i širu ekonomsku podršku.

Sva četiri zvaničnika su ili otvoreno priznala ili nagovestila rizik od novih protesta ako vlasti ne uspeju da poboljšaju životni standard. Jedan je sporazum o okončanju rata opisao kao "dvosmerni mač" zbog visokih očekivanja javnosti.

Bivši zvaničnik, reformista, rekao je da su ti rizici dobro poznati na najvišem nivou vlasti i da je to jedan od razloga zašto je Teheran prihvatio dogovor o ponovnom otvaranju Ormuski moreuz.

Memorandum o okončanju rata, koji bi Iran i SAD trebalo da potpišu u petak, očekuje se da uključi određeno finansijsko olakšanje za Iran, uz dodatne mere ako strane kasnije ovog leta postignu širi dogovor.

Iranska ekonomija se suočava sa visokom inflacijom, padom vrednosti valute, široko rasprostranjenom nezaposlenošću i, od početka rata, velikim oštećenjima industrije i infrastrukture čija će obnova biti veoma skupa.

"Iz domaće perspektive, Iran sada ima ograničen vremenski prozor da stabilizuje unutrašnje prilike. Sjedinjene Države su oduvek fokusirane na unutrašnja dešavanja u Iranu i to i dalje čine", rekao je Said Lejlaz, iranski ekonomista i politički analitičar.

Dugoročnije ukidanje sankcija, koje bi omogućilo iranskim kompanijama ponovni pristup globalnim tržištima i finansijama, zahtevalo bi širi sporazum sa SAD o nuklearnom programu Teherana, što se i dalje smatra dalekom perspektivom.

Tvrdoglavci traže nagradu za ratni stav

Tokom rata, iranske vlasti su gušile nezadovoljstvo strogim upozorenjima i drakonskim kaznama, kao i mobilisanjem pristalica na ulicama u gotovo neprekidnim demonstracijama podrške sistemu.

Posle godina insistiranja da režim zauzme tvrđi stav prema Zapadu i da pokaže moć Irana kroz poteze poput zatvaranja Ormuskog moreuza, tvrdolinijaši se sada osećaju potvrđeno i očekuju da njihovi napori budu nagrađeni.

Taj tvrdi blok obuhvata različite frakcije, uključujući Revolucionarnu gardu. Iako je Garda sada spremna da prihvati dogovor kako bi Islamska Republika opstala, takozvani Pokret Pajdari nije.

U tom pokretu su istaknuti poslanici, veterani politike i uticajne ličnosti u medijima, i imaju značajnu podršku među ljudima koji su izlazili na ulice od početka rata.

Iako nisu dovoljno moćni da preokrenu državnu politiku, mogu da otežaju upravljanje sistemom.

Mnogi od njih su ogorčeni što Iran sada ulazi u pregovore sa Sjedinjenim Državama umesto da čeka bolje uslove, posebno posle ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija prvog dana sukoba.

"Prave dogovor sa neprijateljem koji je ubio našeg vođu, iako smo mi pobedili u ratu. Pa gde je onda osveta za krv imama Hamneija? Kakva je ovo islamska vlada? I sada u petak žele da se rukuju s ubicama imama", rekao je Husein, pripadnik dobrovoljačke milicije Basidž, kojom upravlja Revolucionarna garda, koristeći počast za preminulog vođu i tražeći da mu se prezime ne objavljuje.

Jedan od četiri zvaničnika koje je Reuters kontaktirao, iako je priznao potrebu za rešavanjem ekonomskih problema, rekao je da je rat pokazao da su iranske vojne sposobnosti prioritet. Obnavljanje vojne moći Irana, kako je naveo, "nastaviće se punim tempom".

Ako privremeni sporazum dovede do brzog priliva sredstava u ekonomiju, vlada bi mogla da odloži suočavanje sa sopstvenim stanovništvom, rekao je Azizi.

"Najneposredniji izazov za rukovodstvo je kako da ubedi sopstvenu tvrdolinijašku bazu da je ovo zapravo dobar dogovor. A to je zato što su tokom rata i tokom primirja u velikoj meri zavisili od te tvrde manjine", dodao je.

Dodatno komplikuje situaciju to što su poslednji veliki protesti 2022/23. doveli do faktičkog povlačenja po pitanju obaveznog odevanja žena. Od masovnih demonstracija nakon smrti Mahse Amini u pritvoru, ženama je omogućeno da u javnosti ne nose dugogodišnje obavezne marame, što i dalje izaziva nezadovoljstvo tvrdolinijaša.

Tokom sukoba, Iranska revolucionarna garda je postala još moćnija, pomažući usponu svog preferiranog kandidata Možtabе Hamneija kao naslednika svog oca na mestu vrhovnog vođe. Hamnei se i dalje nije pojavio u javnosti, a Garda ostaje dominantna, navode analitičari.

Prema rečima Aleksa Vatanke, višeg istraživača na Institutu za Bliski istok u Vašingtonu, oni bi mogli biti spremni da se obračunaju i s ideološkim tvrdolinijašima koji odbijaju dogovor koji i sami pomažu da se postigne, jednako kao i sa demonstrantima.

"Mislim da će ići protiv svakoga ko dovodi u pitanje konsenzus, jer je unutrašnja kontrola sada, posle Alija Hamneija, izuzetno važna. Biće određenih društvenih sloboda, poput žena bez hidžaba, ali političke slobode neće biti tolerisane", rekao je on.

(Telegraf.rs)