RASPISANA NAGRADA Kako preorati ruske aerodrome? NATO i Ukrajina se okreću privatnom sektoru

Jedna od najvećih prednosti Rusije u ratu protiv Ukrajine jeste njena sposobnost da izvodi taktičke vazdušne udare sa baza koje su uglavnom van domašaja direktnih vojnih protivmera.

Iako su ukrajinski napadi na te baze česti, oni nisu dovoljno kontinuirani da bi sprečili Rusiju da nastavi sa izvođenjem razarajućih borbenih letova.

Preporučujemo

Sada Ukrajina i NATO traže pomoć privatnog sektora kako bi promenili taj odnos snaga kroz inicijativu nazvanu "Airfield Denial Challenge" (Izazov za onemogućavanje korišćenja aerodroma).

Za kompanije ili pojedince koji ponude izvodljiva rešenja za sprečavanje Rusije da koristi svoje vojne vazduhoplovne baze predviđena je nagrada od 250.000 evra, prenosi The War Zone.

"Operativno iskustvo Oružanih snaga Ukrajine čvrsto je pokazalo da sposobnost protivnika da projektuje vazdušnu moć sa bezbednih aerodroma u pozadini ostaje jedna od najznačajnijih asimetrija u sadašnjem sukobu", navodi se u saopštenju Komande za transformaciju savezničkih snaga NATO (SACT).

"Neprijateljska taktička avijacija, koja deluje iz baza van domašaja konvencionalnih ukrajinskih sredstava za udare, nastavlja da izvodi napade koristeći navođene avionske bombe, krstareće rakete i drugo oružje velikog dometa protiv prijateljskih snaga, kritične infrastrukture i civilnih naseljenih područja".

Cilj ovog programa je veoma ambiciozan.

"Svaki borbeni let započinje na aerodromu. Svaki aerodrom predstavlja tačku ranjivosti: ukoliko se njegovo korišćenje može trajno onemogućiti, neprijateljska vazdušna kampanja biće suštinski poremećena u samom izvoru“, navodi SACT.

U tekstu se podseća da je Ukrajina već izvodila napade na ruske baze taktičke avijacije, ali da oni nisu dali dovoljne rezultate.

Prema proceni NATO komande, dosadašnji ukrajinski pokušaji da zaustave ove napade nisu bili dovoljni.

"Trenutna rešenja, borbena avijacija sa posadom, kopneni sistemi velikog dometa (višecevni raketni bacači i balističke rakete), kao i konvencionalna lutajuća municija sa pojedinačnim bojevim glavama, pokazali su ograničenu efikasnost protiv dobro branjenih aerodroma", navodi SACT.

"Njima nedostaju masovni efekat, dugotrajna prisutnost i otpornost na elektronsko ratovanje, neophodni za istovremeno neutralisanje aerodromske infrastrukture na više ciljeva u uslovima intenzivnog sukoba".

NATO podkomanda dodaje da je "logika bojišta jasna".

"Tačkasta protivvazdušna odbrana i reaktivno presretanje pojedinačnih projektila moraju biti dopunjeni trajnim uskraćivanjem mogućnosti delovanja na samom izvoru".

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane objasnilo je ciljeve programa:

"Moramo pronaći tehnologije koje će pomoći da se trajno ograniči neprijateljsko korišćenje vazduhoplovne infrastrukture: aviona, pista, skladišta goriva i municije, kao i prateće zemaljske infrastrukture. Ukrajinske vojnotehnološke kompanije, startapovi i inženjerski timovi pozvani su da učestvuju u ovom programu".

Bez obzira na to koja vrsta rešenja je predstavljena, ona "mora biti sposobna da radi u okruženjima bez GPS i osporavanim uslovima elektronskog napada, u svim vremenskim uslovima i godišnjim dobima, i mora pokazati verodostojan put ka brzom primeni".

Pored toga, SACT traži sisteme koji mogu da izvode kontinuirane udare duboko u spornom vazdušnom prostoru, da rade bez "kontinuirane ljudske kontrole", da budu potpuno autonomni i da isporučuju "dovoljnu masu i preciznost za istovremeno suzbijanje više ciljnih tačaka na aerodromu".

SACT takođe želi sisteme koji zahtevaju minimalnu obuku i imaju akviziciju ciljeva uz pomoć veštačke inteligencije koja "smanjuje oslanjanje na stručnu procenu".

Poziv dolazi uz razumevanje da sva rešenja koja budu predstavljena neće biti dokazana, već bi trebalo da budu barem u srednjem do višem nivou skale nivoa spremnosti vojne tehnologije (TRL). To uključuje sisteme u rasponu od onih koji imaju "visokokvalitetnu" laboratorijsku integraciju komponenti do onih sa prototipovima "blizu ili na nivou planiranih operativnih sistema".

U međuvremenu, svako rešenje čije će primenjivanje biti potrebno više od godinu dana neće biti razmatrano.

Rok za podnošenje radova je 20. jul. Deset finalista biće izabrano 11. avgusta i biće pozvani na "dan prezentacije2 3. septembra, okvirno u Poljskoj, kako bi predstavili svoje dizajne.

Da li će ovaj ambiciozni program zaista dovesti do primene bilo kakvih sistema koji mogu stalno sprečavati Rusiju da lansira avione je veoma upitno.

Kao što smo često izveštavali, Ukrajina ima jednu od najinovativnijih infrastruktura odbrambene tehnologije na svetu koja je stvorila dronove, rakete i drugo oružje dizajnirano, testirano i primenjeno u intenzivnim ratnim uslovima. Međutim, još uvek nije u stanju da postigne ciljeve koji se žele ovim izazovom.

Jedan od velikih problema sa kojima se Kijev suočava je ograničena količina sredstava za ostvarivanje nekih od ovih dostignuća i ono što je Atlantski savet opisao kao "nemogućnost Ukrajine da masovno proizvodi sofisticirano oružje ili održava stabilne vojne lance snabdevanja".

Dobijanje ideje u ruke NATO, koji je razvio fond od pola milijarde dolara za razvoj oružja za Ukrajinu, moglo bi na kraju pomoći da se ideja pretvori u upotrebljivo oružje za držanje ruske taktičke avijacije na odstojanju.

Čak i ako se to desi, vreme koje bi bilo potrebno da se ovo oružje razvije u dovoljno velikom obimu da napravi pravu razliku bio bi ogroman poduhvat.

SACT je saopštio da je izazov tehnički agnostičan i da traži ideje koje uključuju, ali nisu ograničene na, sledeće: bespilotne vazdušne sisteme bilo koje konfiguracije ili klase dometa; autonomnu ili poluautonomnu municiju i sisteme za looterisanje; pristupe rojenja i masovnog efekta; alternativne mehanizme isporuke izvan konvencionalnih vazdušnih platformi; hibridna rešenja koja kombinuju više tehnologija.

(Telegraf.rs)