Biće napeto u Ankari na Samitu NATO: Tramp bi da kazni saveznike, ima samo jedan cilj

Dok je predsednik SAD Donald Tramp tokom sastanka u Beloj kući ovog proleća besneo zbog toga što su ostale članice NATO saveza odbile da se pridruže njegovoj vojnoj operaciji protiv Irana, pala mu je na pamet jedna ideja.

Šta ako bi smanjio broj američkih snaga u Evropi za trećinu, upitao je, prema rečima dve osobe upoznate sa razgovorom. Da li bi to takozvanim saveznicima poslalo pravu poruku?

Preporučujemo

Otprilike u vreme kada je Tramp izneo ideju o povlačenju dela američkih snaga, Pentagon je iznenada otkazao dva raspoređivanja američke vojske u Evropi i naredio povlačenje dodatnog vojnog osoblja sa kontinenta, prenosi CNN.

Ministar odbrane Pit Hegset planirao je da na Samitu NATO, koji danas počinje u Ankari, najavi još veća smanjenja, koja bi mogla da dostignu upravo onu trećinu o kojoj je Tramp govorio, navode dve osobe upoznate sa tim pitanjem.

Međutim, plan je promenjen nakon konsultacija sa drugim visokim zvaničnicima administracije, pa je Hegset umesto toga predstavio šestomesečnu reviziju rasporeda američkih snaga u Evropi.

"To je revizija na kojoj će neke zemlje pasti, dok će druge proći sa najvišim ocenama", upozorio je tada.

Trampov bes i pretnje stavljaju na ozbiljnu probu NATO, 77 godina star vojni savez. Tramp nikada nije pokazivao naročito oduševljenje kada je trebalo da garantuje američku podršku odbrani Evrope, a u poslednjih 12 meseci postao je još skeptičniji, tvrdeći da najstariji američki saveznici nisu bili uz njega kada su mu bili potrebni nakon što je pokrenuo rat protiv Irana.

On nikada nije izričito isključio mogućnost da pokuša da povuče Sjedinjene Američke Države iz NATO i dosledno dovodi u pitanje vrednost tog saveza za SAD, tvrdeći da Amerika snosi glavni teret finansiranja evropske bezbednosti.

Tramp je takođe zapretio da će preuzeti Grenland od jedne druge članice NATO (Danska), a povremeno je pokazivao i naklonost prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, za koga pojedini evropski zvaničnici strahuju da bi mogao da planira operacije na teritoriji NATO kako bi testirao odlučnost saveza.

"Vreme je da naši saveznici preuzmu veći deo odgovornosti"

Sve to stvorilo je napetu atmosferu uoči samita, a za koji je Tramp rekao da mu prisustvuje nevoljno. Na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom prošlog meseca izjavio je da ide samo zato što se samit održava u glavnom gradu Turske, čiji je domaćin predsednik Redžep Tajip Erdogan, koga smatra prijateljem.

Izvor upoznat sa tim pitanjem rekao je da je Trampu i njegovom timu privatno stavljeno do znanja da bi izostanak sa samita, uprkos obrazloženju američkog predsednika, predstavljao nepoštovanje prema Erdoganu.

"Ovaj samit u Ankari zaista je trenutak kada naši saveznici moraju da preuzmu veći deo odgovornosti, i znam da upravo to predsednik Tramp očekuje", rekao je Trampov ambasador pri NATO, Metju Vitaker.

Evropski lideri se nadaju da će sastanak u Ankari završiti bez većih potresa, planirajući nova obećanja o odbrani kako bi ublažili Trampov bes. Rute je takođe pokušao da izgladi eventualne neslaganja tokom svoje junske posete Beloj kući.

Ali u zabrinutim privatnim razgovorima tokom prošle nedelje, mnogi zvaničnici su rekli da ne mogu biti sigurni da li će samit proći glatko s obzirom na predsednikovo loše raspoloženje. Predsednik se ljutito žalio iza zatvorenih vrata na nedostatak podrške NATO, a ta retorika se prelila i u njegove javne izjave.

"Smešno je da SAD nastavljaju ovim jednostranim putem kada odnos nije recipročan. Nisu bili tu za nas!!!", napisao je Tramp na društvenim mrežama u danima pre samita.

Evropski lideri su se usprotivili Trampovim kritikama, napominjući da nisu konsultovani pre početka rata u Iranu. Mnogi su obećali vojnu pomoć za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, iako su tenzije u kritičnom plovnom putu usporile potpuno obnavljanje komercijalnog saobraćaja.

Visoki američki zvaničnici rekli su da će moreuz biti tema razgovora u Ankari, iako su izrazili skepticizam da evropske nacije imaju vojne kapacitete da značajno doprinesu bilo kakvim naporima.

Trampov spor sa evropskim liderima nije ometao samit Grupe sedam u Francuskoj prošlog meseca. Umesto toga, Tramp, ohrabren pozitivnim napretkom u pregovorima sa Iranom, izgleda da se dobro slaže čak i sa kolegama koje je prethodnih meseci kritikovao.

Ali ubrzo nakon odlaska, obnovio je svađu sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, za koju je tvrdio da ga je "molila" za fotografiju. Ona ga je optužila da je izmislio priču i, umesto da dozvoli da se tenzija smiri, u nedelju je predložio da mu je potrebna "zabrana prilaska" protiv nje.

Jedan američki zvaničnik rekao je da zategnuta dinamika između dva nekada prijateljska lidera dodaje još jedan sloj neizvesnosti samitu. A tokom sastanka sa Ruteom u Ovalnom kabinetu, Tramp je ponovio svoju litaniju žalbi na saveznike u NATO.

"Samo budite lojalni. Samo želim njihovu lojalnost. Ne treba nam njihov novac, ne treba nam ništa. Imamo najmoćniju vojsku na svetu, ubedljivo, ali samo želim lojalnost", rekao je.

Teškoće u smirivanju Trampa

Rute, koji je poslednjih godinu i po dana proveo radeći sa pomešanim uspehom na upravljanju Trampovim raspoloženjima, pokušao je da ublaži predsednikovo neprijateljstvo grafikonima koji pokazuju povećanje evropskih izdataka za odbranu, što je on pripisao Trampovom pritisku.

"Ovaj grafikon se odnosi na Trampov bilion", objasnio je u jednom trenutku.

Blago je ublažio bes američkog lidera zbog Irana, insistirajući da je "bilo izolovanih slučajeva zbog kojih ste zaista razočarani, ali, generalno govoreći, vaši evropski saveznici su bili tamo".

Rute, bivši premijer Holandije, čije je ulizično hvalospevanje Trampa povremeno donelo ismevanje, koristio je sličnu taktiku na prošlogodišnjem samitu NATO u Hagu i to je uglavnom funkcionisalo.

Tramp je otišao hvaleći evropske lidere i potvrđujući svoju posvećenost sporazumu o kolektivnoj odbrani NATO. Evropski zvaničnici teže ponavljanju istog u Ankari, ali takav ishod mnogima deluje kao bledeća nada.

Tramp nije odustao od svojih planova u vezi sa Grenlandom, više puta tvrdeći da je SAD potreban za nacionalnu bezbednost, uprkos planu koji je Rute osmislio u januaru da poveća evropsku odbranu na samoupravnoj danskoj teritoriji.

"Za sada, jedino rešenje koje smo pronašli za to jeste da Sjedinjene Države steknu Grenland, ali nastavićemo da istražujemo druge opcije kako bismo se pozabavili tim razmatranjima", rekao je visoki američki zvaničnik pre samita.

Priprema za manje angažovane američke snage

Tokom poslednjih nekoliko meseci, SAD su povukle trupe brže nego što su mnogi evropski zvaničnici zamišljali, iako Tramp godinama preti da će smanjiti američko prisustvo na kontinentu.

Iako je Tramp ovog proleća izgledao zatečen saopštenjem Pentagona da obustavlja planiranu rotaciju trupa kroz Poljsku, on je potvrdio odluku o povlačenju 5.000 vojnika iz Nemačke. Kancelar Fridrih Merc je neposredno pre ovog poteza rekao da su Sjedinjene Države "ponižene" u ratu sa Iranom.

"Ne bi trebalo da bude iznenađenje što vršimo pregled raspoloženja, niti iznenađenje što bi taj pregled raspoloženja mogao dovesti do toga da prilagodimo svoj stav", rekao je visoki zvaničnik administracije pre samita u Ankari.

Ipak, ova rasprava je zbunila neke Evropljane, koji pokušavaju da planiraju dan kada Sjedinjene Države više neće pružati najveći deo bezbednosti kontinenta.

"Samit pruža priliku Sjedinjenim Državama da precizno preciziraju šta planiraju da povuku iz Evrope i da se konsultuju sa saveznicima o tome kako se mogu popuniti praznine u kapacitetima. Pitanje je da li je Trampova administracija spremna da to učini", napisao je Stiven Verthajm, viši saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir, u nedavnoj diskusiji o NATO.

"Saveznicima je potrebna jasnoća od Vašingtona o tome šta će ostati, šta će otići i kada. A da bi se to dogodilo, Vašington mora da se odluči".

Mnogi se plaše da bi bilo kakve promene u američkom vojnom stavu mogle da ohrabre Rusiju, čija je ofanziva u Ukrajini zastala. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prisustvovaće večeri lidera u Ankari, ali neće učestvovati na sastancima samita, što je signal da ambicije Kijeva da se jednog dana pridruži alijansi ostaju neostvarene. Međutim, on će se nasamo sastati sa Trampom u sredu.

Tramp, čiju je pažnju odvukao rat u Iranu, nedavno je zvučao impresionirano sposobnošću Zelenskog da nastavi borbu protiv mnogo većeg protivnika. Evropske nacije planiraju da obećaju desetine milijardi evra vojne podrške Ukrajini kako bi Trampu pokazale da su posvećene finansiranju borbe.

Ostaje da se vidi da li će išta od toga funkcionisati u očuvanju mira na ovogodišnjoj konferenciji.

(Telegraf.rs)