Krvava bitka za Kostjantinjivku: Rusi se infiltrirali u jedan od preostalih gradova tvrđava na istoku Ukrajine

Ruske trupe su se infiltrirale u ukrajinski grad iz pojasa utvrđenja, Kostjantinjivku, koji predstavlja presudnu kapiju prema ostatku Donbasa.

Ukrajinski vojnici navode da se čitav grad, koji je deo odbrambenog sistema na istoku zemlje, praktično nalazi u "sivoj zoni", odnosno da više nije pod potpunom kontrolom nijedne strane.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njihove snage pojačale operacije na jugozapadu grada i da okružuju ukrajinske jedinice, preneo je britanski The Telegraph.

Napredovanje ruskih snaga izazvalo je zabrinutost da Moskva pokušava da opkoli i zauzme Kostjantinivku, što bi moglo otvoriti put ka gradovima Kramatorsk i Slovjansk, poslednjim velikim ukrajinskim uporištima u istočnom delu Donjecke oblasti.

"Rusi ulaze u područja iza naših leđa, a u urbanim uslovima izuzetno ih je teško potisnuti", rekao je jedan ukrajinski operater drona koji deluje u gradu.

Pilot je dodao da je situacija postala "vrlo teška". Ruski vojnici koji napreduju iz pravca juga primećeni su čak i na severnim obodima grada. Primenjujući strategiju sličnu onoj koja je korišćena prilikom zauzimanja Pokrovska 2025. godine, ruske trupe počele su da napreduju duž bokova grada kako bi ga opkolile i presekle linije snabdevanja.

Prošlog meseca, prema izveštajima koji su se pozivali na ukrajinske obaveštajne izvore, najviši ruski vojni komandanti ubedili su Vladimira Putina da mogu da do kraja ove godine zauzmu Kramatorsk i Slovjansk, gradove koji predstavljaju središte ovog pojasa gradova tvrđava.

Takav prodor približio bi Kremlj ostvarenju jednog od njegovih najvažnijih preostalih ratnih ciljeva, osvajanju celokupnog regiona Donbasa.

Kijev je, međutim, odbacio tvrdnje da je grad opkoljen. Brigadni general Oleksandr Bakulin, komandant 19. korpusa Ukrajine, insistirao je da "situacija ostaje pod kontrolom" i da "neprijatelj nema uspeha".

Ipak, komandant je priznao da se trenutno oko 130 ruskih vojnika nalazi i deluje unutar grada.

Prema najnovijim podacima koje su objavile vlasti, u Kostjantinjivki je ostalo oko 2.000 civila, dok su svi hitni i humanitarni servisi obustavili rad i više ne mogu da dopru do grada.

Ukrajinski pojas tvrđava je strateški važna odbrambena linija od 48 kilometara koja se proteže preko severne Donjecke oblasti. On čini okosnicu istočne odbrane zemlje. Obuhvata četiri ključna grada koje Rusija nije uspela da osvoji: Slavjansk, Kramatorsk, Družkivku i Kostjantinjivku.

Iako je Kremlj više puta pokretao ofanzive na ovo područje, Institut za proučavanje rata procenjuje da bi, pri trenutnoj brzini napredovanja Rusije, osvajanje preostalog dela Donjecke oblasti moglo da traje najmanje dve godine.

Moskva je stoga nastojala da poveća pritisak na Kijev tokom pregovora, zahtevajući kontrolu nad teritorijom koju još nije osvojila na bojnom polju. Međutim, Volodimir Zelenski je odbacio zahteve da se odrekne pojasa tvrđava, ograničenog ustavnim ograničenjima, strateškim realnostima i voljom svog naroda.

Dr Šejn O’Rurk, stručnjak za rusku istoriju na Univerzitetu u Jorku, opisao je Kostjantinjivku da se nalazi "kao u ravnoteži", dodajući da ako Putin osvoji ostatak Donjecka, to će mu "dati lažnu tvrdnju o nekoj vrsti pobede".

"Čini se da je grad trenutno u ravnoteži, ali smo to već bili sa mnogim drugim gradovima. Rusi imaju naviku da tvrde da su gradovi pali mnogo pre njih, a u nekim slučajevima to je postalo gotovo ritual. Ako padne, biće to gubitak, ali ne mislim da će to biti kraj pojasa gradova tvrđava", kaže on i dodaje:

"Zauzimanje celog Donjecka je otprilike sve što je ostalo od prvobitnih ratnih ciljeva Rusije iz 2022. Putin očajnički želi to. To će mu dati lažnu tvrdnju o nekoj vrsti pobede. I dalje ostaju drugi gradovi tvrđave".

Ruska infiltracija u Kostjantinjivku dolazi u trenutku kada ruski rat u Ukrajini u velikim razmerama ulazi u period relativne stagnacije duž većeg dela fronta.

Na početku rata u Ukrajini ruska taktika je bila potpuno drugačija u osvajanju ukrajinskih gradova. Najboli primer za to su Marijupolj i Bahmut gradovi, koji su gotovo sravljeni sa zemljom pre osvajanja. Kako se ova taktika pokazala preskupom (trošenje ljudstva, ubojitih sredstava i mehanizacije), ruske snage su promenile taktiku i sada pokušavaju okruživanje gradova uz ubacivanje malih timova iza neprijateljskih linija. Cilj je da se suparnik oslabi iznutra i unese haos u linije odbrane.

(Telegraf.rs)