Konačno rešeno ubistvo iz 1984.: Ubice "dobrog džina" posle tajne policijske akcije pale i dobile doživotnu

Neposredno posle ponoći, 1. maja 1984. godine, državni službenik Entoni Litler sišao je sa voza na stanici Ist Finčli u severnom Londonu i krenuo mračnim prolazom ka svom stanu.

Samo dva minuta kasnije, 45-godišnjak je ležao na zemlji na samrti, piše BBC.

Preporučujemo

Entoni, koga su prijatelji opisivali kao "dobrog džina", živeo je sam i bio veliki ljubitelj tradicionalnog britanskog piva. Zadobio je dva snažna udarca u glavu. Ništa mu nije ukradeno. Nije bilo očevidaca, forenzičkih tragova niti jasnog motiva.

Punih 42 godine niko nije odgovarao za njegovo ubistvo.

To se promenilo u petak, kada su braća Majkl Stjuart (57) i Entoni Stjuart (60) u londonskom sudu Old Bejli osuđeni na doživotni zatvor zbog ubistva Entonija Litlera. Sud je odredio da Majkl mora da odsluži najmanje 10 godina, a Entoni najmanje 15 godina zatvora. U vreme zločina imali su 15, odnosno 18 godina.

Iako nije bilo dokaza da je Litler bio homoseksualac, sutkinja Kac istakla je da su braća Stjuart napadala muškarce za koje su verovala da su homoseksualci kako bi ih opljačkala.

"Godina 1984. bila je drugačije vreme i, u mnogo čemu, drugačije mesto", rekla je ona.

U televizijski prenošenom izricanju presude, sutkinja je optuženima poručila:

"Potpuno sam uverena da je vaša grupa čekala pogodnu žrtvu. Izabrali ste pristojnog i poštenog čoveka i oduzeli mu život."

Slučaj rešen bez DNK tragova

Za razliku od mnogih nerešenih ubistava koja se rasvetljavaju zahvaljujući napretku DNK analize ili novih forenzičkih metoda, ovaj slučaj rešen je na sasvim drugačiji način.

Detektivi su pokrenuli smelu tajnu operaciju. Ozvučili su stan i automobil Majkla Stjuarta, postavili prislušne uređaje i u njegov život ubacili dvoje prikrivenih policajaca.

Računali su na jednu stvar: da će, kao i mnogo puta ranije, početi da priča.

Poslednje veče Entonija Litlera

Litler je bio visok gotovo dva metra, radio je u državnoj službi i živeo u stanu u Ist Finčliju.

Bio je veoma vezan za majku i često je putovao u rodni Sent Helens u Merzisajdu kako bi je posećivao.

Najveća strast bilo mu je tradicionalno britansko pivo. Poslednje večeri života otišao je na sastanak Društva za očuvanje piva iz drvenih buradi u jednom pabu u Karšaltonu, gde je sa prijateljima popio pet ili šest krigli gorkog piva.

Na rastanku su mu poželeli laku noć.

Litler se potom vratio vozom preko Londona, stigao na stanicu Ist Finčli i krenuo uskom stazom pored pruge, prečicom ka svom stanu.

Nekoliko minuta kasnije brutalno je pretučen. Nikada više nije došao svesti.

"Bio mi je kao stariji brat", kaže njegova rođaka Patriša Meklur.

"Vozio me je u kolicima kada sam bila beba. Bio je na svakom porodičnom rođendanu i svakog Božića."

Ona kaže da je najviše progoni pomisao da se Entoni nije ni branio.

"Kao dete ne bi bacio kamen ni na psa. Bio je dobra duša i strašno je nepravedno što je tako završio."

Tri istrage bez uspeha

Foto: Metropolitan Police

Apeli upućeni preko televizijskih emisija ITV-jevog Police 5 i BBC-jevog Crimewatcha nisu doneli rezultate.

Prva istraga zatvorena je početkom 1985. godine. Nova istraga 1993. takođe nije dovela ni do čega, kao ni treća sprovedena između 2012. i 2015. godine.

"Pomirila sam se s tim da ga više nema i da počinioci nikada neće biti pronađeni", kaže Patriša.

"Tuga je ostala zauvek. Svakog Božića ponovo bi se javila jer njega nije bilo."

Porodična tajna

Već prvih dana istrage 1984. policija je razgovarala sa braćom Stjuart, koja su živela svega nekoliko stotina metara od mesta zločina.

U zapisniku je navedeno da su obojica te večeri bili kod kuće. Za starijeg brata čak je zapisano da "ne koristi prolaz".

Kasnije će se pokazati da to nije bilo tačno.

Godine 2013. u porodici je izbio težak sukob. Najmlađi brat Danijel, koji nije učestvovao u napadu i tada je imao svega deset godina, prijavio je policiji da mu je Majkl pretio da će mu zapaliti kuću i ubiti ga.

Tom prilikom otkrio je i dugo skrivanu porodičnu tajnu.

Rekao je da se Majkl hvalio ubistvom nekoliko dana nakon što se dogodilo, dok je Entoni godinama kasnije takođe govorio o tome.

Prema njegovim rečima, braća su napadala muškarce za koje su mislila da su homoseksualci, a Litler je ubijen tokom pljačke koja je pošla po zlu.

"Hteli su samo da ga opljačkaju, ali je umro", rekao je Danijel policiji.

Još jedan svedok, blizak porodici čiji identitet ne može biti objavljen iz pravnih razloga, ispričao je da je Majkl jednom pokazao prema železničkoj stanici i rekao: "Tu smo ga ubili."

Operacija "Snowpitch"

Kada je detektiv inspektor Nil Džon 2019. godine preuzeo slučaj, zatekao je gotovo beznadežnu situaciju.

"Nedostajala je dokumentacija, nedostajali su dokazi. Nije bilo video-snimaka ni forenzičkih tragova. Mnogi svedoci koje smo želeli da ispitamo u međuvremenu su preminuli", rekao je.

Istražitelji su zato praktično ponovo sastavili slučaj.

Kustos jednog muzeja pomogao je da se rekonstruiše železnički red vožnje iz 1984. godine. U Britanskoj biblioteci pronađene su stare topografske karte jer se izgled ulica u međuvremenu promenio.

Policijski tim proveo je nedelju dana pretražujući više od 200 velikih sanduka u skladištu zaplenjenih predmeta Metropolitenske policije, nadajući se da će pronaći izgubljene dokaze.

Nisu pronašli ništa.

Ipak, stare izjave svedoka i navodna priznanja braće bila su dovoljna da policija dobije odobrenje za tajnu operaciju pod nazivom "Snowpitch", koja je počela u septembru 2023. godine.

"Nikada nisam radio na ovakvom slučaju i verovatno više nikada neću", rekao je Džon.

Policajci pod lažnim identitetom

Ključni deo operacije bila su dvojica prikrivenih policajaca, poznatih pod pseudonimima Džej-Džej i Ana.

Džej-Džej je prvo započeo bezazlen razgovor sa Majklom zbog pokvarenog lifta u njegovoj zgradi.

Ubrzo su zajedno gledali gangsterske filmove, igrali video-igre i provodili vreme.

Posle tri meseca postali su toliko bliski da je, kada je Majkl kasnije uhapšen zbog ubistva, upravo Džej-Džeja zamolio da dođe po njega u policijsku stanicu.

Na putu kući Majkl je počeo da priča.

"Znam ko je to uradio", poverio se čoveku za kog nije znao da ga tajno snima.

Rekao je da su njegov brat i trojica prijatelja te večeri krenuli u napade na homoseksualce, opkolili muškarca u prolazu i pretukli ga na smrt.

Sud je, međutim, istakao da nema nikakvih dokaza da je Entoni Litler bio homoseksualac.

Majkl je iz razgovora u razgovor za ubistvo optuživao brata, tvrdeći da on sam nije učestvovao.

Ali su ga snimci na kraju odali.

Tokom razgovora sa drugom prikrivenom policajkom, Anom, u jednom kafiću u decembru 2023. godine, ona mu je rekla da je čula kako je njegov sestrić nekoga ubio.

"Moj sestrić nije ubio nikoga. To je bio moj brat", odgovorio je Majkl.

Greška koja ga je odala

Presudan trenutak dogodio se tokom policijskog ispitivanja u martu 2024. godine.

Negirajući da je te večeri bio prekriven krvlju, Majkl je rekao:

"Pa ako sam bio gore na početku prolaza i pazio... kako bih onda bio sav krvav?"

Tužilac Džon Prajs ukazao je poroti da niko nikada nije tvrdio da je Majkl bio osmatrač.

Taj detalj nije postojao ni u jednom policijskom dokumentu.

Izgovorivši ga, sam je sebe smestio na mesto zločina.

Time je, prema tužilaštvu, razjašnjena i jedna misterija iz 1984. godine.

Samo dva minuta nakon napada, mladić je sa telefonske govornice u blizini pozvao hitnu pomoć, prijavio da jedan muškarac obilno krvari i spustio slušalicu ne ostavivši ime.

Policija tada nije uspela da pronađe povređenog i poziv je ocenjen kao lažna uzbuna.

Tužilaštvo je tvrdilo da je taj anonimni pozivalac bio upravo petnaestogodišnji Majkl Stjuart, koji je služio kao osmatrač i, nakon bekstva sa mesta zločina, pozvao pomoć za čoveka kojeg je njegova grupa ostavila da umre.

"Uništili ste život mog rođaka"

Za Patrišu Meklur činjenica da su ubice njenog rođaka konačno osuđene donela je osećaj olakšanja.

"Kako vas nije sramota? Uništili ste život mog rođaka, a vi ste, pretpostavljam, živeli lep život."

"Imali ste 42 godine slobode, a moj rođak je 42 godine bio lišen života. Nije dobio priliku da se možda oženi i osnuje porodicu."

"Osećam veliko olakšanje što je pravda konačno zadovoljena."

"To neće umanjiti bol niti će ga vratiti. Ali je, posle toliko godina, konačno dobio mir. A oni su konačno uhvaćeni."

(Telegraf.rs)