Britanska vlada najavila plan ulaganja u odbranu: Radi se o milijardama, evo gde je planirano da odu

Velika Britanija ukida starije naoružanje i opremu, uključujući krstareće rakete Storm Shadow i vojne helikoptere, u okviru velikog investicionog plana koji je vredan milijarde funti manje od onoga što vojni vrh smatra neophodnim.

Ali moglo je biti i gore, javlja Sky News.

Ministarstvo finansija pristalo je da Ministarstvu odbrane dodeli dodatnih 1,5 milijardi funti nakon što je Džon Hejli početkom meseca podneo ostavku na mesto ministra odbrane u znak protesta zbog nedostatka novca.

Time je ukupan iznos dodatnih sredstava za investicioni plan odbrane povećan na 15 milijardi funti "potrošačke moći" tokom četiri godine, ali je samo 11,6 milijardi funti od tog iznosa novi novac, dok ostatak predstavlja preraspodelu postojećih sredstava.

U još jednom znaku da britanski premijer Kir Starmer sa zakašnjenjem smatra da je potrebno još više novca za ponovno naoružavanje, njegov investicioni plan navodi da će "finansiranje i planovi" iza cilja povećanja izdvajanja za odbranu na 3 odsto BDP-a u narednom parlamentarnom sazivu, sa sadašnjih oko 2,3 odsto, biti predstavljeni u sledećem pregledu potrošnje koji se očekuje 2027. godine, kada će odbrana biti "prioritet broj jedan".

Međutim, ova obaveza će imati težinu samo ako je potvrdi sledeći premijer.

Vlada je jutros konačno predstavila svoj investicioni plan za odbranu, nakon višemesečnih odlaganja zbog nesuglasica oko novca.

Dan Džarvis, novi ministar odbrane, upozorio je u dokumentu da su morale biti donete "teške odluke" kako bi se "prestalo raditi ono što je bilo osmišljeno za neko drugo doba".

To uključuje postepeno povlačenje krstarećih raketa Storm Shadow, koje su bile ključno oružje za borbene avione britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, kao i za ukrajinske snage u ratu protiv Rusije.

"Sada prelazimo na sledeću generaciju jeftinih krstarećih raketa", navodi se u planu.

Biće ukinuto i više od 30 helikoptera tipa Wildcat i Chinook, kao i planovi za unapređenje satelitskog komunikacionog sistema.

U još jednom pokušaju da uštedi novac, usporena je ambicija povećanja broja vojnih kadeta za 30 odsto do 2030. godine, što je bilo važno za obnovu nacionalne otpornosti, pa je novi rok pomeren na 2035.

Taj vremenski okvir bio je utvrđen u opsežnom pregledu odbrane objavljenom pre godinu dana, koji ovaj investicioni plan treba da finansira.

Džarvis je naglasio potrebu da se veća pažnja usmeri na autonomno oružje i veštačku inteligenciju kako bi vojska, mornarica i vazduhoplovstvo bili "spremni za sledeći rat, a ne za poslednji".

Na 80 strana, investicioni plan opisuje kako će ukupno 298 milijardi funti sredstava, uključujući i dodatnih 15 milijardi, biti uloženo u čitav sektor odbrane tokom naredne četiri godine. Plan uključuje:

• više od 20 milijardi funti u okviru programa obnove flote od četiri nuklearno naoružane podmornice, koje predstavljaju osnovu sposobnosti Velike Britanije za odvraćanje pretnji;
• 11,1 milijardu funti za municiju i oružje kako bi se povećale zalihe i omogućilo vojsci, mornarici i vazduhoplovstvu da izdrže borbu dužu od nekoliko dana. Ovo uključuje jeftine krstareće rakete, kao i šest novih fabrika oružja;
• 790 miliona funti za jačanje protivvazdušne odbrane kako bi se zaštitila Velika Britanija i njene baze u inostranstvu od neprijateljskih raketa i dronova - što je samo delić iznosa za koji stručnjaci kažu da bi bio potreban za pouzdan sistem protivvazdušne odbrane, poput izraelske "Gvozdene kupole";
• 330 miliona funti, tokom neodređenog vremenskog perioda, za poboljšanje bezbednosti oko ključnih podvodnih naftnih i gasnih cevovoda i komunikacionih kablova koji su od presudne važnosti za ekonomiju, ali su ranjivi na napade Rusije;
• 1,6 milijardi funti namenjenih ulaganju u inovativne tehnologije koje menjaju način na koji vojske ratuju, uz pomoć veštačke inteligencije koja značajno ubrzava donošenje odluka u lancu komandovanja tokom planiranja operacija i izvođenja napada.

U planu se navodi da će dodatno finansiranje povećati ukupnu potrošnju za odbranu na 2,7 odsto BDP-a do 2030. godine, što je rast od 0,1 odsto u odnosu na prethodni nivo.

Međutim, ta cifra takođe uključuje izdvajanja za obaveštajne službe, a ne samo za klasične vojne kapacitete, i daleko je ispod cilja od 3 odsto koji je prethodni ministar odbrane Džon Hejli zagovarao.

On i ministar za oružane snage Al Kerns podneli su ostavke početkom meseca nakon što Starmer nije uspeo da obezbedi dodatne desetine milijardi funti potrebne za dostizanje tog cilja u predviđenom roku.

Vojni vrh smatra da novac koji dobijaju nije dovoljan za ponovno naoružavanje tempom koji je potreban kako bi bili spremni za mogući rat sa Rusijom do 2030. godine, što je rok koji je postavila odlazeća vlada.

Ipak, primorani su da urade najbolje što mogu kako bi obnovili borbenu sposobnost, umesto da se zadržavaju na političkoj činjenici da je vlada odlučila da odbrani ne da veći prioritet.

Pored ulaganja koja će oružane snage sprovoditi, investicioni plan govori i o značajnim uštedama koje Ministarstvo odbrane želi da ostvari kroz ono što naziva reformama i efikasnijim poslovanjem.

Iznos od 10,7 milijardi funti tokom četiri godine naveden je tek na kraju dokumenta.

"Odbrana je posvećena sprovođenju reformi i efikasnosti kako bi se obezbedilo da svaka funta potrošena na odbranu bude iskorišćena na najbolji način za naše oružane snage i poreske obveznike", navodi se u dokumentu.

Sve ostvarene uštede biće iskorišćene za dodatna ulaganja u borbene kapacitete.

(Telegraf.rs)