Stručnjak za Mozarta, unuk Hitlerovog preduzetnika... Okupljaju se u neuglednom hotelu, jedno im je zajedničko

Svake godine, neobična grupa ljudi okuplja se u neupadljivom poslovnom hotelu: veterinar, prodavac stepenišnih liftova, stručnjak za Mocarta i još nekoliko naizgled običnih Nemaca. Na prvi pogled, nemaju ništa zajedničko. Ali svi dele vlasništvo nad jednom od najvažnijih evropskih odbrambenih kompanija.

Reč je o takozvanim "Wegmann akcionarima", tajnovitim naslednicima koji kontrolišu polovinu KNDS-a, francusko-nemačkog proizvođača tenkova Leopard i Leclerc, otkriva Financial Times. Većina njihovih kolega, komšija, pa čak i prijatelja nema pojma da su suvlasnici kompanije koja se nalazi u samom središtu evropskog naoružavanja i koja, zahvaljujući ratu u Ukrajini, danas vredi desetine milijardi evra.

Preporučujemo

Svi oni bi uskoro mogli dobro da zarade. Naime, pripremaju prodaju dela svojih udela nemačkoj državi, istovremeno s izlaskom KNDS-a na berzu, pri čemu se vrednost kompanije procenjuje na čak 20 milijardi evra.

Ovo zato nije obična poslovna transakcija, već ona otvara neugodna pitanja o tome ko će profitirati od snažnog rasta evropske vojne potrošnje nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Sebastian Šafer, zastupnik Zelenih u Bundestagu specijalizovan za odbrambenu potrošnju, podržava ideju da nemačka država stekne udeo u KNDS-u. Ipak, rekao je da mu je nelagodno zbog toga što se "nemačke porodice bogate na način koji više pripada 19. nego 21. veku", posebno u trenutku kada se vlada zadužuje za stotine milijardi evra kako bi finansirala nagli rast vojnog budžeta.

Dok se KNDS već ove sedmice priprema da podnese dokumentaciju za inicijalnu javnu ponudu deonica, s ciljanom valuacijom od 15 do 20 milijardi evra, nemačka vlada nastoji da stekne 40 odsto udela u kompaniji kupovinom velikog dela deonica koje drže naslednici Wegmann-a.

Prema okvirnom planu, Francuska, koja poseduje drugu polovinu kompanije, smanjiće svoj udeo kako bi Francuska i Nemačka ostale s jednakim vlasničkim udelima, dok bi preostale deonice bile slobodno uvrštene na berzu.

Pregovori su se vodili do poslednjeg trenutka. Francuska i nemačka vlada u ponedeljak su postigle dogovor o upravljanju kompanijom i pravima veta, uključujući imenovanja izvršnih direktora i deljenje tehnologije. Ali, nemačke porodice sada traže da im Berlin plati više od tržišne cene koja će biti određena IPO-om, što nemačka vlada, prema rečima tri osobe upoznate s pregovorima, smatra da je nemoguće opravdati pred parlamentom.

Koji je glavni motiv?

Pojedinci koji čine grupu Wegmann već su primili znatne isplate. U novembru su s francuskom vladom podelili posebnu dividendu od milijardu evra, prema nedavno objavljenom godišnjem izveštaju kompanije, dok bi druga tranša, čiji iznos nije objavljen, trebalo da bude isplaćena pre IPO-a.

Njihova godišnja dividenda porasla je na 65 miliona evra u 2024. godini, što je skoro dvostruko više nego u 2021. godini, pre ruske invazije na Ukrajinu, a KNDS je saopštio da je isplata od milijardu evra deo priprema za kotiranje na berzi radi "prilagođavanja bilansa stanja".

Saša Hagani, savetnik porodice koja kontroliše KNDS, rekao je za Financial Times da pre izlaska na berzu nema smisla držati veliku količinu gotovine unutar kompanije te da je logično deo ranije ostvarene dobiti isplatiti akcionarima.

Međutim, kritičari smatraju da isplate dividendi dolaze u nezgodnom trenutku. Evropske vlade od proizvođača oružja traže ubrzano povećanje proizvodnje i nova ulaganja u fabrike i kapacitete, pa im nije jasno zašto se istovremeno toliki novac isplaćuje vlasnicima umesto da ostane u kompaniji.

Šafer kaže da proizvođači oružja stalno traže od zvaničnika i zastupnika predzajmove kako bi finansirali nova postrojenja. U takvim okolnostima, smatra, izvlačenje toliko novca iz KNDS-a “ne deluje ispravno”.

KNDS je na kraju 2025. godine raspolagao s čak 2,3 milijarde evra gotovine i novčanih ekvivalenata, dok je neto dobit dosegla gotovo milijardu evra. Poslovanje kompanije poslednjih godina je snažno raslo – prihodi su porasli s 2,7 milijardi evra 2021. na 4,4 milijarde evra prošle godine.

KNDS je za Financial Times naveo da u sledeće dve godine planira da uloži 1,5 milijardi evra u industrijske kapitalne investicije, prenosi Jutarnji.

Iako je nekoliko ljudi uključenih u listing rekao za Financial times da porodice žele da unovče visoke procene vrednosti u odbrambenom sektoru, Hagani kaže da ih ne vode finansijski motivi, već potrebe KNDS-a.

"Spolja može izgledati kao da je novac glavni motiv, ali nije. Glavna motivacija je pitanje: da li smo mi, kao privatni akcionari, sposobni da upravljamo svim izazovima koji očekuju ovu kompaniju u narednoj deceniji? I, iskreno, jasan odgovor je ne. Kompaniji je potrebna nova kapitalna struktura", kaže Hagani.

Nacistička istorija

Akcionari Wegmanna

drže svoj udeo preko Vegman Holdinga, čiji koreni sežu do 1882. godine, kada je kompanija proizvodila železničke vagone u nemačkom gradu Kaselu.

Kompaniju, tada poznatu kao Wegmann & Co., delimično je preuzeo 1912. godine industrijalac August Bode, čiji potomci i danas čine jednu od najvećih porodičnih grupa među akcionarima KNDS-a.

Tokom Prvog svetskog rata, Vegman je počeo da proizvodi tenkove, a tokom Drugog svetskog rata postao je deo nacističke ratne industrije, koristeći prinudni rad za proizvodnju tenkova i kupola za oklopna vozila.

Bode, koji se pridružio nacističkoj partiji 1937. godine, kasnije je dobio titulu jednog od 400 "lidera ratne ekonomije" od Adolfa Hitlera. Vegman Holding, čija veb stranica ne pominje ovaj deo istorije kompanije, odbija da komentariše ovu temu.

Nakon rata, kompanija se vratila proizvodnji železničkih vagona i tramvaja. Ali nakon što je Zapadna Nemačka počela da obnavlja svoje oružane snage 1955. godine, Vegman je postao ključan u razvoju tenka Leopard 1, preteče današnjeg Leoparda 2, koji koriste vojske 18 evropskih zemalja.

Spajanje s francuskim Nexterom

Decenijama je centralna figura kompanije bio Bodeov unuk, Manfred Bode. On je vodio ključne poslovne poteze, uključujući spajanje Vegmanove divizije za tenkove sa odbrambenom divizijom nemačkog konglomerata Kraus-Mafej 1999. godine i povezivanje sa francuskom državnom odbrambenom grupom Nekster 2015. godine, stvarajući ono što je sada KNDS.

Jedan veteran odbrambene industrije opisao je spajanje sa Neksterom kao "očajnički potez" da bi se spasao posao, a istovremeno sprečilo preuzimanje od strane konkurentskog proizvođača tenkova Rajnmetal, koji je godinama bio zainteresovan za kompaniju.

Najmanje 12 potomaka Augusta Bodea sada kontroliše više od trećine akcija Vegman holdinga.

Najistaknutiji među njima je Feliks Bode, jedini akcionar Wegmann-a koji sedi u upravnom odboru KNDS-a i direktor Wegmannove divizije za automobilske delove. Njegov brat Stefan Bode vodi drugu poslovnu jedinicu koja proizvodi delove za tenkovske kupole, dok treća divizija upravlja vlasničkim udelom u KNDS-u.

"U svakoj porodici uvek postoji vođa, bez obzira ima li deset, petnaest ili dvadeset članova", rekao je jedan izvor upoznat s unutrašnjim odnosima u KNDS-u nakon spajanja s Francuzima.

"Nekad je to bio Manfred Bode, a danas je to njegov sin Feliks Bode", rekao je izvor.

Isti izvor dodao je da Feliks, kao i mnogi drugi članovi porodice, više nije zainteresovan za dugoročno zadržavanje kompanije u porodičnom vlasništvu. Braća Bode drže ukupno oko 12 posto kapitala Wegmann-aa, što znači da bi u slučaju valuacije KNDS-a od 20 milijardi evra mogli podeliti oko 1,2 milijarde evra.

Drugu veliku grupu akcionara čini porodica von Braunbehrens, porodica intelektualaca među čijim se članovima nalaze stručnjak za Mocartovu muziku i naučnik koji se bavi proučavanjem jezika i tekstova.

Prema Andreasu Bornefeldu, istraživaču nemačkih bogatih porodica, oni potiču od braće Teodora Springmana i Juliusa Springmana, koji su krajem 19. i početkom 20. veka kupili udele u Wegmann & Co. i jednoj od njegovih prethodnica.

Poslednjih godina troje starijih članova porodice von Braunbehrens, koji su i dalje posedovali deonice KNDS-a, preneli su ih na holding povezan s malo poznatom dobrotvornim udruženjem iz Hajdelberga.

Među projektima navedenim na veb-sajtu Fondacije Teodor Springman nalaze se bibliografija istorijskih nemačkih almanaha i platforma za objavljivanje članaka o nauci o tepisima i tkanim prostirkama.

Prema poslednjoj listi akcionara objavljenoj 2023. godine, fondacija je bila krajnji vlasnik najvećeg pojedinačnog udela u Vegman Holdingu, sa 24 odsto akcija. Ako KNDS dostigne procenjenu vrednost od 20 milijardi evra na berzi, ovaj udeo bi vredeo oko 2,4 milijarde evra. Fondacija nije odgovorila na upite Fajnenšel tajmsa, a zaposleni koji se javio na telefon je spustio slušalicu.

Četvrti član porodice, 85-godišnji levičarski umetnik Burhart fon Braunberens, napustio je kompaniju pre više od decenije nakon što je javno kritikovao planiranu prodaju tenkova Saudijskoj Arabiji. Iako mu u početku nije bilo dozvoljeno da napusti vlasničku strukturu, nakon arbitraže mu je dodeljeno oko četiri miliona evra za njegov udeo. Taj novac je iskoristio za osnivanje fondacije koja pomaže migrantima.

"Sada sam običan građanin", rekao je za Financial Times.

Među ostalim akcionarima nalaze se potomci nemačkog industrijalca Eduarda Setea, kao i deca nekadašnjeg direktora kompanije.

Psihoanalitičar, veterinar i deca

Wegmann je od Financial Timesa zatražio da ne objavljuje imena akcionara koja već nisu javno poznata, pozivajući se na bezbednosne razloge u vreme kada Rusija sve češće cilja osobe povezane s evropskom odbrambenom industrijom.

Čak i bez objave njihovih imena, reč je o veoma neobičnoj grupi suvlasnika. Među njima su advokat specijalizovan za saobraćajno pravo, poreski savetnik, psihoanalitičar, vlasnik prodavnice pomagala za osobe sa smanjenom pokretljivošću, veterinar, pejzažni arhitekta koji živi u SAD i najmanje šestoro dece.

Savetnik porodice, Hagani, rekao je da su vlasnici Wegmanna više od veka bili pažljivi i odgovorni čuvari kompanije, razvijajući i štiteći nemačku vojnu tehnologiju čak i u vremenima kada gotovo nije bilo državnih narudžbi.

"Stabilnost i dugoročno planiranje zaštitni su znak nemačkih porodičnih firmi. Upravo to izdvaja i akcionare Vegmana”, rekao je.

Ipak, planirana prodaja udela nemačkoj državi izaziva nelagodu kod dela posmatrača.

Moric Šularik, direktor Instituta za svetsku ekonomiju iz Kiela, strahuje da bi Berlin mogao da preplati kupovinu udela.

"Bizarno je da prvo najavljuju sve te ugovore s proizvođačima tenkova, a zatim odluče da kupe udeo nakon što su sami podigli vrednost kompanije. To je kao obrnuta verzija poznate šeme ‘pump and dump’ – ovo je ‘pump and buy’", rekao je.

Zastupnik Zelenih, Šafer, smatra da pojedinačne članove porodice ne treba kriviti zbog zarade koju će ostvariti prodajom udela.

"Ali moramo razgovarati o strukturnom problemu, a to je način na koji se bogatstvo nasleđuje", dodao je.

Godinama se tim nasleđenim vlasništvom upravljalo bez većih sukoba. Prema rečima osoba upoznatih sa sastancima, na godišnjim okupljanjima akcionara učesnici sede za stolovima postavljenima u obliku slova U, postavljaju pitanja o poslovanju, odlaze na zajednički buffet-ručak, dok se osetljivija pitanja rešavaju izvan očiju javnosti.

Nekoliko osoba upoznatih s poslovanjem kompanije reklo je da je usklađivanje interesa brojnih članova porodice ponekad bilo komplikovano, ali Hagani tvrdi da su sada svi složni oko odluke o prodaji.

Za Erika Brunea, dugogodišnjeg zaposlenog u KNDS-a i sindikalnog predstavnika u Francuskoj, prodaja označava završetak procesa tokom kojeg su se naslednici Vegmana postupno udaljavali od kompanije koju su nasledili.

"Kao i u mnogim porodicama, postoje oni koji sebe vide kao naslednike porodične istorije, a zatim dolazi generacija koja se više ne doživljava na taj način”, zaključio je.

(Telegraf.rs)