Tramp se nakon Irana vraća svojoj staroj opsesiji? "Moglo bi jako brzo sve da se zakomplikuje"

Kako se američko-izraelski rat s Iranom smiruje, američki predsednik Donald Tramp već najavljuje ponovno usmeravanje svoje pažnje na neka druga pitanja kojima se pre sukoba s Iranom predano bavio. Već je izjavio da će se ponovno posvetiti ratu u Ukrajini, a CNN sad piše da će fokus ponovno preusmeriti i na pitanje carina.

Podsećajući na Trampove izjave, CNN piše da je reč "carine" jedna od njegovih omiljenih reči - ako ne i najomiljenija - ali, otkako je izbio rat s Iranom, retko se mogla čuti u njegovim izjavama.

Preporučujemo

Međutim, kako se navodi, trenutno krhki sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji nudi put prema okončanju višemesečnog rata, ponovno je vratio carine na Trampov dnevni red, a situacija bi se, kako ocenjuje autorla Elizabet Bučvald, mogla vrlo brzo da se zakomplikuje.

Pred ovogodišnji samit G7 u Francuskoj, Tramp je zapretio da će uvesti porez od 100 odsto na francuska vina ako francuski predsednik Emanuel Makron ne ukine porez na digitalne usluge od 3 odsto. Porez posebno pogađa američke tehnološke gigante kao što su Amazon, Alfabet, Epl i Meta..

"Zamolio sam ga da ne oporezuju američke kompanije, a ako to ipak učine, neću imati drugog izbora nego da uvedem carinu od 100 odsto na sav šampanjac i sva vina koja dolaze iz Francuske", rekao je Tramp za New York Post u intervjuu objavljenom u ponedeljak.

Tramp iznosi takve pretnje otkako je porez uveden 2019. godine. Pre svog poslednjeg upozorenja, pretio je da će uvesti carinu od 200 odsto na francuska vina i šampanjac u januaru, nakon što je Makron signalizirao da se neće pridružiti Trampovom "Odboru za mir", organizaciji koja je prvobitno formirana sa ciljem – barem kako je zvanično predstavljeno – da pomogne u obnovi Pojasa Gaze nakon rata između Izraela i Hamasa.

Ipak, ističe autorka, iz različitih razloga, Tramp dosada nije sproveo te pretnje. Bela kuća je, pak, odbacila bilo kakvu povezanost između sporazuma s Iranom i Trampovog upozorenja o carinama na francuske proizvode.

"Ovde nema zaokreta – predsednik reaguje na pitanje o kojem je već jasno zauzeo stav", izjavio je portparol Bele kuće, Kuš Desai, za CNN.

Osim francuskih vina i šampanjca, što bi moglo izazvati širu odmazdu Evropske unije, Tramp je takođe najavio povećanje nameta na automobile iz Evropske unije, tvrdeći da je evropski trgovinski blok povredio sporazum sklopljen prošlog leta.

Pored toga, Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR) nedavno je predložila carine u rasponu od 12,5 odsto na svu robu iz Japana, Kine i Indije zbog navodnog prisilnog rada. Očekuje se da će te carine stupiti na snagu nakon što sledećeg meseca istekne privremeni porez od 10 odsto na uvoz.

U međuvremenu, američka ekonomija se i dalje oporavlja od najnovijeg talasa tarifa. Tramp je uveo sveobuhvatne tarife prošlog aprila koje su paralisale poslovanje i zaustavile poslovne odluke i zapošljavanje, a većinu njih je kasnije poništio Vrhovni sud.

Tek više od godinu dana kasnije, efekti tarifa na tržište rada počinju da blede. Poslodavci, koji su oklevali da zapošljavaju nove radnike zbog neizvesne trgovinske klime, ponovo su počeli da zapošljavaju. Američka ekonomija je u poslednja tri meseca otvarala u proseku 188.000 novih radnih mesta mesečno, što je velika razlika u odnosu na prošlu godinu, kada je otvarano manje od 10.000 novih radnih mesta mesečno.

Ali godišnja stopa inflacije, koja je pre američko-izraelskog rata sa Iranom iznosila samo 2,4 procenta, porasla je prošlog meseca na 4,2 procenta, što je najviši nivo u poslednje tri godine, prema indeksu potrošačkih cena. Cene su porasle za 0,5 procenata na mesečnom nivou, a 60 procenata tog povećanja je posledica viših troškova energije.

Osetljiv trenutak

Zbog svega toga, upozorava Bučvald, mogućnost uvođenja novog talasa uvoznih carina dolazi u posebno osetljivom trenutku.

Ipak, ističe ona, ekonomisti pronalaze izvesnu utehu u osnovnoj meri inflacije koja isključuje cene hrane i energije. Ta mera, poznata kao "bazna" inflacija, iznosila je 0,2 procenta na mesečnom nivou u maju i 2,9 procenata na godišnjem nivou. To sugeriše da – barem za sada – više cene energije u SAD nisu značajno povećale cene drugih dobara i usluga od rata u Iranu. To, ističe ona, nije uvek slučaj, jer je energija jedan od najvećih troškova poslovanja; kada njena cena poraste, kompanije često prenose taj trošak na potrošače.

Ali, upozorava Buhvald, još je rano za izvođenje bilo kakvih konačnih zaključaka o ovim pitanjima, čak i ako se saobraćaj tankera za naftu kroz Ormuski moreuz vrati na nivoe pre rata.

"Verujemo da se SAD suočavaju sa stalnim problemom inflacije, delimično zbog sukoba na Bliskom istoku, ali i zbog učvršćivanja inflacije cena usluga iz doba pandemije", zaključili su ekonomisti francuske banke BNP Paribas – druge najveće banke u Evropi i jedne od najvećih svetskih finansijskih institucija po ukupnoj aktivi – u belešci objavljenoj prošle nedelje.

(Telegraf.rs)