BRISEL SPUŠTA RAMPU Vojno sposobni Ukrajinci više neće moći da putuju u Evropsku uniju

Evropska komisija predložila je pooštravanje pravila Evropske unije za prijem ukrajinskih muškaraca koji beže od rata sa Rusijom, a koji prema ukrajinskim zakonima nemaju dozvolu da napuste zemlju.

"Naš predlog predviđa da se privremena zaštita ne odobrava novopridošlim osobama kojima, u skladu sa ukrajinskim zakonodavstvom, nije dozvoljeno da napuste Ukrajinu zbog vojnih obaveza", izjavio je evropski komesar za migracije Magnus Bruner obraćajući se novinarima.

Preporučujemo

"To je ono što je Ukrajina tražila od nas", rekao je Bruner, dodajući da predlog "uzima u obzir promenjene odbrambene potrebe Ukrajine".

Ukrajinske izbeglice trenutno su obuhvaćene Direktivom Evropske unije o privremenoj zaštiti, koja im omogućava privremeni boravak u državama članicama bez potrebe za pojedinačnim postupkom za dobijanje azila.

Prema podacima Evropske komisije, u Evropskoj uniji trenutno boravi oko 4,4 miliona državljana Ukrajine, od kojih su približno 26 odsto punoletni muškarci.

Predlog je usledio nakon sastanka ministara unutrašnjih poslova država članica EU početkom juna, tokom kojeg su Nemačka i još nekoliko zemalja podržale ideju da se oteža prijem vojno sposobnih muškaraca iz Ukrajine.

Prema izvorima nemačke novinske agencije DPA, predlog da se muškarci starosti između 23 i 60 godina isključe iz sistema privremene zaštite naišao je na široku podršku među državama članicama.

Novi predlog istovremeno predviđa i produženje pojednostavljenih pravila za boravak svih ostalih ukrajinskih državljana za još godinu dana, odnosno do marta 2028. godine, pošto važeća pravila ističu 4. marta 2027.

Da bi predlog stupio na snagu, potrebno je da ga formalno usvoje države članice Evropske unije.

Pravo na podnošenje zahteva za azil ostaje nepromenjeno

Osobe koje budu obuhvaćene novim pravilima i dalje će imati pravo da podnesu zahtev za azil ili za takozvanu supsidijarnu zaštitu u nekoj od država članica Evropske unije.

U Nemačkoj se supsidijarna zaštita odobrava osobama kojima u zemlji porekla preti ozbiljna opasnost, na primer zbog oružanog sukoba.

Međutim, sama činjenica da neko može biti mobilisan za vojnu službu i eventualno upućen na front ne predstavlja automatski osnov za dobijanje zaštite u Nemačkoj.

Planovi EU naišli na kritike

Planovi za ograničavanje privremene zaštite izazvali su brze kritike Saveta Evrope, organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava, Majkl O’Flaerti, izrazio je "zabrinutost zbog rastućeg pritiska da se prerano okončaju aranžmani privremene zaštite i ograniči pristup određenim grupama, kao što su muškarci u dobi za regrutaciju".

"To je nešto što su nas Ukrajinci tražili da uradimo i ne bi trebalo da upadnemo u ovu rusku propagandnu zamku", rekao je Bruner, braneći predlog EU.

Ukrajina se bori da regrutuje dovoljno vojnika

Ukrajini je potreban veliki broj vojnika. Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, zemlja mobiliše do 34.000 ljudi mesečno.

Ukrajinska vojska jedva može da nadoknadi svoje gubitke jer se traži više od 2 miliona regruta, prema rečima ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova.

U Ukrajini, timovi za regrutaciju vojske često nailaze na otpor. Novi video snimci sukoba objavljuju se svakodnevno na društvenim mrežama, a neki od onih koji ne žele da budu regrutovani pružaju nasilan otpor i koriste oružanu silu.

Oni koji su prisilno regrutovani drže se u objektima sličnim zatvorima. Poverenik ukrajinskog parlamenta za ljudska prava, Dmitro Lubinez, redovno izveštava o smrtnim slučajevima koji se dešavaju u kontekstu prisilne regrutacije.

Nedavni izveštaj u štampi otkrio je slučajeve prebijanja, mučenja i zlostavljanja regrutovanih muškaraca u jednoj jedinici.

(Telegraf.rs)