UZBUNA Putin planira upad na teritoriju Poljske kako bi testirao odgovor NATO?

Kremlj planira oružani upad na teritoriju Poljske kako bi testirao reakciju NATO, tvrde izvori iz Vašingtona.

Provokacija bi mogla da podrazumeva prelazak ruskih trupa na teritoriju Poljske, dok bi ključna infrastruktura mogla da bude meta raketnih i napada bespilotnim letelicama.

Preporučujemo

Izvori bliski predsedniku Poljske Karolu Navrockom rekli su za portal Onet da Sjedinjene Američke Države već neko vreme upozoravaju Varšavu na takav plan.

Cilj ruskog plana jeste izazivanje krize koja bi zapadne zemlje zastrašila i navela ih da obustave podršku Ukrajini.

Poljski stručnjaci za bezbednost takođe upozoravaju da bi Rusija i Belorusija mogle da pošalju manji broj vojnika preko granice NATO, prenosi Daily Mail.

Tokom takvog upada mete bi mogle da budu i elektrane, koje bi bile gađane iz vazduha, čime bi Poljska bila primorana da aktivira svoje sisteme protivvazdušne odbrane.

Prema navodima poljskih izvora koje citira Onet, Rusija bi mogla da predstavi teritorijalni upad kao posledicu greške u GPS navigaciji ili kao hitnu operaciju izvlačenja helikoptera.

Strategija Moskve zasniva se na pretpostavci da bi Sjedinjene Američke Države primorale Poljsku na pregovore, umesto na vojni odgovor.

Mirno, pregovorima dogovoreno povlačenje bilo bi predstavljeno kao strateška pobeda Kremlja, koji bi potom mogao da iskoristi pregovore kako bi zahtevao obustavu zapadne vojne pomoći Ukrajini.

U najgorem mogućem scenariju za NATO, Rusija bi nastojala da potkopa suverenitet Poljske, izdejstvuje povlačenje zapadne podrške Ukrajini i prikaže NATO kao savez koji nije spreman da deluje uprkos svojim obećanjima.

Prema navodima izvora, kopneni napad mogao bi da bude izveden iz Kalinjingradske oblasti, koja se graniči sa severnim delom Poljske, ili iz Belorusije, koja se nalazi istočno od Poljske.

Rusija se oslanja na ciljane i ograničene provokacije kako bi ispitala odbrambene sposobnosti NATO, budući da je njena vojska previše angažovana u Ukrajini da bi mogla da pokrene veliki rat.

Iako je Poljska jedan od najvažnijih bezbednosnih partnera Ukrajine, odnosi dve zemlje u poslednje vreme narušeni su zbog sporova oko trgovine poljoprivrednim proizvodima, kao i zbog istorijskih nesuglasica iz prošlosti. Očekuje se da će Moskva pokušati dodatno da produbi te podele.

Izvor blizak poljskom predsedniku izjavio je da Sjedinjene Američke Države "sistematski obaveštavaju Poljsku o sve novijim ruskim planovima za konvencionalni napad na istočno krilo NATO, pri čemu Poljska nikako nije izuzeta iz tih planova".

Dva odvojena izvora, ambasador jedne od država saveznica Poljske u okviru NATO i izvor iz poljskog Ministarstva odbrane,takođe su potvrdili da postoji ozbiljan rizik od upada na teritoriju Poljske i baltičkih država.

Međutim, evropski bezbednosni izvori su takođe rekli da bi provokacija usmerena na Poljsku bila korisnija od ciljanja Baltika. U razgovoru za The Telegraph, baltički bezbednosni izvor je rekao da Moskva trenutno razmatra ove planove. Rusija bi navodno mogla pokušati da pripiše provokaciju Ukrajini nakon što bude izvedena.

Smatra se da je nedavna pomorska vežba u Letoniji, u kojoj su učestvovali američka mornarica i marinci, osmišljena da podseti Putina da bi napad na istočnom krilu bio viđen kao napad na američke trupe.

Poljska je sprovela slične vežbe, prema rečima člana rukovodstva poljskog ministarstva odbrane. NATO bi mogao da odgovori na napade napadima na Kalinjingrad, kako se razume, koji je komandant nemačkog vazduhoplovstva Holger Nojman naveo kao potencijalnu metu.

Takođe je izdvojio poluostrvo Kola, gde Moskva drži nuklearno oružje, i Crno more kao potencijalne mete.

Nojman je obećao da će Nemačka braniti "svaki santimetar" teritorije NATO, uključujući i Poljsku ako bude potrebno.

Prošle nedelje, ministarstvo odbrane Holandije upozorilo je da bi Rusija mogla da pokrene vojnu kampanju protiv zemlje NATO samo godinu dana nakon završetka invazije na Ukrajinu.

U svom godišnjem dokumentu o strategiji odbrambene politike, ministarstvo je navelo da se Evropa nalazi u "sivoj zoni" između rata i mira, obećavajući da će povećati holandska ulaganja u odbranu, posebno u bespilotno oružje poput dronova.

"Holandske obaveštajne službe procenjuju da se Rusija sprema za dugoročnu konfrontaciju sa Evropom", navelo je ministarstvo u svom izveštaju.

"U najgorem slučaju, ograničeni rat protiv članica NATO mogao bi biti moguć u roku od godinu dana od završetka ruskog rata u Ukrajini", rekli su zvaničnici.

Upozorenje je usledilo nakon što je Kremlj zapretio članici NATO Finskoj zbog njenog plana da ukine dugogodišnju zabranu smeštanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.

Finska, koja deli granicu od preko 1.400 kilometara sa Rusijom, saopštila je u martu da će izmeniti nuklearni zakon iz doba Hladnog rata, i da bi kao i druge nordijske zemlje mogla da otvori vrata za raspoređivanje atomskih bombi na finskom tlu tokom ratnih vremena.

Moskva je upozorila da će ta odluka učiniti Helsinki ranjivijim.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da taj potez predstavlja "realnu pretnju" po nacionalnu bezbednost Rusije i da će Moskva brzo i efikasno reagovati kako bi u skladu sa tim prilagodila svoj vojni i politički stav.

U međuvremenu, vrhovni vojni komandant Ukrajine takođe je u intervjuu emitovanom u utorak rekao da se njegove snage spremaju za mogući novi ruski napad sa severa, ali da je svaki pokušaj napredovanja ka Kijevu malo verovatan.

Oleksandar Sirski, u intervjuu za ukrajinsku televiziju TSN, takođe je rekao da je napad iz susedne Belorusije malo verovatan nakon nedelja ukrajinskih tvrdnji da Moskva pokušava da izvrši pritisak na svog saveznika da igra veću ulogu u ratu.

"Najverovatniji scenario, a to potvrđuje nekoliko izvora podataka, jeste moguća ofanzivna akcija na severu sa teritorije Rusije, iz Brjanske oblasti", rekao je Sirski.

"Ovo je realna opcija, naravno, i mi se za nju spremamo".

Cilj takve operacije, rekao je, nije bio pokušaj kretanja ka Kijevu kao što su ruske snage pokušale da urade nakon invazije u februaru 2022. godine pre nego što su se povukle i fokusirale na region Donbasa na istoku.

Umesto toga, pokušali bi da zauzmu teritoriju u Černigovskoj oblasti Ukrajine i privuku ukrajinske snage angažovane na drugim mestima duž linije fronta od preko 1.300 kilometara.

Takva strategija bi se svodila na "rastezanje fronta i lišavanje rezervi".

Ali, Belorusija, koja je dozvolila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da koristi njenu teritoriju za pokretanje svog početnog napada na Ukrajinu, verovatno neće pristati na dalje učešće.

Prošlog meseca, Volodimir Zelenski je dao Belorusiji, na čijem čelu je Aleksandrom Lukašenkom, nedelju dana da demontira relejne stanice u Kijevu za koje je rekao da se koriste za napad na Ukrajinu. Zelenski je od tada rekao da stanice više ne rade.

U svojim komentarima, Sirski je takođe rekao da postoje naznake da su ruske trupe iscrpljene i da intenzitet frontovskih borbi opada.

Rekao je da je ruska aktivnost na frontu opala za 30 procenata, dok ukrajinske snage nastavljaju kampanju udara dugog dometa na ruske ciljeve, uglavnom povezane sa naftnom industrijom.

To se dešava u trenutku kada je najmoćniji ruski bankar razbio redove i pozvao Putina da što pre okonča invaziju na Ukrajinu.

German Gref, koji je na čelu državne Sberbanke, rekao je da su Rusi duboko zabrinuti zbog pogoršanja ekonomskih uslova u zemlji, koje pogoršavaju rat i udari Ukrajine na rafinerije nafte.

U intervjuu za državnu televiziju rekao je: "Mislim da ono što brine svakog od nas je jedna te ista stvar".

"Ne mislim da postoji ijedna osoba koja nije zabrinuta ni zbog čega drugog osim brzog okončanja neprijateljstava, to je jasno".

Grefov neviđeni javni apel usledio je nakon što je anketa pokazala da 81 odsto Rusa želi kraj rata, što je najveći broj od početka sukoba, prema podacima Instituta za proučavanje i analizu sukoba sa sedištem u Kijevu.

Bankar je već jasno stavio do znanja da rat, sa svojim visokim vojnim izdacima, dovodi do haosa u ekonomiji koja pati od redova za benzin, pada plata, otpuštanja, rasta cena i izuzetno visokih kamatnih stopa.

Pojavljuju se video snimci vozača koji se tuku na benzinskim pumpama širom Rusije, dok tenzije nastavljaju da eskaliraju usred sve veće nestašice goriva. Redovi pogađaju veliku većinu od 83 regiona Rusije i šest napadnutih teritorija.

U jednom regionu, policija je bila primorana da se obračuna sa mafijaškom grupom koja je preprodavala benzin po trostruko većoj ceni.

To se dešava nakon što je Putin u intervjuu koji je Kremlj objavio, nakon ponovljenih ukrajinskih udara, priznao da se zemlja suočava sa „izvesnom nestašicom“ goriva.

"Što se tiče udara na kritičnu infrastrukturu uopšte, a posebno na energetsku infrastrukturu, naravno da ovi napadi na naše infrastrukturne objekte stvaraju probleme, to je očigledno", rekao je Putin.

"Trenutno primećujemo izvesnu nestašicu, ali ona nije kritična".

(Telegraf.rs)