Zašto u Britaniji ne može da opstane na vlasti nijedan premijer? Sve se svodi na JEDNU REČ

"Ekonomija, glupane!" Slogan koji je proslavila predsednička kampanja Bila Klintona 1992. godine prvi pada na pamet kada se razmatra nestabilnost koja je postala obeležje britanskog političkog života. Ujedinjeno Kraljevstvo je na putu da dobije šestog premijera za oko sedam godina, pošto se jedan politički lider za drugim pokazivao nedoraslim uporno slaboj ekonomiji koja je opteretila prihode i životni standard, iscrpljujući birače.

Odlazeći premijer i lider Laburističke partije Kir Starmer, koji funkciju napušta posle samo dve godine, nalazi se u dobrom društvu. Njegova četiri prethodnika, Riši Sunak, Liz Tras, Boris Džonson i Tereza Mej, suočavali su se sa mnogim istim teškim izazovima i imali su podjednako kratke mandate, pri čemu je Tras na vlasti opstala manje od dva meseca. Njen plan nefinansiranih poreskih olakšica umalo je izazvao kolaps britanskih finansijskih tržišta, piše CNN.

Preporučujemo

Ako se izuzme reakcija tržišta obveznica, Klintonov slogan sažeto objašnjava da je gotovo uvek upravo iskustvo građana sa ekonomijom, koje se najviše ogleda u tome šta mogu, a šta ne mogu da priušte – ono što određuje njihovo zadovoljstvo političkim liderima. U Britaniji političari skupo plaćaju opšti osećaj da život postaje sve teži i skuplji.

Plate su jedva pratile rast potrošačkih cena, što znači da se građani ne osećaju znatno bolje. Otkako su laburisti preuzeli vlast 2024. godine, prosečna nedeljna zarada, prilagođena inflaciji i bez bonusa, porasla je za manje od jedan odsto i sada iznosi 494 funte (651 dolar), prema podacima britanskog Zavoda za statistiku. To je tek neznatno bolje od rasta zabeleženog od 2019. godine. U međuvremenu, porezi su dostigli najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija.

"Sve se svodi na ekonomiju", rekao je Raoul Ruparel, glavni ekonomista za Ujedinjeno Kraljevstvo u Boston Consulting Group (BCG).

Slab ekonomski učinak zemlje, kako je rekao za CNN, deo je šireg osećaja da se stvari jednostavno ne popravljaju.

Sumorna atmosfera

Starmer i njegova četiri prethodnika ispravno su prepoznali hronični problem niskog privrednog rasta u Ujedinjenom Kraljevstvu i postavili njegovo rešavanje kao glavni prioritet. Ipak, snažniji privredni rast pokazao se nedostižnim, čak i dok je državni dug rastao, ostavljajući uzastopnim vladama vrlo malo prostora za rešavanje sve duže liste povezanih problema – od propadajuće infrastrukture do hroničnog nedostatka stanova.

"Ako imate ekonomiju koja raste, to vam daje veću fleksibilnost da delujete u drugim oblastima, za više ulaganja i javne potrošnje, smanjenje poreza... To je temelj svega", rekao je Ruparel.

Rast bruto domaćeg proizvoda Ujedinjenog Kraljevstva u proseku je iznosio oko jedan odsto godišnje otkako je Tereza Mej preuzela funkciju u julu 2016. godine, prema podacima konsultantske kuće Capital Economics. BDP po stanovniku, koji uzima u obzir promene u broju stanovnika i smatra se boljim pokazateljem životnog standarda, bio je podjednako razočaravajući.

Sumorno raspoloženje u vezi sa ekonomijom pomoglo je Laburističkoj partiji, koja je obećavala „promene“, da ostvari ubedljivu pobedu na opštim izborima 2024. godine. Britanci su očajnički želeli promenu posle 14 godina konzervativne vlasti, perioda obeleženog pandemijom, ratom u Ukrajini, Bregzitom i merama štednje uvedenim nakon globalne finansijske krize.

Međutim, značajnije promene sporo su stizale, što je narušilo utisak o Starmerovom premijerskom mandatu i dovelo do velikih gubitaka laburista na lokalnim izborima u maju, čime je praktično zapečaćena njegova politička sudbina.

„Ankete su dosledno pokazivale da su rastući troškovi života najveća briga građana širom zemlje, pa su oni nesumnjivo bili u prvom planu mnogim biračima“, rekao je za CNN Ben Harison, direktor istraživačkog centra Work Foundation pri Univerzitetu u Lankasteru.

Novi lider, isti problemi

Kao što je Starmer nasledio slabu ekonomiju, tako će je naslediti i njegov naslednik. Ipak, moguće je da će imati više vremena da se suoči sa izazovima koji se ne mogu rešiti preko noći.

"Postizanje ekonomskog rasta nije lako u kratkom roku“, rekao je Ruparel iz BCG-a. „Izgradnja nove infrastrukture, snižavanje cena energije... za sve to potrebno je vreme", rekao je.

Rut Gregori, zamenica glavnog ekonomiste za Ujedinjeno Kraljevstvo u Capital Economicsu, ocenila je da je vlada "imala neke dobre ideje i uvela politike koje bi mogle dugoročno da podstaknu britansku ekonomiju", poput planova za povećanje investicija i ubrzanje izgradnje stambenih objekata.

"Ali zbog niza pogrešnih poteza i, čini se, loše sprovedenih mera, taj podsticaj će verovatno biti vrlo ograničen", rekla je za CNN.

Međunarodni monetarni fond očekuje da će ekonomija Ujedinjenog Kraljevstva ove godine porasti za svega 0,8 odsto, prema prognozi objavljenoj u aprilu. To je za pola procentnog poena manje u odnosu na procenu iz januara, jer rat u Iranu utiče na rast cena energije, što dodatno naglašava razmere izazova koji predstoje.

"Ekonomski izazovi Ujedinjenog Kraljevstva neće nestati promenom premijera", upozorila je Rejn Njuton-Smit, izvršna direktorka Konfederacije britanske industrije, poslovnog udruženja koje zastupa interese privrede.

"Ekonomija se neće sama oporaviti dok se političari bave sobom. A ne možete rešiti problem troškova života ako ne rešite rastuće troškove poslovanja", poručila je u saopštenju.

"Zemlji je sada potrebna stabilnost. Premijer mora brzo da deluje kako bi umirio privredu i investitore, zaštitio životni standard građana i predstavio kredibilan i ostvariv plan ekonomskog rasta", rekla je ona.

(Telegraf.rs)