Ovo je drugi najveći pravoslavni hram na svetu: Bio je razoren ekplozivom, komunisti od njega pravili bazen

Katedralni saborni hram Hrista Spasitelja je saborna crkva Ruske pravoslavne crkve, nedaleko od Moskovskog Kremlja, na levoj obali reke Moskve.

Ovo je drugi po veličini pravoslavni hram u svetu, odmah posle Sabornog hrama spasa naroda, koji je osveštan u oktobru prošle godine i nalazi se u Bukureštu.

Preporučujemo

Na desetom mestu po veličini nalazi se Hram Svetog Save u Beogradu.

Prvobitni hram je podignut u čast pobede ruskog naroda nad Napoleonom. Na zidovima hrama su bila ispisana imena oficira ruske vojske koji su pali u ratu s Napoleonovom armadom 1812. i drugih neposrednih bitaka protiv Napoleona.

Hram je rađen prema projektu arhitekta Konstantina Tona. Gradili su ga istaknuti neimari i umetnici iz cele Rusije 44 godine. Hram je svečano osveštan 26. maja 1883. godine.

Zdanje iz 19. veka je srušila komunistička vlast 5. decembra 1931. godine. Na njegovom mestu je bio izgrađen bazenski kompleks.

Hram je nanovo građen od 1990. do 2000. prema crtežima i starim fotografijama.

Sadašnje zdanje hrama je osveštano 19. avgusta 2000. godine.

Rušenje prvog zdanja

U podne 5. decembra 1931, hram Hrista Spasitelja razoren je eksplozivom.

Posle Oktobarske revolucije boljševičke vlasti su mnogim crkvama prenamenile ulogu, ili ih prosto srušile. Mesto hrama se pokazalo, zbog svoje blizine Kremlju, kao pogodna lokacija za izgradnju spomenika socijalizmu poznat kao Palata sovjeta.

Foto: Shutterstock/Baturina Yuliya

Spomenik je bio zamišljen kao višeetažno zdanje u savremenom stilu sa velikom Lenjinovom statuom na vrhu. Zbog toga je po naređenju Kaganoviča, u podne 5. decembra 1931, hram Hrista Spasitelja razoren eksplozivom.

Izgradnja Palate sovjeta bila je neizvesna zbog nedostatka finansijskih sredstava i čestih poplava rijeke Moskve.

Godine 1958, u vreme Nikite Hruščova, na mestu hrama je izgrađen bazenski kompleks koji će na tom mestu ostati sve do 1990-ih.

Novi hram je izgrađen za vreme Borisa Jeljcina pod rukovodstvom Zuraba Ceretelija (prvobitno Alekseja Denisova).

Kontroverze su izazvale male promene u odnosu na original, kupole više nisu pozlaćene već su izrađene od titanijum nitrida, reljefi su urađeni od bronze umesto mermera, fasada je urađena od mermera umesto kamena a medaljoni su urađeni od polimera.

(Telegraf.rs)