Koliko je vatreni udar Zelenskog na Moskvu zaista uznemirio Putina: Hoće li da potegne nuklearno oružje?

Svet su juče obišli snimci ukrajinskog udara na Moskvu. Plamen i dim koji su se uzdisali iznad moskovske rafinerije žestoko su uznemirili građane, a vesti o nanetoj šteti sigurno su našle put i do najizolovanijih bunkera...

Predsednik Rusije Vladimir Putin optužen je da se "izoluje od pogoršanja stvarnosti" svoje invazije na Ukrajinu. Ali zapanjujuće slike sa moskovske panorame u četvrtak sigurno označavaju trenutak kada čak ni najdeblji slojevi izolacije oko Kremlja ne mogu da ga zaštite od zvuka ponovljenih eksplozija samo 16 kilometara dalje koje su uništile rafinerije, što je dovelo do gustog crnog dima koji se vijori nad ruskom prestonicom.

Preporučujemo

Video snimci koje su Rusi objavili na društvenim mrežama govore dve priče. Prva je o protivvazdušnoj odbrani prestonice - o tome kako su, po svemu sudeći, sva tri prstena odbrane probijena jeftinim, masovno proizvedenim dronovima, kakve je Ukrajina nekada trpela na svojoj teritoriji, a sada ih gotovo svake noći šalje ka Rusiji, piše CNN.

Na jednom od snimaka vidi se kako je poklopac rezervoara rafinerije potpuno odleteo u vazduh. Besni više požara na svega desetak milja od samog Kremlja. Gotovo je sigurno da se odvija i ekološka katastrofa.

Sama šteta uticaće na snabdevanje gorivom i mogla bi da dovede do redova na benzinskim pumpama u gradu koji je Kremlj godinama nastojao da zaštiti od posledica rata.

Druga priča govori o sve većem nezadovoljstvu među stanovnicima Moskve i političkoj nestabilnosti koju ono može da izazove. Neprestano objavljivanje snimaka koje su ruske vlasti pokušavale da ograniče ukazuje na rastuće neslaganje među građanima i na to da je kontrola informacija na kraju počela da popušta.

Od trenutka kada je mali dron pogodio Kremlj u maju 2023. godine, ukrajinski napadi sve više remete život u Moskvi, a prošlog meseca doveli su čak i do značajnog smanjenja obima proslave Dana pobede.

Kakofonija upečatljivih snimaka objavljenih u četvrtak - na kojima se vide talasi ukrajinskih dronova koji pristižu iznad plamena nakon jednog udara za drugim - predstavlja trenutak jasnog uvida za ceo svet, pokazujući da se Kremlj zaista suočava sa ozbiljnim teškoćama.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao je napade odgovorom na neprekidno rusko noćno bombardovanje, koje je u ponedeljak uključivalo i napad na najstariji i najsvetiji crkveni kompleks u Kijevu.

Čini se da je Zelenski dodatno ohrabren nakon sastanka Grupe sedam (G7) u Evijanu, gde je predsednik Donald Tramp istovremeno pokazao i ravnodušnost prema položaju Ukrajine i podršku njenoj borbi.

Čini se da je Volodimir Zelenski svoja očekivanja od Donalda Trampa sveo na nulu. Ipak, sa sastanka je izašao sa jednom ključnom stvari koju je priželjkivao - nagoveštajem, iako još uvek ne sasvim jasnim, da bi Ukrajina mogla da dobije mogućnost da po licenci masovno proizvodi sisteme protivvazdušne odbrane i rakete koje proizvode SAD i Evropa, a kojih ponestaje i koje se sporo zamenjuju novim zalihama.

To ukazuje na odnos zasnovan pre svega na praktičnim interesima - u kojem bi Kijev, kako bi opstao, mogao da proizvodi oružje koje fabrike NATO-a u suštini proizvode presporo i po previsokoj ceni. Istovremeno, to pokazuje da Ukrajina i dalje ima adute koje može da iskoristi.

Nije jasno, s obzirom na promenljivo raspoloženje Donalda Trampa tokom samita G7, da li on i dalje ima volju da aktivno radi na postizanju mira. Čak i on mora da vidi da je Kremlj do sada odbacivao takve inicijative.

Evropljani i dalje gaje određenu nadu da bi izaslanik iz, kako je italijanska premijerka Đorđa Meloni nazvala, "srednje sile" mogao ponovo da pokrene mirovne pregovore.

Velika Britanija, Francuska i Nemačka objavile su pre 11 dana saopštenje u kojem su ponovile svoj dugogodišnji polazni stav za postizanje sporazuma, uključujući i zahtev za jednostranim prekidom vatre, što je za Moskvu od početka bilo neprihvatljivo.

Nada da bi Vladimir Putin mogao da potraži izlaz iz sukoba i dalje opstaje, imajući u vidu zastoj na frontu i teškoće sa kojima se Rusija suočava u zaštiti svog vazdušnog prostora.

Zaista, Putin je poslednjih dana dao nekoliko nejasnih izjava koje su neki protumačili kao mogući signal za preispitivanje dosadašnjeg pristupa. Rekao je da postizanje sporazuma i zauzimanje celog Donbasa "nisu međusobno isključive ideje" da će rat uskoro biti završen i da bi bivši nemački kancelar Gerhard Šreder mogao biti prihvatljiv kao posrednik između Rusije i Evrope.

Međutim, čak i kada je Putin prošle nedelje priznao ekonomsku štetu koju nanose ukrajinski napadi, njegov odgovor bio je da nagovesti dodatnu odmazdu.

Hoće li se Putin "slomiti"?

Dok se pojavljuju snimci na kojima se vidi kako na automobile u Moskvi pada kiša crna od čađi, odluka o daljem toku rata ponovo je u rukama njegovog tvorca - Putina.

Možda je previše optimistično očekivati da će se opredeliti za diplomatiju i postepeno okončanje sukoba za koji zapadne obaveštajne službe procenjuju da je odneo živote pola miliona njegovih sunarodnika, a vodi se radi zauzimanja dela Ukrajine koji odgovara tek oko 0,7 odsto ogromne teritorije same Rusije.

Putinove odluke tokom rata često su bile pogrešne - od verovanja da će mu biti potrebno svega nekoliko nedelja da zauzme Kijev, preko poverenja u tvrdnje vojske da će linije snabdevanja izdržati tokom ruskog sloma krajem 2022. godine. Zatim, dozvoljavanja ogromnih gubitaka ljudstva tokom napada "mašine za mlevenje mesa" u Donbasu tokom 2023. i 2024. godine, koji su čak i ogromnu Rusiju doveli do problema sa regrutacijom novih vojnika, pa sve do uverenja da Donald Tramp može, kroz laskanje i ubeđivanje, nekako da izdejstvuje značajne ustupke od Kijeva.

Tokom decenija Putin je gradio sliku nepokolebljivog i preciznog državnika koji sve drži pod kontrolom. Razmere katastrofe koja se odvija nadomak njegovih zidina - kao i na udaljenom frontu, gde ukrajinski udari srednjeg dometa svakodnevno remete ruske linije snabdevanja i izazivaju nestašice goriva na okupiranom Krimu - sigurno utiču na njegovo odlučivanje.

Ali to ne mora nužno da znači da će odmah zatražiti rešenje sukoba - možda upravo suprotno.

Ovo je trenutak u kojem Putin ne može sebi da priušti da deluje slabo. Ovo je njegov rat i on će odrediti njegovu sudbinu, kako u godinama koje dolaze, tako i u istoriji.

Problemi sa kojima se suočava na frontu su očigledni, ali on bi mogao da ubedi sebe da je reč samo o još jednom prolaznom "padu ratne sreće" - da će Rusija uskoro dostići ukrajinske sposobnosti u korišćenju dronova i ubrzati tempo osvajanja teritorije.

U unutrašnjoj politici Putin se suočava sa možda i najopasnijim izazovima. Prošle nedelje bio je primoran da prizna ekonomsku štetu koju su izazvali ukrajinski napadi, da prihvati činjenicu da se teritorija ne osvaja tempom kojim je želeo i da trpi sve veće nezadovoljstvo zbog gašenja interneta.

Sve su to priznanja stvarnog stanja stvari od strane Kremlja, čiji je ratni narativ retko prihvatao bilo šta manje od potpune pobede.

Malo je očiglednih i praktičnih načina na koje bi Putin mogao dodatno da eskalira sukob, a da time ne pogorša izazove koji ga očekuju.

Hoće li da posegne za nuklearnim oružjem?

Napad na istočne članice NATO-a, na šta su neki upozoravali, predstavljao bi ogroman rizik u trenutku kada njegova vojska ima problema da ostvari odlučujuću prednost nad manjim susedom.

Upotreba taktičkog nuklearnog oružja - dugogodišnja bojazan pojedinih analitičara - mogla bi da izazove bes Sjedinjenih Američkih Država, Evrope, pa možda čak i Kine, uz veoma malu stratešku korist. Demonstracija sile Putinu ne bi donela mnogo ukoliko bi posledice bile katastrofalne.

Rusija već sada koristi gotovo sve raspoložive kapacitete protiv Ukrajine, dok je upotreba zastrašujuće balističke rakete Orešnik ograničena sopstvenim zalihama.

Velike političke promene u Rusiji događale su se i nakon prethodnih neuspešnih ratova.

Moskovski dnevni list Moskovsky Komsomolets upozorio je prošlog meseca da su "veliki geopolitički gubici ponekad bili korisniji od briljantnih pobeda".

Povlačenje Rusije iz Prvog svetskog rata dovelo je do krvave revolucije; njen poraz u Avganistanu najavio je haotičan raspad Sovjetskog Saveza; a Moskva je sravnila veliki deo Groznog sa zemljom pre nego što je Čečeniji dala autonomiju 1996. godine. Dakle, ne treba očekivati lake i brze promene, čak i ako do njih dođe - što za sada deluje malo verovatno.

Putinovih 26 godina na čelu Rusije - sve do nedavno - obeležili su vešto političko manevrisanje, pragmatizam i nesrazmerno veliki geopolitički uticaj. Ne i uporno insistiranje na vojnim dobicima koje je karakterisalo poslednje četiri godine.

Sledeći potez Moskve, dok se iznad njenog horizonta nadvijaju oblaci gustog crnog dima, moraće da bude pronalaženje načina da prihvati sopstvene slabosti i prilagodi im se, a da pritom ne ostavi utisak ničega osim snage.

To je gotovo nemoguć zadatak, ali u sistemu koji je Putin uporno izgradio i nametnuo Rusiji, odgovornost za njega pada isključivo na samog Putina.

(Telegraf.rs)