Rusija je u plamenu, ali ne očekujte da će Putin popustiti: A to nije ono najgore

Na ulicama Moskve nezadovoljni vozači strpljivo čekaju u dugim redovima automobila i kamiona kako bi natočili gorivo, usred ozbiljne nestašice koja je pogodila zemlju.

Mnogi od njih, kako su rekli za CNN, proveli su čitav dan vozeći od pumpe do pumpe u potrazi za gorivom, prizor koji deluje gotovo nezamislivo u prestonici jedne od najvećih svetskih proizvođača energije i u gradu koji je godinama bio pošteđen direktnih posledica rata u Ukrajini.

Preporučujemo

Međutim, sada je, prvi put od početka sukoba koji je odavnno ušao u petu godinu, stvarnost onoga što Kremlj i dalje naziva "specijalnom vojnom operacijom" postala nemoguća za ignorisanje običnim Rusima.

Tokom proteklog meseca, ukrajinska kampanja napada dronovima dostigla je razmere i intenzitet kakvi do sada nisu viđeni.

Samo tokom jedne noći prošle sedmice Rusija je saopštila da je oborila čak 660 dronova iznad 12 regiona, što predstavlja jedan od najvećih ukrajinskih vazdušnih napada otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Mete nisu birane nasumično. Na udaru su rafinerije, naftni terminali, ratni brodovi i fabrike naoružanja duboko na teritoriji Rusije. Reč je o kampanji osmišljenoj da oslabi rusku ratnu ekonomiju i poveća ekonomske i političke troškove koje Kremlj snosi zbog nastavka rata.

A prema svemu sudeći, ta strategija daje rezultate.

Nezavisni ruski mediji poslednjih dana beleže sve duže redove vozila ispred benzinskih pumpi, kako nestašice goriva postaju sve izraženije,  prizore koje vlasti radije ne bi videle u javnosti. Na Krimu, koji je Rusija anektirala od Ukrajine 2014. godine, prodaja goriva je privremeno obustavljena nakon što je na poluostrvu proglašeno vanredno stanje.

Čak ni Kremlj, koji često umanjuje značaj neprijatnih događaja, više ne može lako da zaobiđe ovu stvarnost. Ruski predsednik Vladimir Putin tokom vikenda je predsedavao hitnim sastankom i otkrio da su nacionalne rezerve benzina pale na zabrinjavajuće nizak nivo.

"Dobro znate da problemi za vozače i privredu i dalje postoje", rekao je Putin okupljenim visokim zvaničnicima, priznajući ono što su vlasti nedeljama pokušavale da umanje.

"Nažalost, redovi na benzinskim pumpama i dalje postoje", dodao je.

Pojavili su se i drugi znaci da Kremlj oseća pritisak. Putin je otkrio da se razmatra potpuna zabrana izvoza dizel goriva, iako je njegov potpredsednik vlade samo nekoliko dana ranije tvrdio da takva mera nije potrebna.

Ruski predsednik je takođe potvrdio da je formirana posebna radna grupa koja se bavi problemima u snabdevanju gorivom.

Putin je upozorio i da bi poljoprivreda mogla da bude ozbiljno pogođena, dodajući da Rusija mora "da svede na minimum posledice terorističkih napada na civilne ciljeve i infrastrukturu".

Takva izjava predstavlja pažljivo formulisano odstupanje od njegovih ranijih tvrdnji, kada je ukrajinske napade dronovima uglavnom odbacivao kao beznačajne.

Nije bez ironije činjenica da je Rusija godinama sistematski uništavala ukrajinsku energetsku infrastrukturu elektrane, trafostanice i toplane  kao jedan od ključnih elemenata svoje ratne strategije, nastojeći da oteža svakodnevni život stanovništvu i oslabi njegov moral.

Sada izgleda da je Ukrajina tu logiku okrenula protiv Rusije, pa obični građani počinju da osećaju posledice slične strategije.

To istovremeno podstiče nadu među zapadnim kritičarima Moskve da bi pritisak na rusku ekonomiju i svakodnevni život mogao postati sve izraženiji.

Na samitu Grupe sedam u Francuskoj početkom ovog meseca, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je nedvosmislena.

"Plima se okreće za Ukrajinu. Situacija 2026. godine je veoma drugačija od 2025. godine. Umor Rusije se otvoreno pokazuje. To je vreme da udvostručimo našu podršku", rekla je ona.

Zapadni zvaničnici kažu da je ukrajinska kampanja ugušila ruske zalihe goriva i vojne isporuke, zaustavljajući napore Moskve na bojnom polju.

U nedavnom izveštaju, Savet za spoljne odnose je primetio da je povećanje operacija dronova direktno doprinelo tome da Ukrajina povrati 78 kvadratnih milja teritorije u februaru i preokrene trend ruskih dobitaka koji je karakterisao bojno polje tokom cele 2025.

Čak se i ton američkog predsednika Donalda Trampa, čini se, promenio.

Na samitu G7, rekao je novinarima da Rusija "treba da postigne dogovor". Nekoliko dana kasnije, nazad u Vašingtonu i govoreći iz Ovalnog kabineta, nazvao je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog "hrabrim" i nekim ko se "prilično dobro snalazi" u ratu, primetno toplije reči od predsednika koji je veći deo prošle godine javno vršio pritisak na Kijev da pregovara sa pozicije slabosti.

Zelenski je, sa svoje strane, bio eksplicitan u vezi sa onim što veruje da njegova kampanja dronovima može postići. Uz pravu podršku, Ukrajina može "brzo stvoriti uslove u kojima će Rusija biti primorana da izabere mir", rekao je.

Ali možda je greška zaključiti da će trenutni problemi Rusije primorati Kremlj na popuštanje, barem ne još i verovatno ne uskoro.

Putin je tokom decenija izgradio relativno krhku sliku beskompromisnog lidera, činjenica koja čini kapitulaciju, povlačenje ili čak kompromis u Ukrajini neverovatno malo verovatnim i teškim za sprovođenje.

Sa preko milion mrtvih i povređenih u Putinovoj invaziji, prema najboljim zapadnim procenama, i zahtevima za suverenitet četiri ukrajinska regiona koje on još uvek ne kontroliše u potpunosti, svako rešenje koje se u Moskvi ne može prikazati kao odlučujuća pobeda rizikuje da izazove ozbiljne unutrašnje političke tenzije.

Jastrebovi u Putinovom krugu mu i dalje govore da se ceo ukrajinski region Donbas može i treba zauzeti. Taj argument ne nestaje samo zato što ruske rafinerije gore. I dok je trenutna nestašica goriva u zemlji bolno realna, ne treba je mešati sa belom zastavom.

(Telegraf.rs)