ALARM Rusija priprema hibridne napade na istočno krilo NATO: Putin je izolovan i opasan

Letonska obaveštajna služba tvrdi da zvanična Moskva nije spremna za konvencionalni rat, ali da bi mogla pogrešno proceniti situaciju zbog izolovanosti Vladimira Putina.

Letonski obaveštajci upozoravaju da Rusija priprema moguće provokacije protiv baltičkih država ili Poljske, uključujući upotrebu dronova i druge oblike hibridnog ratovanja, s ciljem da izvrši pritisak na zemlje NATO da prestanu da podržavaju Ukrajinu.

Preporučujemo

"Vidimo naznake da Rusija priprema vojne provokacije protiv baltičkih država ili Poljske ne konvencionalni rat, jer Rusija trenutno nije sposobna za to, već hibridne napade, poput raketa, dronova ili drugih akcija osmišljenih da pošalju poruku: prestanite da podržavate Ukrajinu ili ćete imati sopstvene probleme", saopštila je letonska obaveštajna služba, prenosi Fox News.

Prema proceni letonskih obaveštajaca, najveća neposredna opasnost nije u tome što je Moskva spremna za rat punih razmera protiv NATO, već u mogućnosti da ruski predsednik Putin donese pogrešne procene zato što mu institucije koje ga okružuju predstavljaju verziju stvarnosti koju želi da čuje.

Baltičke države i Poljska članice su NATO, što znači da bi ruska provokacija na njihovoj teritoriji mogla brzo da stavi na probu američke obaveze iz Severnoatlantskog sporazuma i poveća rizik od šireg sukoba.

Upozorenje dolazi u trenutku kada Vašington i njegovi saveznici razmatraju dokle su spremni da idu u podršci Ukrajini i u pooštravanju sankcija prema Moskvi.

Letonska obaveštajna služba smatra da Putin ne traži samo načine da izvrši pritisak na zemlje NATO kako bi odustale od podrške Ukrajini, već da možda prima i iskrivljene procene iz sopstvenog sistema, što povećava rizik da Rusija pogrešno proceni odlučnost Zapada.

"Najveća zabrinutost je pogrešna procena. Ruske institucije govore Putinu ono što želi da čuje, a to stvara opasan ciklus koji može dovesti do nerazumnih i besmislenih odluka", navodi se u saopštenju letonske obaveštajne službe.

"Vidimo sve više znakova da Putin želi da prima samo pozitivne vesti. On je izolovan, a to dodatno otežava proces donošenja odluka jer se odluke ne zasnivaju na stvarnom stanju stvari", dodali su obaveštajci.

Upozorenje iz Letonije podudara se sa zabrinutostima koje su poljski zvaničnici izneli tokom razgovora sa novinarima Fox News Digital u junu. Poljski zvaničnici ocenili su da je ruski hibridni rat protiv istočnog krila NATO već u toku.

Zamenik ministra spoljnih poslova Poljske, Marcin Bosacki, ukazao je na atentate, aktivnosti dronova, sajber napade i napade na kritičnu infrastrukturu na teritoriji NATO, uključujući ono što je opisao kao sajber napad inspirisan od strane Rusije na poljsku energetsku infrastrukturu, sa namerom da se "deo Poljske ostavi bez električne energije".

Ambasador Kšištof Olendzki je takođe opisao belorusku granicu kao deo ruske i beloruske kampanje za pretvaranje ilegalnih migracija u oružje protiv zemalja NATO.

Letonska obaveštajna služba je takođe procenila da zapadne sankcije imaju stvaran uticaj unutar Rusije, uprkos javnim tvrdnjama Moskve da je apsorbovala pritisak.

"Rusija javno kaže da sankcije nisu bitne, ali njene sopstvene interne procene pokazuju da sankcije ujedaju", navodi letonska obaveštajna služba.

"One možda neće promeniti Putinov način razmišljanja, ali ograničavaju finansijske resurse Rusije i samim tim mogućnosti i primoravaju je da donosi teške odluke u vezi sa regrutovanjem, vojnim rashodima i pritiskom na preduzeća. Njena ratna ekonomija je raspadajuća kuća od karata".

Procena dolazi u trenutku kada je letonski Biro za zaštitu ustava, poznat kao SAB, objavio javni izveštaj u kojem se detaljno opisuje kako Rusija intenzivira "pravnu delatnost" protiv Zapada, koristeći sudove, pravne zahteve i međunarodne institucije da izvrši pritisak na zapadne vlade, oslabi podršku Ukrajini i stvori moguće opravdanje za agresivnije akcije.

Izveštaj opisuje ruske napore da prouči iskustvo Irana u osporavanju zapadnih sankcija kroz međunarodne pravne mehanizme.

Ruski stručnjaci analizirali su slučaj Irana protiv Sjedinjenih Država iz 2016. godine pred Međunarodnim sudom pravde i traže načine da prilagode slične taktike protiv zapadnih zemalja, prema podacima Biroa za zaštitu ustava.

"Ako želite da gurnete Rusiju ka mirovnom sporazumu koji je prihvatljiv za Ukrajinu i Zapad, sankcije su pravi mehanizam", saopštila je letonska obaveštajna služba. "Potreban nam je veći međunarodni pritisak na Rusiju kroz sankcije".

Biro za zaštitu ustava takođe upozorava da je Rusija pripremila tužbu protiv baltičkih država pred Međunarodnim sudom pravde UN, formalno ih optužujući za diskriminaciju Rusa i ruskog govornog tela. Letonska obaveštajna služba veruje da pravna kampanja nije samo o sudnici, već o izgradnji narativa koji bi Moskva kasnije mogla da koristi kao izgovor za akciju.

"Rusija veruje da baltičkim državama upravljaju proameričke elite koje su odvojene od sopstvenog naroda. Napravile su sličnu grešku u vezi sa Ukrajinom pre invazije, zbog čega nas ova percepcija brine", navodi letonska obaveštajna služba.

Izveštaj Biroa za zaštitu ustava tvrdi da Rusija pokušava da propagandu pretvori u pravnu i političku akciju. U njemu se planirana tužba Moskve opisuje kao oslanjanje na "veoma manipulativan pristup" međunarodnom pravu, uključujući selektivna tumačenja međunarodnih normi i ono što izveštaj naziva "izmišljenim dokazima" navodne diskriminacije.

Zabrinutost je da bi Rusija mogla da iskoristi te tvrdnje da opravda pritisak, zastrašivanje ili hibridne operacije istu široku logiku koju je Moskva koristila kada je tvrdila da deluje kako bi zaštitila stanovnike Donbasa pre invazije na Ukrajinu.

"Trenutno nema vojnih pretnji Letoniji. Nismo zabrinuti zbog potpune invazije u ovom trenutku. Rusiji bi trebalo tri do pet godina, čak i ako bi se rat u Ukrajini danas završio, da obnovi dovoljne kapacitete. Ono što nas sada brine su provokacije dronovi, rakete i drugi hibridni napadi", uvereni su letonski obaveštajci.

(Telegraf.rs)