SILOM PARTNERI Kako je CIA pomogla Ukrajini da izgradi ključnu obaveštajnu prednost u odnosu na Rusiju

Ukrajinske obaveštajne službe postale su jedno od najefikasnijih oružja Kijeva u borbi protiv ruske invazije koja traje preko četiri godine..

Bombardovanja i tajne operacije koje su poslednjih godina dovele do smrti visokih ruskih vojnih zvaničnika predstavljaju vidljiv rezultat decenijskog napora, uz podršku CIA, da se ukrajinska obaveštajna zajednica obnovi nakon ruskog zauzimanja Krima.

Preporučujemo

Nakon ruske invazije 2014. godine, CIA je blisko sarađivala sa ukrajinskim obaveštajnim agencijama, pomažući reformu institucija oslabljenih korupcijom, ruskom infiltracijom i nasleđem iz sovjetskog perioda.

Vremenom je to partnerstvo stvorilo obaveštajne službe sposobne da sprovode sve sofisticiranije operacije protiv Moskve.

Za razliku od paketa vojne pomoći, obaveštajna saradnja ostala je stalna karakteristika odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine, navodi Forbes.

Veliki deo te saradnje i dalje je poverljive prirode. Međutim, izveštaji lista The New York Times, The Washington Post i drugih medija otkrili su desetogodišnje napore koji su uključivali razmenu obaveštajnih podataka i razvoj specijalizovanih jedinica sposobnih za delovanje duboko iza neprijateljskih linija.

Obnova nakon prve ruske invazije

Rusko zauzimanje Krima 2014. godine razotkrilo je ozbiljne slabosti unutar ukrajinskih bezbednosnih službi, uključujući i Službu bezbednosti Ukrajine (SBU). Godine korupcije i ruskog uticaja ostavile su mnoge institucije kompromitovanim.

Tokom narednih godina Ukrajina je počela da postavlja temelje moderne obaveštajne službe. Valerij Kondratjuk odigrao je ključnu ulogu u tom procesu, prvo unutar SBU, a kasnije i kao šef HUR, ukrajinske vojne obaveštajne agencije. On je pomagao širenju ukrajinskih obaveštajnih kapaciteta, istovremeno produbljujući saradnju sa CIA.

Godine 2015. CIA je pomogla u osnivanju Pete uprave SBU, specijalizovane jedinice koja je objedinjavala kontraobaveštajne i specijalne operacije. Prema pisanju magazina The New Yorker, jedinica je razvila mreže agenata na okupiranim teritorijama, sprovodila operacije nadzora i izvela neke od prvih tajnih akcija Ukrajine protiv proruskih snaga.

Bivši operativac CIA Ed Bogan rekao je da je partnerstvo uspelo delom zato što su ukrajinski oficiri odmah razumeli ozbiljnost situacije.

"Ličnosti poput šefa SBU Valentina Nalivajčenka i Valerija Kondratjuka razumele su i priliku i neophodnost jačanja veza sa Vašingtonom", rekao je Bogan.

Ono što ga je najviše impresioniralo bila je hitnost.

"Ukrajinci su pristupili izazovu sa istim osećajem odlučnosti koji su mnogi Amerikanci osećali posle 11. septembra", rekao je Bogan. "Postojalo je razumevanje da su ulozi egzistencijalni i da je jedina opcija da se nastavi dalje".

Daglas Dejvis, suosnivač Valoriks grupe, konsultantske firme za odbranu, rekao je da su lideri poput Kondratjuka razumeli da će bliže veze sa Vašingtonom zahtevati prevazilaženje decenija nepoverenja iz sovjetske ere. Prema Dejvisu, strpljivo su radili na uspostavljanju kredibiliteta kod svojih američkih kolega, prepoznajući da se poverenje mora zaslužiti pre nego što se razvije dublja obaveštajna saradnja.

Taj mentalitet i fokus na izgradnju poverenja, u kombinaciji sa godinama obuke, operativnog iskustva i institucionalnih reformi, pomogli su da se postave temelji za obaveštajne službe na koje će se Ukrajina osloniti kada Rusija pokrene svoju invaziju 2022. godine.

Era Kirila Budanova

Foto: YURIY DYACHYSHYN / AFP / Profimedia

Među oficirima koji su izašli iz ovog perioda bio je budući šef HUR Kirilo Budanov. Tajms je u februaru 2024. objavio da je Budanov služio u Jedinici 2245, elitnoj vojnoobaveštajnoj formaciji koja je tesno sarađivala sa CIA nakon 2015.

Jedinica se specijalizovala za pronalaženje ruske vojne opreme, komunikacionih sistema i drugog materijala koji su mogle da analiziraju i ukrajinske i američke obaveštajne službe.

Obaveštajni podaci prikupljeni iz zaplenjene ruske opreme pružili su dragocen uvid u mogućnosti Moskve, istovremeno pomažući u produbljivanju saradnje između ukrajinskih i američkih službi.

Budanov je kasnije ranjen dok je izvodio operacije protiv snaga koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini i rehabilitovan je u Nacionalnom vojnomedicinskom centru "Volter Rid" u Sjedinjenim Državama. Kasnije je vodio ukrajinsku vojnoobaveštajnu agenciju.

Oficiri obučeni tokom godina neposredno nakon Krima sada zauzimaju visoke rukovodeće pozicije u ukrajinskim obaveštajnim i bezbednosnim službama.

Mnogi su postali arhitekte ukrajinskih obaveštajnih kampanja, dok su istovremeno negovali kulturu konkurencije koja je pokrenula inovacije u agencijama kao što su HUR i SBU.

Prema rečima Dmitra Žmajla, suosnivača i zamenika šefa Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju, ovo rivalstvo je postalo snaga, a ne slabost ukrajinskog bezbednosnog aparata.

"Konkurencija postoji u svakoj oblasti delovanja, uključujući i među ukrajinskim bezbednosnim službama i obaveštajnim jedinicama", rekao  je Žmajlo.

"Ovo je potpuno zdrav proces, gde vas konkurencija motiviše da postanete bolji i da postignete rezultate. Ona ne ometa, već poboljšava rezultate".

To rivalstvo je pomoglo u izvođenju nekih od najsmelijih operacija Ukrajine, uključujući operaciju SBU "Paukova mreža" u junu 2025. godine. Nakon 18 meseci priprema, ukrajinski operativci su navodno prokrijumčarili dronove duboko u Rusiju i pokrenuli koordinisane napade na baze strateških bombardera, demonstrirajući sposobnosti koje bi bilo teško zamisliti nakon Krima.

Poverenje se stiče

Kako su ukrajinske obaveštajne službe postajale sposobnije, američko poverenje u njihove sposobnosti je raslo.

"Obaveštajna partnerstva se razvijaju kroz reciprocitet", objasnio je Bogan. "Kada jedna strana dosledno pruža korisne informacije i pokazuje kompetentnost, i druga strana se oseća prijatnije da deli".

Godinama su ukrajinski oficiri demonstrirali i jedno i drugo. Kako su se poverenje i saradnja širili, rasla je i spremnost da se dele sve osetljiviji obaveštajni podaci i mogućnosti.

Ukrajinske agencije nisu bile samo primaoci američke pomoći. Kako su generisale sve vrednije obaveštajne podatke o ruskim vojnim i bezbednosnim službama, one su postale važni partneri same po sebi, transformišući odnos u dvosmernu razmenu sposobnosti i informacija.

"Na kraju, odnos postaje više od transakcionog", rekao je Bogan. "Postaje transformativni".

Od prikupljanja obaveštajnih podataka do ekonomskog ratovanja

Foto: Profimedia/UPI/Security Service of Ukraine

Uticaj partnerstva postao je sve vidljiviji nakon invazije Rusije. Istraga Njujork tajmsa u decembru je istakla da su oficiri CIA i američki vojni planeri pomogli Ukrajini da usavrši svoju kampanju protiv ruskog energetskog sektora.

Umesto da napadaju rafinerije neselektivno, planeri su se navodno fokusirali na teško zamenljive komponente. U jednom slučaju, stručnjak CIA identifikovao je kritičnu spojnicu rafinerije čije bi uništenje moglo da ostavi postrojenje van upotrebe nedeljama.

Ista logika je navodno uticala na ukrajinsku kampanju protiv ruske takozvane flote u senci, mreže starijih brodova koje se koriste za izvoz sankcionisane ruske nafte širom sveta. Prema rečima američkih i ukrajinskih zvaničnika koje je citirao Tajms, CIA je bila ovlašćena da podrži i elemente tih napora.

Ove kampanje pokazuju koliko se odnos razvio od 2014. Ono što je počelo kao obaveštajna podrška za operacije na bojnom polju sve više je postajalo sredstvo za nametanje troškova široj ruskoj ratnoj mašini.

Dvosmerno partnerstvo

Foto: Tanjug/AP

Nakon javnog sukoba između predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Ovalnom kabinetu u februaru 2025. godine, Vašington je privremeno obustavio obaveštajnu saradnju sa Kijevom, što je izazvalo zabrinutost oko budućnosti američke podrške.

Međutim, Tajms je izvestio da je direktor CIA Džon Retklif uspešno zastupao interesovanje za održavanje prisustva agencije u Ukrajini uprkos širim političkim neslaganjima oko vojne pomoći. CIA je navodno zadržala osoblje u zemlji i proširila finansiranje za nekoliko programa vezanih za Ukrajinu.

Odluka je odražavala stvarnost koja se često previđa u diskusijama o zapadnoj pomoći: Ukrajina takođe pruža vrednost Sjedinjenim Državama.

"Ukrajina razume Rusiju na načine na koje zapadne službe nikada ne mogu u potpunosti", rekao je Bogan.

Odnos koji je nastao nakon Krima nikada nije bio samo oko toga da Vašington pomaže Kijevu. Vremenom je postao partnerstvo u kojem su obe strane pružale nešto što je drugoj nedostajalo: američke resurse i globalni domet, i ukrajinski uvid u Rusiju koji nijedna zapadna služba nije mogla da ponovi.

"Imamo jedinstvenu bazu podataka o ruskoj vojsci, detalje o broju trupa, kretanju, čak i šta njihovi generali jedu. Tako ih ciljamo“, rekla je ukrajinska poslanica Aleksandra Ustinova.

Osim operacije "Paukova mreža", ukrajinska SBU je izvela još nekoliko značajnih akcija protiv Rusije. Jedna od najpoznatijih svakako je napad na Krimski most iz oktobra 2022. SBU je u avgustu 2023. saopštila da je uhapsila ženu u vezi sa pokušajem likvidacije Volodimira Zelenskog. Neimenovana žena je navodno trebalo da obezbedi informacije za ruski vazdušni udar.

(Telegraf.rs)