Izrael svoj moćni "Gvozdeni zrak" stavlja na avione: Evo kako će to funkcionisati

Izraelski odbrambeni sistem zasnovan na laseru, poznat kao "Iron Beam" (Gvozdeni zrak), u upotrebi je od 2024. godine kao kopneno rešenje za zaštitu zemlje od napada bespilotnih letelica, raketa i minobacačkih granata.

Razvijen od strane izraelskih odbrambenih kompanija "Elbit Systems" i "Rafael", ovaj laserski sistem velike energije (HEL) snage 100 kilovata ostvario je svoja prva uspešna presretanja ciljeva tokom aktuelnog rata između Izraela i Hamasa.

Preporučujemo

Kao dokaz da ova tehnologija funkcioniše, i Ukrajina trenutno testira sličan laserski sistem za obaranje dronova u ratu sa Rusijom, prenosi Boy Genius Report.

Sada je ova tehnologija na pragu novog iskoraka, pošto je izvršni direktor kompanije "Elbit Systems" na predstavljanju godišnjih poslovnih rezultata saopštio da je kompanija dobila ugovor za implementaciju laserskog sistema na različite vazduhoplovne platforme.

Kompanija je još 2021. godine demonstrirala uspešnu primenu ove tehnologije tokom testiranja, kada je sistem integrisan na jednom jednomotornom turboelisnom avionu "Cesna", pri čemu je tokom ispitivanja uspešno presreo više bespilotnih letelica. U svom sadašnjem obliku, sistem "Gvozdeni zrak" smešten je u mobilne jedinice veličine kontejnera.

U savremenim sukobima upotreba jeftino proizvedenih, a ponekad i improvizovanih dronova eksponencijalno je porasla, dok njihovo obaranje predstavlja veoma skup zadatak zbog njihove velike preciznosti. Glavna prednost ove tehnologije jeste znatno niža cena u poređenju sa tradicionalnim sistemima PVO koji koriste rakete i brzometne topove.

Kako vazdušni laserski sistemi uništavaju bespilotne letelice

Kompanije "Rafael" i "Elbit Systems" promovišu ideju da bi laserski sistem "Iron Beam" mogao da bude integrisan na borbene avione F-15 i helikoptere UH-60, gde bi efikasnije presretao dronove, ali i pružao zaštitu samim letelicama od nadolazećih raketa i projektila.

Ugradnja lasera "Iron Beam" na avion ne samo da povećava njegov efektivni domet i omogućava postizanje istog nivoa razornog dejstva uz manju potrošnju energije u poređenju sa kopnenim sistemima, već poboljšava i njegovu efikasnost uklanjanjem problema karakterističnih za sisteme raspoređene na zemlji.

Jedan od ključnih problema kopnenih laserskih sistema jeste atmosferska interferencija, odnosno uticaj temperature i gustine vazduha na laserske zrake velikog prečnika, što smanjuje efikasnost oružja. Umesto jednog snažnog lasera, sistem "Iron Beam" koristi stotine laserskih zraka veličine novčića, kojima upravlja termalni sistem za navođenje ciljeva.

Manji laserski zraci znatno su manje podložni rasipanju energije, što sistem koristi kao svoju prednost. Dok svaki od tih zraka putuje ka meti, sistem prati da li je ostvaren pogodak, a zatim u roku od svega nekoliko sekundi preusmerava sve ostale manje zrake da se spoje upravo na mestu gde je zabeležen prvi pogodak. Na taj način energija se koncentriše na jednu tačku, čime se cilj uništava.

Laseri velike snage danas se ne koriste samo na kopnu i u vazduhu, već i na moru. Ratna mornarica Sjedinjenih Američkih Država testirala je laserski sistem HELIOS, koji je razvila kompanija "Lockheed Martin", na razaraču USS Preble, dok je britanska Kraljevska ratna mornarica nedavno objavila sporazum prema kojem će svaki njen razarač klase Type 45 biti opremljen najsavremenijim laserskim oružjem pod nazivom "Dragon Fire" (Zmajeva vatra).

Razvoj vazdušnog laserskog oružja u SAD

SAD su već neko vreme razvijale sopstvene verzije vazdušnog laserskog oružja velike snage, a najpoznatiji primer je leteći test poligon Boing YAL-1. Modifikovani Boing 747-400 bio je opremljen hemijskim kiseonično-jodnim laserom megavatne klase koji je prvenstveno bio namenjen za presretanje taktičkih balističkih raketa.

Laser je prvi put testiran 2007. godine i uspešno je presreo i uništio dve test rakete 2010. godine. Izuzetno visoka cena letelice i njegovog lasera ​​na kraju je dovela do prekida finansiranja, što je dovelo do otkazivanja programa.

Ratno vazduhoplovstvo je takođe sprovodilo napredni tehnološki program "Samozaštitni demonstrator visokoenergetskog lasera" (SHiELD), koji je bio fokusiran na isporuku snažnog laserskog oružja na zemlji i u vazduhu.

Međutim, nakon nekoliko testova, program je zatvoren bez postizanja cilja operativnog raspoređivanja. Od 2026. godine, najnoviji napori Amerike u isporuci takvog oružja usredsređeni su na program vazdušne dominacije sledeće generacije (NGAD).

Nedavno predstavljeni lovac sledeće generacije F-47 trebalo bi da bude opremljen snažnim odbrambenim laserom, dizajniranim za uništavanje dolazećih raketa. F-47 bi trebalo da ima motor koji isporučuje daleko veću električnu snagu od motora trenutne generacije, proizvodeći nekoliko stotina kilovata, što će biti ključno za uspeh sistema laserskog naoružanja.

(Telegraf.rs)