Počela sezona kupanja na Jadranu, a sa njom i crnih brojki: Žrtve utapanja često deca, na ovo obratite pažnju

Kao i svake godine, prvi vreli dani mame ljude na bazene i obale reka, jezera i mora, a samim tim počinje i sezona crnih brojki zbog - utapanja. Između ostalog i na mestu na kom mnogi vole da se opuste i odmore, Jadranskom moru.

Iako je ova letnja sezona tek počela, u Albaniji su se od početka juna desila već četiri tragična utapanja.

Prva su zabeležena 3. juna, kada su u Lješu nastradala dvojica mladića, a danas je u istom mestu more odnelo živote dve devojčice od 9 i 11. godina.

Albanija

Što se Albanije tiče, statistika nije baš najpreciznija, ali postoje podaci o utapanjima na obali Jadranskog mora, uglavnom za sve uzraste.

Jedna analiza navodi da je na albanskoj obali u periodu 2017-2021. život izgubilo 105 ljudi, odnosno prosečno više od 20 godišnje. Nije izdvojeno koliko je bilo dece.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) za Albaniju navodi da je 2019. bilo 25 smrtnih slučajeva utapanja, a 37 odsto žrtava bilo je mlađe od 25 godina.

Prema podacima Federacije za nadzor plaža i spasavanje u vodi, na albanskoj obali je od 2017. do 2021. godine stradalo 105 ljudi od utapanja. Podatak ne razdvaja decu, ali pokazuje razmere problema.

Albanski mediji često naglašavaju problem velikog broja plaža bez spasilaca i nadzora, što je direktno povezano sa današnjom tragedijom.

Hrvatska

Što se ove crne statistike tiče, ima najviše podataka ima za Hrvatsku.

Tokom jedne analizirane godine u Hrvatskoj je bilo 85 utapanja ukupno, a čak 71 se dogodilo tokom letnjih meseci (od 1. juna do 1. oktobra). Dakle, oko 83 odsto svih utapanja bilo je u sezoni letnjih kupanja.

Hrvatski zavod za javno zdravstvo navodi da je utapanje među vodećim uzrocima smrti od nenamernih povreda kod dece i mladih uzrasta 0-19 godina.

Crna Gora

Za Crnu Goru nema javne dugoročne baze koja izdvaja decu kao žrtrve utapanja, a podaci se uglavnom objavljuju kroz policiju, medije i akcije spasilačkih službi.

Ono što se ponavlja u izveštajima, jeste da se najveći broj utapanja događa tokom letnje turističke sezone.

Posebno su rizične neuređene plaže bez spasilaca, nagli ulasci u duboku vodu i kupanje tokom talasa. Deca i mlađi kupači su među posebno ranjivim grupama.

Slovenija

Slovenija ima veoma mali deo jadranske obale, pa su slučajevi na moru mnogo ređi nego u Hrvatskoj, Crnoj Gori ili Albaniji.

Statistike uglavnom vode slučajeev utapanja u svim vode (more, reke, jezera, bazeni), a ne samo letnje.

Zbog male obale nema smisla praviti poređenje brojeva sa drugim jadranskim državama.

Italija

Poznato je da Italija ima oko 400 smrtnih slučajeva utapanja godišnje (sve vode), ali to nije izdvojeno na Jadran niti na decu tokom letovanja.

Ne postoji jedinstvena statistika koja bi pokazala koliko je dece stradalo u Jadranskom moru tokom letovanja od 2000. godine do danas, ali smo svedoci da se svake godine dešavaju takve tragedije.

Dostupni podaci pokazuju da se najveći broj nesreća događa baš tokom letnje sezone, kada su plaže pune kupača, a posebno su rizična mesta bez spasilaca i nadzora.

Bez obzira na do da li se ide na plažu na kojoj postoje spasioci ili na neke druge, pa čak i divlje, ono što je najvažnije jeste povećan oprez, naročito za roditelje.

Svedoci smo da se svake godine dešava da se neko dete izgubilo iz vida na minut, da ga je talas povukao, da je upalo u nagli pad dubine.

(Telegraf.rs)