Evropski lideri zbijaju redove: Zajedno su jači protiv Donalda Trampa

Nedavni žesotki napadi američkog predsednika Donalda Trampa na italijansku premijerku Đorđu Meloni imali su neočekivanu posledicu.

Nakon što je Tramp doveo u pitanje pouzdanost Italije kao saveznika u ratnim okolnostima i tvrdio da je Đorđa Meloni pokušavala da pridobije njegovu pažnju, evropski lideri stali su uz italijansku premijerku, čime su ublaženi ranije zategnuti odnosi koji su proisticali iz njenih krajnje desničarskih političkih korena.

Preporučujemo

To je najnoviji primer kako američki predsednik, koji često izaziva podele, zapravo doprinosi većem zbližavanju evropskih država, prenosi agencija Associated Press.

Evropski lideri pronalaze sve više razloga da usklade stavove o odbrani, carinama i spoljnoj politici dok se suočavaju sa ratovima u Ukrajini i Iranu, rastućim trgovinskim deficitom u odnosima sa Kinom i pretnjama koje dolaze iz Rusije.

Analitičari smatraju da zbog toga Tramp, koji je često više voleo da pregovara sa evropskim državama pojedinačno, sada ima manje prostora za takav pristup.

"Većina vodećih političkih lidera shvata da se Evropa nalazi pod pritiskom između Kine i Amerike i da, ako ne sada, onda kada treba da deluje?“, rekla je Sudha Dejvid-Vilp, potpredsednica nemačkog Maršalovog fonda.

"Evropa mora da nastupa kao jedinstven blok kako bi sačuvala svoje mesto u svetu".

Ovo novo evropsko jedinstvo moglo bi da bude stavljeno na probu već naredne sedmice na samitu NATO u Turskoj.

Evropski lideri stali uz Melonijevu

Sukob Đorđe Meloni sa Donaldom Trampom pomogao joj je da ojača odnose sa evropskim liderima koji su ranije bili oprezni zbog postfašističkih korena njene političke stranke.

Prelomni trenutak dogodio se u martu, kada nije dozvolila američkim bombarderima, koji su bili na putu ka Bliskom istoku, da koriste vojnu bazu na Siciliji bez odobrenja italijanskog parlamenta.

Godinama pre toga Francuska i Nemačka često su isključivale Melonijevu iz razgovora u užem krugu lidera koji su oblikovali evropski odgovor na velike spoljnopolitičke krize. Takva praksa nastavila se i tokom 2026. godine zbog neslaganja u vezi sa ruskim ratom u Ukrajini, uključujući i protivljenje Melonijeve predlogu Velike Britanije i Francuske da se evropske trupe pošalju u Ukrajinu nakon eventualnog prekida vatre.

Međutim, Trampovi sve oštriji napadi na Melonijevu, koja je njegove kritike upućene papi Lavu XIV ocenila kao "neprihvatljive", promenili su odnose među evropskim liderima i podstakli ih da stanu uz italijansku premijerku.

Na kraju krajeva, i oni su se više puta našli na meti Trampovih oštrih kritika.

Melonijeva je krajem juna ravnopravno učestvovala na sastanku u Berlinu zajedno sa liderima Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Poljske. Već narednog dana sastala se na jugu Francuske sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na prvom bilateralnom samitu dve zemlje od početka pandemije.

Evropske nacionalističke stranke se prilagođavaju

Čak i nacionalističke stranke širom kontinenta, nekada povezane sa Trampom, rekalibrišu svoje stavove jer se njegova trgovinska politika i rat sa Iranom pokazuju nepopularnim među biračima.

U Francuskoj, lider krajnje desnice Žordan Bardela nedavno je osudio američke akcije kao "strano mešanje" i opisao Trampa kao "nepredvidljivog i izuzetno nestabilnog". Bardela je ranije pozdravio Trampov oblik nacionalizma kao "vetar slobode".

U Nemačkoj, lideri krajnje desne stranke Alternativa za Nemačku kritikovali su američku vojnu kampanju protiv Irana. Ko-vođa stranke, Tino Hrupala, rekao je u martu da je "izuzetno razočaran" Trampom, koga je smatrao političarem koji će izbegavati nove sukobe.

Promena retorike dolazi kako se približavaju izbori, stavljajući veći fokus na domaća pitanja.

"Ovo tera sve da više razmatraju evropski horizont nego međunarodni", rekao je Lorenco Kastelani, politički analitičar i profesor na rimskom univerzitetu LUIS.

Dalje od najvećih evropskih sila

Ova dinamika se odvija i van Evropske unije, od Arktičkog okeana do Balkana. Kada je Tramp zapretio da će silom preuzeti Grenland, protesti su izbili u njenom glavnom gradu, Nuku, i u danskoj prestonici Kopenhagenu.

Lideri širom političkog spektra bili su negodovani zbog pretnje kršenja evropskog suvereniteta i bojali se da bi to moglo da razbije već napeti vojni savez NATO.

U Albaniji, planirani luksuzni razvoj koji je povezan sa porodičnim poslom Trampa postao je glavno političko pitanje, izazvavši proteste u junu.

Politički rizici bliskog saradnje sa Trampom možda su najjasnije ilustrovani u Mađarskoj. Premijer Viktor Orban - dugo smatran Trampovim najbližim saveznikom u Evropskoj uniji - smenjen je sa funkcije u aprilu uprkos podršci američkog predsednika i istaknutih ličnosti u pokretu MAGA.

Analiza konsultantske kuće Maplecroft sugerisala je da su negativne percepcije Trampove administracije možda politički opteretile Orbana.

Balansiranje Đorđe Meloni

Iako je Melonijeva i dalje bliska sa Trampom po pitanjima poput imigracije i bezbednosti, ona se odavno razlikuje od njega po pitanju Ukrajine. Njena čvrsta podrška Kijevu učinila ju je prihvatljivijom za evropske lidere i bila je ključni faktor u stvaranju ujedinjenijeg evropskog fronta prema SAD.

Tokom njihove javne svađe prošlog meseca, Melonijeva je rekla da je njeno prijateljstvo sa Trampom imalo veliku političku cenu.

Kao odgovor na njegovu optužbu da je "molila" da se fotografiše sa njim dok je bila na nedavnom samitu G7 u Francuskoj, napisala je na društvenim mrežama:

"Što se tiče moje popularnosti, to što sam tvoj prijatelj sigurno joj nije pomoglo, niti zavisi od mog odnosa sa tobom".

Nedavno istraživanje istraživačkog centra Pju pokazalo je da je Tramp veoma nepopularan u Italiji. Prema istraživanju, 83 odsto Italijana nema poverenja u Trampovu sposobnost da uradi pravu stvar u vezi sa spoljnim poslovima.

Njegovo rešavanje niza pitanja uključujući Iran, tarife i imigracionu politiku SAD, dobilo je nizak nivo podrške.

Sa nacionalnim izborima koji su zakazani za 2027. godinu, a moguće je već sledećeg proleća, Melonijeva se suočava sa sve većim političkim pritiscima, uključujući posledice nepopularnog rata u Iranu i njene bivše veze sa Trampom.

"Birači širom Evrope mogli bi da pozovu svoje političare na odgovornost za postupke američkog predsednika koji je van njihove kontrole", rekao je Kastelani, politički analitičar.

"U određenom trenutku, kada birači vide da cena benzina raste zbog rata koji se doživljava kao dalek, oni traže račun od Meloni, a ne od Trampa".

(Telegraf.rs)