Najlepša plaža na svetu počela da smrdi na pokvarena jaja: Pogledajte šta se tu dogodilo

Plaže Kariba svojom tirkizno plavom vodom i belim peskom svake godine privlače milione turista. Međutim, na mnogim mestima slika je trenutno potpuno drugačija: metarski nanosi smeđih algi gomilaju se na obalama, prekrivaju čitave plaže i šire oštar smrad. Stručnjaci govore o jednoj od najtežih najezda sargasuma (vrsta mrkih algi) od početka merenja. Već u maju je u Atlantiku i Karibima zabeleženo oko 38 miliona tona ovih algi, što predstavlja novi rekord.

Posebno su pogođene popularne turističke regije u Meksiku, Dominikanskoj Republici, na Barbadosu, Martiniku i drugim karipskim ostrvima. Tamo se lokalne samouprave i hotelijeri svakodnevno bore protiv novih količina algi koje struje nanose na kopno. Količine bi tokom letnjih meseci mogle još više da porastu, zbog čega turistički sektor strahuje od ozbiljnih gubitaka.

Preporučujemo

Najveći problem zapravo počinje tek kada alge ostanu na plaži. Nakon otprilike dva dana počinje proces raspadanja, pri čemu se oslobađaju gasovi poput vodonika sulfida i amonijaka. Vodonik sulfid je glavni krivac za ozloglašeni miris pokvarenih jaja, koji se ponegde može proširiti kilometrima unaokolo.

Foto: Shutterstock/H Sauchuk

Na pojedinim delovima obale smrad je postao toliko intenzivan da turisti ne otvaraju prozore hotelskih soba ili potpuno izbegavaju plažu. Pogođeni turisti prijavljuju i prateće simptome poput pecjanja i suzenja očiju, glavobolje i mučninu.

Čak i hotelsko osoblje i ekipe za čišćenje trpe velike napore. Na Kajmanskim ostrvima turistička preduzeća se žale na ogromne dodatne troškove i značajan pad broja gostiju.

Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) ističe da gasovi koji se oslobađaju truljenjem mogu da izazovu iritaciju disajnih puteva, kašalj, glavobolju, vrtoglavicu i mučninu. Posebno su osetljiva deca, starije osobe, kao i astmatičari i hronični bolesnici. Na Martiniku i Gvadalupu već su zabeležene hiljade slučajeva zdravstvenih tegoba povezanih sa vodonikom sulfidom.

Pored smrada, trpe i ekosistemi. Gusti tepisi od algi blokiraju sunčevu svetlost, uništavaju koralne grebene i livade morske trave i otežavaju morskim kornjačama polaganje jaja na plažama.

Naučnici još uvek nisu potpuno razjasnili zašto količina algi godinama raste. Pretpostavlja se da je u pitanju kombinacija rasta temperature mora, izmenjenih vetrova i morskih struja, kao i povećanog priliva hranljivih materija iz velikih rečnih sistema. Od 2011. godine u Atlantiku se redovno formira ogroman "sargasumski pojas" koji se proteže na nekoliko hiljada kilometara i svake godine nanosi nove mase algi prema Karibima.

Za turiste ova pojava ne mora nužno da znači otkazivanje odmora. Mnogi hoteli svakodnevno čiste svoje plaže i postavljaju zaštitne barijere u vodi. Ipak, putnici bi pre rezervacije trebalo detaljno da provere situaciju na željenoj lokaciji, jer na pojedinim mestima san o tropskom raju trenutno bukvalno odnosi smeđi, smrdljivi talas algi.

(Telegraf.rs/oe24)