POTRESNO OTKRIĆE! Žena prodaje svoju bebu staru 3 dana na Fejsbuku: PRIČA TERA SUZE NA OČI!

Istraga rumunskog portala Antena Observator, u kojoj je ekskluzivno razotkrivena mreža surogat majki, dovela je do još jedne šokantne situacije: deca se nude na prodaju na Fejsbuku, sa rokom "isporuke" i cenom koja je predmet pregovora. A "prodavci" nisu mafijaši, već same majke.

Novinari Observatora kontaktirali su ih i tako došli licem u lice sa ovim "prodavačicama duša“. Prva je mlada žena iz Ploještija koja je, samo sat nakon prvog telefonskog poziva, ušla u voz da se upozna sa novinarima. Održavali su kontakt s njom sve do dana porođaja.

Preporučujemo

Sledi ekskluzivna priča ovog portala o tržištu koje ne bi smelo da postoji.

Beba od tri dana nema ime, ali ima cenu

Beba ima samo tri dana i cenu. Samo to. Nema ime, jer ime bi značilo da nekome pripada, da je neko voli. U porodilištu spava. Ne zna da je za "roditelje" roba koja čeka da bude kupljena. Žena koja ga je rodila već je odredila njegovu sudbinu do poslednjeg detalja: ko ga uzima, koliko plaća, ko potpisuje da je navodno otac. Sve je odlučeno umesto bebe, pre nego što je otvorila oči.

Majku koja je rodila dete novinari su pronašli pre nekoliko nedelja na Fejsbuk grupi. Tražila je kupca. "Želim da dam dete na usvajanje“"i broj telefona. Nije bilo jasno kako se prodaje dete koje je još u stomaku, sa rokom isporuke i cenom koja se pregovara. Novinari su joj pisali i predložili sastanak. Za sat vremena bila je na peronu u Gara de Nord.

Reporter: "Imaš još malo do porođaja!"

Majka: "Da!"

Reporter: "Da li je sve u redu sa trudnoćom?"

Majka: "Da, sve je u redu. Ako želite možemo na pregled zajedno, bez problema."

Reporter: "Naravno, ići ćemo."

Majka: "Nemam nikakav problem."

Dolazi iz Ploještija. Završila je Politehniku u Bukureštu. Na fakultet je upala sa stipendijom i sama se izdržavala. Ne želi da izdržava i dete.

Majka: "Ja sam potpuno odlučna. Nemam šta da mu ponudim, mnogo sam razmišljala."

Reporter: "Zašto nisi prekinula trudnoću?"

Majka: "Zato što je već bilo preko tri meseca. Bila sam na granici. Imala sam oko 15 nedelja. Otišla sam."

"Čime da ga podižem, šta da mu ponudim?"

Vratila se u zemlju iz Belgije početkom godine, trudna i napuštena od partnera.

Reporter: "Šta si radila tamo?"

Majka: "Radila sam u baru. On čak ni ne zna gde sam. Ni da sam rodila."

Reporter: "Šta se desilo?"

Majka: "U početku je želeo dete. Onda, kada je žena trudna, krenu mučnine. Više nisam bila zanimljiva."

Reporter: "Koliko dugo ste bili zajedno?"

Majka: "Godinu i po. Rekao mi je: 'Ostavi ga u bolnici. Ti se oslobodiš, ja se oslobodim. Moj strah je bio da ćeš se predomisliti.' Ne, ja znam da mogu da potpišem da se odričem prava. Čime da ga podižem? Šta da mu dam? Mnogo sam razmišljala. To nije odluka od juče.

Ona više nema ništa. Samo dete. Na prodaju.

Reporter: "Kako si se izdržavala do sada?"

Majka: "Imala sam nešto novca iz Belgije, prodala sam telefon, laptop, imala sam minđuše, torbu. Do porođaja nemam ni hranu, osnovne stvari. A posle porođaja treba mi karta za avion. Razmišljajte i vi o varijanti da imate sigurnost. Otvorena sam za sve. Dva meseca kirije i avionska karta."

"Dva meseca kirije i avionska karta"

Tolika je, za nju, cena jednog ljudskog života. Život iz njenog tela. Rađa ga, predaje i zaboravlja ga.

"Nemam taj osećaj vezanosti. Više imam želju da se sve završi. Ne znam... ružno je reći. Ovo je veoma ružan period mog života. Nema lepih uspomena. Samo patnja. I da ne mučim i dete. Kad plače od gladi, šta da radim? Želim da ga rodim, da ga neko uzme i da ga ne vidim, ako je moguće. Ne dajem ga zbog depresije. Nisam vezana za njega kao majka. Posle porođaja želim da odem u inostranstvo. To mi je plan", kaže žena.

Ubeđena je da radi ispravnu stvar. Zna i kako.

"Dođete u bolnicu. Kažete da ste otac deteta. Vas niko ne pita ko ste. Ja kažem da je otac deteta. Da može da bude sa detetom. Niko me neće pitati", objašnjava.

Kontakt je održavan skoro svakodnevno, kroz stotine poruka o stanju, terminu, strahovima. Rodila je bebu u sredu. Dan kasnije bio je sastanak u porodilištu.

Reporter: "Ako mi ne uzmemo dete, da li ga i dalje ostavljaš u bolnici?"

Majka: "Da, nemam šta da radim. To je dete, život, odgovornost."

Reporter: "Mislio sam da ćeš se predomisliti posle porođaja."

Majka: "Ne, gde da ga držim, kako da ga podižem?"

Reporter: "Kada izađeš iz bolnice, uzimamo dete?"

Majka: "Da, samo ga ne ostavljate kod mene. Ne želim da budem sa njim. Dolazim povremeno jer moram. Posle idem. Samo kirija i hrana, 2.000 do 3.000 leja, da se oporavim i odem."

Reporter: "Kada planiraš da odeš?"

Majka: "Čim mi kažu da sam dobro posle operacije, idem."

Reporter: "Da li te je neko drugi kontaktirao?"

Majka: "Jedna žena jeste, bila mi je čudna, odbila sam. Još jedna iz Nemačke."

Novinari su ponovo došli u porodilište. Beba ima nešto više od tri kilograma. U naručju medicinske sestre je krhka, još nema snagu ni da plače.

Reporter: "Kako je mala... ima 3 kilograma."

Majka: "Ona je dobro, problem je zbog mene."

Reporter: "Zašto joj nisi dala ime?"

Majka: "Rekla sam da je otac došao i da želi da je upozna."

Reporter: "Niko te nije pitao za ime?"

Majka: "Ne, niko ne proverava."

Beba neće osetiti majčino mleko

Kako zvuče ove reči žene koja ne želi ni da hrani sina kojeg je pokušala da proda pre rođenja.

Reporter: "Nisi joj dala ni majčino mleko?"

Majka: "Ne, nisam videla poentu. Tražila sam tablete da zaustavim laktaciju."

Reporter: "I novac šaljemo na račun?"

Majka: "Da, da."

Napustili su porodilište ubeđeni da je ovo izolovan slučaj. Zatim su pozvali drugi broj i shvatili da postoji tržište koje funkcioniše upravo zato što se ignoriše. Oni koji su plaćeni da reaguju imaju kancelariju i slogan: "Svako dete je važno".

"Svako dete je važno."

Osim ovog.

(Telgeraf.rs)