Reks Hojerman priznao da je ubio osam žena, ali šta je sa ostalim pronađenim telima? Evo kako stoje istrage

Put ka identifikovanju Reksa Hojermana kao serijskog ubice sa plaže Gilgo počeo je sa Šenon Gilbert.

Gilbert, 23-godišnja seksualna radnica, nestala je u maju 2010. godine nakon posete klijentu u Ouk Biču, zajednici na Long Ajlendu u državi Njujork, u blizini plaže Gilgo. Na podsticaj njene majke, policija je počela potragu za njom, a na kraju su pronašli ostatke oko desetak ljudi, uglavnom mladih žena koje su se bavile seksualnim radom, duž jednog dela Ošen parkveja.

Preporučujemo

Ipak, kada je Reks Hojerman u aprilu priznao krivicu za ubistvo osam žena, Gilbert nije bila među žrtvama. Na izricanju presude u sredu, porodice osam žrtava bile su prisutne, a mnogi su se obratili sudu, ali porodica Gilbertove nije, piše CNN.

Zapravo, Gilbert je jedna od najmanje četiri osobe čiji su ostaci pronađeni na tom mestu, a koji nisu povezani sa Hojermanovim ubilačkim pohodom. Osim Gilbert, ubistva majke i ćerke povezana su sa drugim osumnjičenim ubicom u odvojenom slučaju ubistva koji je i dalje u toku. U međuvremenu, ostaci osobe azijskog porekla koji su pronađeni 2011. godine još nisu identifikovani.

"Plaža Gilgo može se opisati kao mesto za odlaganje tela", rekla je krajem prošle godine tužiteljka okruga Nasau En T. Doneli, najavljujući hapšenje u slučaju ubistva majke i ćerke. "Postoji niz tela koja nisu povezana sa ubicom sa plaže Gilgo. Tamo je pustoš. Verovatno je dobro mesto da se ostavi telo."

Reks Hojerman, 62-godišnji arhitekta, osuđen je u sredu na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta. Priznao je krivicu za ubistva sedam žena - Morin Brajnard-Barns, Melise Bartelmi, Megan Votermen, Amber Kostelo, Džesike Tejlor, Valeri Mek i Sandre Kostilja - i priznao da je ubio i osmu, Karen Vergatu. Kostilja je bila jedina žrtva čiji su ostaci pronađeni na drugom mestu.

Evo detaljnijeg pregleda četiri druge osobe pronađene mrtve duž Long Ajlenda, na Oušn parkveju, od 2010. do 2011. godine, i statusa istraga o njihovim smrtima.

Šenon Gilbert

Prikazana u dokumentarnoj knjizi "Lost Girls", a kasnije i u filmu Netfliksa sa Ejmi Rajan u glavnoj ulozi, Gilbert je možda najpoznatija među žrtvama sa plaže Gilgo, iako zvaničnici njenu smrt nisu povezali sa Hojermanom.

U ranim jutarnjim satima 1. maja 2010. godine, Gilbert, seksualna radnica koja je svoje usluge oglašavala preko Kraigslista, odvezena je u kuću u Ouk Biču kako bi se sastala sa klijentom, prema policiji okruga Safolk. U kući je Gilbert pozvala 911 i više puta rekla: "Neko me juri", prema audio-snimku objavljenom 2022. godine.

Pobegla je iz kuće i tražila pomoć od više komšija, koji su takođe pozvali 911, a zatim je otišla u obližnju močvaru, saopštila je policija.

Njeni skeletni ostaci pronađeni su u decembru 2011. godine u močvari, delimično upleteni u zaraslo rastinje, navela je kancelarija medicinskog istražitelja okruga Safolk. Uzrok i način smrti navedeni su kao "neutvrđeni".

Međutim, nezavisna obdukcija koju je obavio bivši glavni medicinski istražitelj Njujorka Majkl Baden zaključila je da "nema dovoljno informacija da se utvrdi definitivan uzrok smrti, ali nalazi obdukcije odgovaraju homicidalnom davljenju". On je naveo da deo kosti njenog vrata nedostaje u ostacima, a takvi delovi mogu biti polomljeni tokom davljenja.

Policija okruga Safolk oslobodila je vozača i klijenta bilo kakve krivične odgovornosti i saopštila da ne veruje da je Gilbert ubijena.

"Na osnovu dokaza, činjenica i svih okolnosti, preovlađujuće mišljenje o njenom slučaju, iako tragičnom, jeste da nije reč o ubistvu i da je najverovatnije bio nekriminalni događaj", rekao je bivši policijski komesar Rodni Harison 2022. godine.

Tužilaštvo okruga Safolk odbilo je da komentariše slučaj Gilbert.

"Pičiz" i dvogodišnja ćerka

Ubistva žene i njenog malog deteta, čiji su ostaci pronađeni duž Ošen parkveja, povezana su sa osumnjičenim koji živi na Floridi.

Dana 28. juna 1997. godine, raskomadani torzo žene pronađen je u šumskom području državnog parka u Vest Hempstedu na Long Ajlendu, prema kancelariji tužioca okruga Nasau. Neidentifikovano telo imalo je prepoznatljivu tetovažu breskve, zbog čega je dobilo nadimak "Pičiz".

Brisevi ostataka pokazali su prisustvo sperme, navelo je tužilaštvo.

Zatim, u aprilu 2011. godine, tokom potrage za telima na Long Ajlendu, istražitelji su pronašli ostatke malog deteta pored Oušn parkveja na plaži Gilgo. Istražitelji su takođe pronašli dodatne ostatke "Pičiz" sa zapadne strane puta u oblasti Zaks Bej. Utvrđeno je da je dete njena biološka ćerka, navelo je tužilaštvo.

Njih dve su ostale neidentifikovane više od decenije i nisu bile uključene u optužnicu protiv Hojermana.

U aprilu 2025. godine, uz pomoć genetske genealogije, zvaničnici okruga Nasau i FBI objavili su njihov identitet: Tanja Džekson, 26-godišnja veteranka američke vojske, i njena dvogodišnja ćerka Tatijana Dajks.

Džekson, poreklom iz Mobajla u Alabami, služila je u vojsci od 1993. do 1995. godine. Ona i njena ćerka živele su u Bruklinu i u trenutku smrti nisu bile u kontaktu sa porodicom, naveli su zvaničnici.

Zatim je u decembru otac deteta, Endru Dajks (66), uhapšen na Floridi i optužen za ubistvo Džekson, prema kancelariji tužioca.

"Tanju Džekson nije ubio serijski ubica, već navodno čovek kog je volela i otac njenog deteta", rekla je Doneli, tužiteljka.

Dajks je bio oženjeni otac dvoje dece i pripadnik američke vojske kada je započeo vezu sa Džekson u Teksasu, navelo je tužilaštvo. On je bio otac Tatijane i njegovo ime je bilo navedeno na njenom izvodu iz matične knjige rođenih. Dajks je 1995. prebačen u Fort Hamilton u Bruklinu, a Džekson i Tatijana su mu se ubrzo pridružile pre nego što su nestale, navodi tužilaštvo.

Dajks je služio u vojsci od 1980. do 2001. godine kao vojni instruktor specijalizovan za anatomiju i fiziologiju, a potom je radio kao policajac savezne države Floride, naveli su zvaničnici.

Nakon identifikacije Džekson i Tatijane, istražitelji su pratili Dajksa u Tampi na Floridi i pronašli plastičnu čašu i slamku iz restorana Čarlis Čizstiks koje je bacio u smeće. Njegov DNK sa te slamke povezan je sa DNK pronađenim na ostacima Džeksonove, naveli su zvaničnici.

Nije bilo dovoljno dokaza da se podigne optužnica za ubistvo deteta, rekla je Doneli, iako veruje da je on odgovoran.

Dajks se izjasnio da nije kriv po jednoj tački optužnice za ubistvo drugog stepena. Preti mu do 25 godina zatvora.

Slučaj "polako napreduje" i i dalje je u fazi razmene dokaza, rekao je njegov advokat Džozef A. Lo Pikolo u mejlu CNN-u u aprilu.

"Azijski Džon Do"

Skeletni ostaci osobe poznate kao "Azijski Džon Do" (John Doe - neidentifikovana osoba, op.aut.) pronađeni su pored Oušn parkveja u aprilu 2011. godine i još nisu identifikovani.

Žrtva je bila biološki muškarac azijskog porekla koji je pronađen u ženskoj odeći, rekao je tužilac okruga Safolk Rej Tirni 2024. godine.

Tirni je rekao da su ostaci pronađeni duž istog dela parkveja gde su pronađeni ostaci žrtava serijskog ubice Votermen i Tejlor.

"Pošto je žrtva u trenutku smrti nosila isključivo žensku odeću, moguće je da se identifikovala kao žena ili da su je drugi poznavali kao ženu", rekao je.

Istražitelji veruju da je žrtva umrla 2006. godine ili ranije od povreda tupim predmetom, rekao je Tirni. Žrtva je imala između 17 i 23 godine, bila visoka oko 168 centimetara i nosila je plavu rebrastu majicu kratkih rukava, ženske pantalone i grudnjak. Istražitelji veruju da je možda radila kao seksualna radnica i da je pre smrti neko vreme boravila u Njujorku.

Istražitelji pokušavaju da koriste istražnu genetsku genealogiju kako bi identifikovali "Azijskog Džona Doa", ali ključni problem je što su osobe azijskog porekla slabije zastupljene u bazama podataka za genealogiju, rekao je Tirni.

Govoreći nakon izricanja presude Hojermanu, Tirni je rekao da istražitelji i dalje rade na identifikaciji žrtve.

"Kada to uradimo, daćemo mu dostojanstvo. Takođe će nam dati tragove za istragu", rekao je na konferenciji za novinare.

Na pitanje da li veruje da je smrt povezana sa Hojermanom, odgovorio je izbegavajući direktan odgovor.

"Nije važno u šta ja verujem", ranije je rekao Tirni, "važno je šta mogu da dokažem."

(Telegraf.rs)