Atentati na ruske generale otkrili dubok raskol unutar Putinovog bezbednosnog aparata

Dana 9. juna, eksplozivna naprava postavljena ispod automobila marke BMW aktivirana je u trenutku kada je vozač krenuo da napušta parking, objavio je nezavisni ruski medij The Insider.

Taj medij identifikovao je poginulog kao general-potpukovnika Damira Davidova, zvaničnika ruskog Ministarstva odbrane zaduženog za snabdevanje raketama i artiljerijskom municijom ruskih snaga koje ratuju u Ukrajini.

Preporučujemo

Mesto napada bilo je posebno upečatljivo. Eksplozija se dogodila na oko 350 metara od lokacije na kojoj je u aprilu 2025. godine u bombaškom napadu na automobil ubijen general-potpukovnik Jaroslav Moskalik, zamenik načelnika Glavne operativne uprave Generalštaba Rusije.

Nekoliko meseci pre Moskalikove smrti, u Moskvi je ubijen još jedan visoki ruski oficir, preneo je Fox News.

General-potpukovnik Igor Kirilov, komandant ruskih jedinica za nuklearnu, biološku i hemijsku zaštitu, poginuo je kada je eksplodirala bomba sakrivena u električnom trotinetu ispred jedne stambene zgrade. Izvor iz ukrajinske Službe bezbednosti (SBU) rekao je agenciji Rojters da je upravo ta služba izvela ovu operaciju.

Zajedno posmatrani, ovi napadi predstavljaju deo šireg obrasca atentata i pokušaja atentata usmerenih protiv visokih ruskih vojnih zvaničnika, kampanje koja, prema rečima izvora iz jedne evropske obaveštajne službe, sada razotkriva tenzije unutar samog Putinovog bezbednosnog sistema.

Od kada je Rusija u februaru 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu, brojni visoki ruski vojni zvaničnici poginuli su u raketnim udarima, napadima dronovima, eksplozijama automobila, nesrećama i borbama na prvoj liniji fronta.

Prema navodima izvora iz evropske obaveštajne službe, taj niz gubitaka sada podstiče unutrašnje sukobe između ruske vojske i Federalne službe bezbednosti (FSB), moćne unutrašnje bezbednosne agencije koja je naslednica sovjetskog KGB.

"Postoje unutrašnja trvenja između ruskih bezbednosnih institucija", rekao je izvor iz evropske obaveštajne službe.

"Ruska vojska želi da FSB garantuje fizičku zaštitu ruskim generalima, ali se FSB protivi preuzimanju odgovornosti za vojsku".

Ovaj spor odražava dublje rivalstvo unutar sistema ruskog predsednika Vladimira Putina, u kojem bezbednosne službe već dugo imaju povlašćen položaj u odnosu na oružane snage, navodi više izvora.

"Ovo seže još u sovjetsko doba", rekao je izvor iz evropske obaveštajne službe. "Bezbednosne službe ne vole vojsku, a vojska ne voli bezbednosne službe".

Centralna tenzija, prema rečima izvora iz evropske obaveštajne službe i ruske opozicione figure Maksima Kaca, nalazi se unutar Putinovog sopstvenog sistema: rat je pojačao značaj vojske na bojnom polju, dok politička struktura u Moskvi i dalje tretira generale kao potencijalnu pretnju.

Rezultat je paradoks za Kremlj. Rusiji su potrebni njeni vojni komandanti da bi održala rat, ali bezbednosne službe koje dominiraju Putinovim sistemom izgleda nerado preuzimaju odgovornost za njihovu zaštitu.

Potvrđeno je da je najmanje 15 ruskih generala ubijeno od početka invazije velikih razmera, prema podacima nezavisnog ruskog medija Mediazona.

Među žrtvama je pet general-potpukovnika, sedam general-majora i tri bivša generala. Neki su poginuli daleko od Moskve, bliže bojnom polju.

General-potpukovnik Oleg Cokov, zamenik komandanta ruskog Južnog vojnog okruga, poginuo je u julu 2023. godine u ukrajinskom raketnom napadu na grad Berđansk koji su okupirali Rusi. General-major Sergej Gorjačev, načelnik štaba 35. kombinovane armije, poginuo je u junu 2023. godine tokom ukrajinske kontraofanzive u Zaporoškoj oblasti. General-major Vladimir Zavadski, zamenik komandanta 14. armijskog korpusa, poginuo je u blizini Krinkija na jugu Ukrajine u novembru 2023. godine.

Drugi su pogođeni unutar Rusije ili na teritoriji koju kontroliše Rusija.

General-potpukovnik Aleksandar Otroščenko, visoki komandant ruskog vazduhoplovstva, poginuo je u padu vojnog transportnog aviona iznad okupiranog Krima u martu 2026. godine. Penzionisani general-major Kanamat Botašev, koji je leteo za Vagner grupu, poginuo je u maju 2022. godine nakon što je njegov Su-25 oboren iznad Luganske oblasti Ukrajine.

Gubici su počeli u prvim nedeljama invazije na Ukrajinu, kada su poginuli general-major Andrej Suhovecki, zamenik komandanta ruske 41. kombinovane armije, i general-major Vladimir Frolov, zamenik komandanta 8. armije.

Kac je rekao da je vojska dugo zauzimala ranjiv položaj unutar ruske strukture moći.

"U Rusiji je FSB najveća i najmoćnija bezbednosna organizacija, a sam Putin potiče iz tog sistema", rekao je Kac.

"Vojska, s druge strane, oduvek je bila doživljavana od strane ovih ljudi kao pretnja".

Kac je rekao da se Kremlj istorijski plašio popularnih vojnih ličnosti jer je vojska jedna od retkih institucija sa kapacitetom da izazove političku moć.

"Nećete naći ruske vojnike na visokim vladinim pozicijama. Još od Staljina, plaše se vojske. Kad god postoji relativno poznata vojna ličnost sa sopstvenim imenom, oni se nekako nose sa tim legalno, ili kao sa Jevgenijem Prigožinom, ili kao sa drugim generalima. U Rusiji ne postoji tako nešto kao popularni general".

Kac tvrdio da čak i tokom ratnog vremena, kada se očekuje da vojska dobije status, Putinov sistem drži vojsku politički slabom.

"Vojska ne učestvuje u donošenju odluka. Sada se finansira, ali sve ide na rat. Generali su bogati, ali ne kao ministri ili ljudi iz FSB. Među elitom, oni su najograničeniji".

Ta dinamika, smatra Kac, pomaže da se objasni zašto ruski generali možda ne žele da FSB bude odgovoran za njihovu zaštitu.

"Za njih je FSB mnogo veća pretnja nego ukrajinska vojska. Ukrajinska vojska povremeno ubije generala. FSB mnogo brže stavlja generale u zatvor".

Evropski obaveštajni izvor rekao je da ubistva nisu važna samo zbog operativnih gubitaka, već i zbog psihološkog efekta unutar ruske vojske.

"Putin razume da gubitak istaknutih ruskih generala može uticati na moral unutar ruske vojske, koji je već nizak iz ruske perspektive", rekao je izvor.

Očigledni kompromis, prema evropskom obaveštajnom izvoru, bio je prebacivanje odgovornosti sa FSB.

"FSB nije želeo da se bavi vojnom zaštitom, pa bi se služba bezbednosti ruske predsedničke administracije brinula o tim generalima", rekao je izvor.

Kac je rekao da bi unutrašnji pritisak na Putina mogao da se sukobi i sa ruskim parlamentarnim izborima u septembru trenutkom koji, kako veruje, zapadni posmatrači uglavnom ignorišu.

Rekao je da glasanje neće biti slobodno i da se očekuje da će Kremlj manipulisati rezultatima. Ali je tvrdio da ako javna podrška Putinovoj stranci Jedinstvena Rusija naglo opadne, režimu može postati teže da zvanične rezultate predstavi verodostojnim.

"Svi već znaju koje će rezultate objaviti. Pitanje je da li će iko poverovati tim rezultatima".

Kac je rekao da Putinov sistem dugo zavisi ne samo od kontrole, već i od percepcije da Kremlj i dalje uživa široku javnu podršku.

"Putin nikada nije vladao u situaciji u kojoj nema većinu. Njegov legitimitet počiva na tome da svi veruju da ima većinsku podršku. Kada svi poveruju da nema većinu i da nije samo malo varao već je jednostavno izvukao rezultate, to je druga priča", uveren je Kac.

Uporedio je potencijalni izazov sa autoritarnim sistemima koji su primorani da pređu sa kontrolisane popularnosti na otvorenu prisilu.

"Putin ne može da izgubi kao Orban. Ali ako svi u Rusiji znaju da su svi glasali protiv njega i da je on izvukao rezultate u svoju korist, to bi bila nova situacija. On nikada ranije nije bio u toj poziciji".

(Telegraf.rs)