Muž prepisao stan na ženu, pa umro, usledio je pakao: Tazbina dokazivala da nema pravo na to zbog ove cake!

Nakon smrti svog supruga, 60-godišnja Merijem iz Maroka zapala je u duboku krizu. Ali ne samo zbog teškog gubitka. Postoje i drugi faktori zbog kojih se jedna udovica oseća nesigurno i ranjivo, deli ona za marokanski časopis Egalite Mag. Ona insistira da se ne pominje njeno prezime jer se plaši osvete porodice svog pokojnog supruga.

- Ostala sam sama, suočena sa njegovom porodicom, gde me tretiraju kao neprijatelja, iako sam gradila ovaj život zajedno sa njim tokom 30 godina - kaže ona.

Preporučujemo

Za života se njen suprug pobrinuo da osigura njenu budućnost tako što je kupio stan na njeno ime. Međutim, nakon njegove smrti, rođaci su na sudu tvrdili da stan pripada njima prema "taasibu", jednom od pravila nasleđivanja zasnovanih na šerijatu. Prema ovom pravilu, u slučajevima kada pokojni muškarac ostavlja ćerke, ali nema sinove, rođaci muškarca nasleđuju značajan deo imovine zajedno sa ćerkama i udovicom.

Na kraju je marokanski sud presudio u korist Merijem, pošto je njen suprug preneo stan na njeno ime na legalan i neosporan način još za života, što je dozvoljeno prema islamskom naslednom pravu. Ipak, ostatak njene imovine ostaje nedostupan.

- To je jedino što mi je ostalo. Izdajem stan, što mi obezbeđuje skromne prihode - kaže udovica i dodaje da svi ostali aktivi, automobil, bankovni računi, ostaju blokirani u naslednim sporovima.

Dorte Engelke iz Instituta "Maks Plank" za strano i međunarodno privatno pravo u Hamburgu objašnjava za DV da ovo nije usamljen slučaj u regionu.

- Redovno se suočavamo sa slučajevima u kojima suprug umre, a supruga je primorana da napusti porodični dom, jer imovina mora da se podeli između naslednika - kaže Engelke. Ona ističe važnost pronalaženja rešenja za ovaj problem.

- Ako bi se udovicama dozvolilo da ostanu u porodičnim domovima, to bi bila ogromna promena, jer bi ovim ženama obezbedilo socijalnu stabilnost - precizira ona.

Iako su vlade na Bliskom istoku i u Severnoj Africi proširile prava žena u oblastima kao što su zaštita od nasilja u porodici ili porodično pravo, reforma u oblasti nasleđivanja ostaje jedno od najosetljivijih pitanja u regionu, uveravaju borci za ljudska prava i pravnici. Tradicionalna pravila i dalje imaju čvrsto uporište u zakonodavstvu.

- Uopšteno govoreći, sinovi i dalje dobijaju dvostruko veći udeo u nasledstvu u poređenju sa ćerkama, jer se, prema toj logici, za razliku od ćerki, od sinova očekuje da finansijski izdržavaju svoje porodice - kaže Elham Manea, docentkinja na Univerzitetu u Cirihu i autorka knjige "Arapska država i prava žena: zamka autoritarne vladavine".

U praksi, međutim, ova pretpostavka sve manje odražava stvarnost, a mnogim ženama se i dalje uskraćuje puni iznos nasledstva, dok istovremeno dobijaju malo ili nimalo ekonomske podrške od muževljevih rođaka, dodaje ova eksperktinja. Pored ekonomskih faktora, protiv promena u naslednom pravu postoji i jasan društveni argument koji se tiče očuvanja porodične imovine. Ukoliko žene nasleđuju zemlju pod jednakim uslovima kao i muškarci, imovina bi praktično mogla da izađe iz porodice kroz brak.

- Bez obzira na svoju empirijsku osnovu, u istorijskom smislu ova bojazan je igrala važnu ulogu u oblikovanju otpora prema reformi - objašnjava Manea.

Prema rečima Manea, još jedan duboko ukorenjen razlog je taj što je opšta percepcija, prema kojoj mnogim arapskim režimima nedostaje neophodan legitimitet, navela vladajuće strukture da se oslanjaju na saveze sa konzervativnim plemenskim, religijskim ili islamističkim snagama kao deo širih strategija za politički opstanak.

- Kao rezultat toga, napredak je spor, ne zato što je reforma nemoguća, već zato što je isprepletena sa pitanjima stabilnosti režima, političkog legitimiteta i odnosa između države i društva. Porodično pravo nije samo pravno pitanje, već pre svega političko pitanje - ističe Manea.

Sa druge strane, pravni stručnjaci ukazuju na to da se unutar samih religijskih tekstova može napraviti jasna razlika između nepromenjivih obreda i pravila koja uređuju društvene odnose. Amel Hamami, tunižanska eksperktinja za pravo koja živi u Varšavi i analitičarka za Bliski istok, naglašava dva različita skupa pravila u Kuranu.

- Religijska pravila uređuju odnose između Alaha i ljudi i obuhvataju religijske obrede kao što su molitva, hodočašće i post. Ova pravila su neopoziva - kaže ona. Međutim, drugi skup pravila uređuje odnose među ljudima, kao što su nasledno pravo, porodično pravo i kazne. Prema rečima Hamami, promena naslednog prava nije u suprotnosti sa Kuranu, već je, naprotiv, u skladu sa ciljevima islama koji se tiču pravde i ljudske emancipacije.

U međuvremenu, drugi zakoni koji diskriminišu žene sve češće se dovode u pitanje ili su već bili predmet promena. Tunisas, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan, Bahrein, Saudijska Arabija i Maroko sproveli su reforme koje ženama daju više prava, iako su obim i uticaj ovih promena veoma različiti od zemlje do zemlje.

U Saudijskoj Arabiji je, na primer, 2019. godine značajno ograničen sistem muškog starateljstva. U Tunisu su pak muškarci i žene zakonski priznati kao ravnopravni građani, pa tako i jedni i drugi snose pravnu odgovornost za troškove svojih porodica. U Siriji postoji politička namera za reformu naslednog prava, a u Egiptu se trenutno raspravlja o reformi okvira porodičnog prava, koja uključuje razvode i roditeljska prava.

U Maroku aktivisti za prava žena insistiraju na promenama u okviru tekuće reforme Porodičnog zakona – procesa koji je lično pokrenuo kralj Muhamed VI 2022. godine sa ciljem jačanja prava žena. Prema izveštajima u marokanskim medijima, jedan od predloga predviđa da bračni dom bude zaštićen od podele među naslednicima nakon smrti jednog od supružnika.

Aktivisti i istraživači vide svetlo na kraju tunela i smatraju da talas promena dolazi sa novim generacijama koje ne žele da prihvate stare obrasce.

- Postoje opravdani razlozi da očekujemo kontinuirani pritisak za promene - kaže s tim u vezi Elham Manea.

- Mlađe generacije su generalno obrazovanije, a ženske grupe i pokreti širom regiona postaju sve organizovaniji i odlučniji u svojim zahtevima za pravnu reformu i veću ravnopravnost - ističe.

Međutim, predavačica na Univerzitetu u Cirihu smatra da je malo verovatno da se promene u zakonodavstvu ostvare isključivo zahvaljujući naporima aktivista za prava žena.

- Budućnost reforme zavisiće ne samo od pravne zaštite, već i od sposobnosti da se izgradi šira društvena podrška i da se preispita društveno razumevanje pravde, prava i odnosa među polovima - dodaje ona.

Sa tim se slaže i Amel Hamami, koja zaključuje da je došlo vreme da se postave potpuno drugačija pitanja u vezi sa statusom žena i njihovom ekonomskom samostalnošću.

- Pitanje više nije zašto žene treba da dobiju jednaka prava na nasleđivanje, vec zašto ih još uvek nisu dobile - kaže ona.

(Telegraf.rs/dw)