Amerikanci ili Kinezi - ko će pobediti u AI trci? Tokom posete SAD saznali smo šta je u fokusu

Veštačka inteligencija (AI) poslednjih godina sve više zauzima prostor u raspravama o tehnologiji, javnim politikama i nacionalnoj bezbednosti. U Vašingtonu, kao centru američkih institucija odlučivanja, razvija se sve intenzivniji dijalog između državnih agencija, istraživačkih organizacija i privatnog tehnološkog sektora o mogućnostima, ali i izazovima koje donose napredni AI sistemi. Posebna pažnja posvećuje se pitanjima njihove primene u radu institucija, kao i saradnji sa međunarodnim partnerima.

Kada je reč o primeni veštačke inteligencije u radu državnih institucija i regulatornih tela, jedan od pristupa o kojem se često govori jeste da AI treba koristiti isključivo kao podršku donosiocima odluka, a ne kao potpunu zamenu za ljudsku procenu, posebno u osetljivim oblastima.

Preporučujemo

Transparentnost kao ključ poverenja

Jedno od ključnih pitanja u razvoju ovih sistema odnosi se na poverenje, tačnije na to da li korisnici mogu da razumeju na osnovu kojih podataka i kriterijuma je određena preporuka nastala. Zbog toga se sve veća pažnja posvećuje transparentnosti, mogućnosti provere izvora podataka i smanjenju rizika od pristrasnosti u radu algoritama.

Zagovornici ovakvog pristupa veruju da će upravo razvoj pouzdanijih i transparentnijih AI sistema u narednoj deceniji pomoći da se efikasnost institucija podigne na viši nivo, a samim tim i povrati poljuljano poverenje građana u državni aparat.

Trka sa Kinom

Istovremeno, jedna od najaktuelnijih tema u tehnološkim i političkim krugovima jeste izgradnja masivnih data centara neophodnih za pokretanje AI modela, koji zahtevaju ogromne količine električne energije. Iako ovo pitanje sa sobom nosi ekološke izazove, u strateškim krugovima preovladava oštar stav: "Ako mi to ne uradimo, uradiće neko drugi".

U Vašingtonu i među njegovim partnerima posebna pažnja posvećena je razvoju AI kapaciteta u Kini, koja poslednjih godina ulaže ogromna sredstva u tehnološki sektor, istraživanja i obrazovanje inženjera. Sjedinjene Američke Države nastoje da zadrže vodeću ulogu u ovoj oblasti, oslanjajući se na svoj snažan univerzitetski i privatni tehnološki sektor. Ipak, u bezbednosnim krugovima sve češće se otvaraju pitanja o tome kako bi oslanjanje na AI sisteme razvijene u drugim državama moglo ugroziti zaštitu podataka i stratešku nezavisnost Zapada. Pored geopolitičke konkurencije, deo stručne javnosti očekuje da bi dalji napredak u ovoj oblasti uskoro mogao doneti tehnološka rešenja koja će omogućiti ekonomičniju i održiviju potrošnju energije.

Lekcije iz Ukrajine i "suverena arhitektura"

Nezaobilazna tema među stručnjacima jeste i vojna primena AI tehnologija. Rasprave su posebno "podgrejane" uspesima na ukrajinskom frontu, gde je efikasna upotreba jeftinih dronova opremljenih AI komponentama suštinski redefinisala konvencionalno ratovanje. Status "autsajdera" u sukobu naterao je ukrajinske snage na rapidne inovacije koje sada služe kao impresivan model odvraćanja mnogo većih vojnih sila.

Poučene ovim bezbednosnim izazovima, ali i željom za globalnim tehnološkim uticajem, SAD se trude da saveznicima ponude bezbedna rešenja uz strogo poštovanje takozvane "suverene arhitekture". To znači da države partneri mogu same da poseduju i kontrolišu infrastrukturu svojih baza podataka, dok autonomno biraju zamenjive AI modele koje će "priključiti" na te osetljive sisteme.

Digitalna transformacija zdravstva

Tokom posete Vašingtonu susreli smo se i sa stručnjacima iz kompanije HeliOS, specijalizovane za kreiranje AI softvera namenjenih profesionalcima u javnoj upravi.

Oni su nam objasnili kako tačno izgleda zvanično ukrštanje naprednih tehnologija i javnih politika.

Džo Šidler, suosnivač i izvršni direktor kompanije HeliOS, poseduje bogato iskustvo u američkoj administraciji. Pre osnivanja kompanije radio je u Beloj kući, u Kancelariji nacionalnog direktora za sajber bezbednost, kao i u Stejt departmentu na suzbijanju globalnog uticaja Kine. Govoreći zvanično o primeni naprednih tehnologija na globalnom nivou, Šidler je kao jedan od najvažnijih primera istakao američke napore u modernizaciji globalnih zdravstvenih sistema.

"Inspirisani smo ambicijama koje trenutno proizilaze iz strategije zdravstva 'Amerika na prvom mestu' (America First Health Strategy) i time šta će tehnologija značiti za ostvarivanje tih ciljeva globalne zdravstvene bezbednosti. Jasno je da će u ostvarivanju tih ciljeva biti prisutan element digitalne transformacije“, izjavio je Šidler za Telegraf.rs.

On je upozorio da obično uvođenje komercijalnih jezičkih modela nije dovoljno za rešavanje tako kompleksnih problema, te da je infrastruktura podataka ključni, iako često nevidljivi, korak ka uspehu.

„To podrazumeva da pravi tehnolozi i inovatori moraju da dođu i identifikuju veoma komplikovane skupove podataka i pomognu im da se međusobno bolje razumeju, jer su mnogi od njih izolovani. To je ogroman rad na infrastrukturi podataka koji se često previđa, ali je apsolutno imperativ za podršku analitičkim AI sposobnostima namenjenim nacionalnim zdravstvenim obaveštajnim sistemima, praćenju prekograničnih zaraznih bolesti i brzom odgovoru na epidemije. Verujem da će AI igrati veoma veliku ulogu u tome, ali biće presudno da se primeni pristup koji ne zanemaruje infrastrukturu podataka koja podržava taj konačni cilj“, zaključio je Šidler za naš portal.

(Telegraf.rs)