Zašto Putinova luksuzna jahta od 115 miliona evra ide na Arktik? Lider Kremlja je više puta boravio na njoj

Superjahta vredna 115 miliona evra, za koju se veruje da pripada Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije, napušta evropske vode kako bi izbegla moguće napade ukrajinskih dronova.

Prema podacima pomorske obaveštajne službe i satelitskim snimcima koje je analizirao The Telegraph, jahta "Graceful", dugačka 82 metra, plovi duž obale Norveške i očekuje se da će narednih dana stići u severnu rusku luku Murmansk.

Plovi uz pratnju dva ruska ratna broda i pod budnim nadzorom NATO. Jahta je snimljena sa protivdronovskim mrežama koje prekrivaju njenu palubu.

Prati je teško naoružani ruski razarač Severomorsk, kao i ruski brod za spasavanje i patrolu Voevoda, deplasmana 7.500 tona, što predstavlja najnoviji pokazatelj rastuće Putinove paranoje.

"Konvoj nadgleda NATO, dok su nemački i danski ratni patrolni brodovi pratili plovila tokom njihovog prolaska kroz Baltičko more", izjavio je visoki izvor iz NATO.

Prema dokumentima američke vlade, smatra se da je Putin više puta boravio na ovoj jahti, uključujući i putovanje Crnim morem 2021. godine zajedno sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom.

Plovilo je opremljeno bazenima sa slanom i slatkom vodom, heliodromom, teretanom i bezbednim državnim komunikacionim sistemima.

Jahta je premeštena iz brodogradilišta "Blohm & Voss" u Hamburgu u rusku pomorsku enklavu Kalinjingrad 17 dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Četiri meseca kasnije, Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije ovoj jahti i proglasile je blokiranom imovinom, zbog čega je plovilo bilo primorano da promeni ime u Kosatka, što na ruskom jeziku znači "kit ubica".

Jahta je potom nestala iz javnosti i bila skrivena sve do prošle sedmice, kada se prvi put posle četiri godine ponovo pojavila. Njen automatski identifikacioni sistem (AIS) emitovao je podatke o plovidbi kroz Danski moreuz, ali je signal ugašen nakon što je u ponedeljak uplovila u Severno more.

Prateći brod Voevoda nastavio je da emituje svoju lokaciju dok se kretao ka severu pored norveške obale. Smatra se da je konvoj na kursu pored severnog grada Tromso pre konačnog pristajanja u Murmansk.

"Ne žele da rizikuju. Pomeraju ga dalje od Ukrajinaca nakon što su napali Kronštat", rekao je Džon Forman, britanski vojni ataše u Moskvi do 2022. godine.

Pre samo nedelju dana, ukrajinski dronovi dugog dometa pogodili su stratešku rusku pomorsku bazu Kronštat na ostrvu Kotlin, oko 19 kilometara istočno od Sankt Peterburga.

Napad u Finskom zalivu pogodio je jedan od retkih modernih ratnih brodova Moskve, podmornicu "Bojki", što je jasna demonstracija ranjivosti ruske mornarice daleko od bojnih linija u Ukrajini.

Satelitski snimci otkrivaju neobično praznu pomorsku bazu Kronštat nakon ukrajinskih napada. Slike iz juna prošle godine izgleda pokazuju najmanje još devet brodova usidrenih u luci u poređenju sa slikama baze u sredu.

U novembru, sličan napad je pogodio fregate klase Gepard, Tatarstan i Dagestan, kremljove brodove, zajedno sa nekoliko malih raketnih brodova, dok su plovili Kaspijskim morem, skoro 1.600 kilometara od Ukrajine.

Shvativši da ruska PVO nije bila u stanju da spreči nedavne napade, Putin premešta svoju dragocenu imovinu iz Baltika i vraća je kući na sigurno.

Ema Salisberi, pomorski stručnjak i saradnik u strateškom pregledu odbrane, rekla je da prisustvo ratnih brodova koji prate mere pokazuje da Putin prelazi na "preterivanje u zaštiti" jer "nije bio spreman da rizikuje da jahtu presretnu" brodovi NATO.

"To mi govori da je Kremlj sada više zabrinut zbog sprovođenja zakona. Putin ne želi noćnu moru odnosa s javnošću da mu mi presretnemo jahtu ili da je Ukrajinci potope".

Ruski predsednik je poslednjih meseci postao sve više zabrinut za svoju bezbednost. U sredu je povećao broj pripadnika federalne službe zaštite zaduženog za zaštitu njega i njegove porodice na 812.

Osoblju koje radi u Putinovoj neposrednoj blizini zabranjeno je korišćenje uređaja povezanih na internet, kao što su mobilni telefoni, dok su sistemi za nadzor postavljeni u domovima kuvara, telohranitelja i fotografa.

Pored njegovih rezidencija u Moskvi, njegova palata na jezeru Valdaj sada ima ukupno 27 kula opremljenih protivvazdušnim sistemima "Pancir", prema istrazi Radija Svoboda koja se poziva na satelitske snimke.

Putin je poslednjih godina sve više favorizovao osamljeno utočište Valdaj. Smatra se da je to dom njegove tajne dugogodišnje partnerke Aline Kabajeve, bivše olimpijske ritmičke gimnastičarke, i njihova dva sina.Premeštanje njegove jahte dolazi nakon prve samostalne zapljene sankcionisanog ruskog broda, "Smirtosa", u Velikoj Britaniji, tri meseca nakon što se ser Kir Starmer zakleo da će se obračunati sa ilegalnom flotom Kremlja.

U vremenu između Starmerovih reči u martu i zapljene prošlog meseca, više od 200 tankera iz tajne flote optuženih za podsticanje rata Moskve u Ukrajini plovilo je kroz britanske vode, često u pratnji ruskih ratnih brodova unutar 50 kilometara od britanske obale.

Ogromna plutajuća radionica Kremlja, dugačka 122 metra, pružala je podršku ruskom naoružanom ratnom brodu, Admiral Grigorovič, zalihama i gorivom dok se ovaj mota oko vetroelektrane Galoper, kod obale Safoka.

Od zabrane broda "Smirtos", najmanje 19 sankcionisanih brodova iz teritorije tajne flote prešlo je britanske vode, prema podacima koje je dostavila služba Starboard Maritime Intelligence.

(Telegraf.rs)