Da li SAD menja politiku prema Balkanu: Analize stručnjaka nagoveštavaju zaokret

Male i srednje države često sa posebnom pažnjom prate političke poruke koje dolaze iz svetskih centara moći. Promene administracija, novi strateški dokumenti ili drugačiji ton u spoljnopolitičkim nastupima velikih sila neretko otvaraju pitanja o tome da li će se menjati i njihov odnos prema pojedinim regionima, savezima ili otvorenim međunarodnim pitanjima.

Upravo zato pažnja nije usmerena samo na zvanične izjave predsednika, ministara ili ambasadora. U Sjedinjenim Američkim Državama važnu ulogu u oblikovanju spoljnopolitičke debate imaju i istraživačke organizacije, poznate kao think tank institucije. Njihovi eksperti pripremaju analize, predloge javnih politika i preporuke koje često postaju deo šire stručne rasprave, a neretko privlače pažnju donosilaca odluka, posebno u periodima promene administracije.

Preporučujemo

U američkom političkom sistemu ovakve organizacije predstavljaju svojevrsni most između akademske zajednice, visoke politike i izvršne vlasti. Često se nazivaju i "vladama u senci" ili nezvaničnim "čekaonicama za kadrove", jer okupljaju bivše, ali i buduće visoke zvaničnike. Iako njihovi izveštaji nisu pravno obavezujući, oni kreiraju javnu debatu i mogu da posluže kao polazna osnova za zakonske inicijative i donošenje rezolucija o međunarodnim odnosima, bezbednosti, ekonomiji ili odbrani.

Gde je sada fokus SAD

Tokom nedavnog boravka u Americi, saznali smo da su na radaru ovih organizacija svi delovi sveta, naravno i Zapadni Balkan, sa svim svojim nerešenim pitanjima.

Prema rečima sagovornika Telegrafa, koji su želeli da ostanu anonimni, naš region danas je znatno niže na listi američkih spoljnopolitičkih prioriteta nego tokom devedesetih godina ili neposredno nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Jasno je čitavom svetu da se fokus Vašingtona neminovno pomerio i da su resursi i pažnja administracije usmereni pre svega na globalne krize - poput rata u Ukrajini, previranja na Bliskom istoku i strateškog rivalstva sa Kinom.

Danas se pitanja jugoistočne Evrope u američkim intelektualnim krugovima uglavnom posmatraju kroz širi, pragmatičniji okvir očuvanja opšte evropske bezbednosti i stabilnosti. Ono što je evidentno u novijim analizama uticajnih vašingtonskih instituta jeste tiha, ali primetna generacijska smena u percepciji Balkana. Mlađi američki stručnjaci i kreatori politika sve ređe posmatraju region isključivo kroz tešku istorijsku prizmu sukoba iz devedesetih. Umesto ranijeg pristupa koji se neretko oslanjao na političke pritiske, kaznene mere i takozvani mikromenadžment unutrašnjih pitanja balkanskih država, sve se glasnije zagovara potpuno drugačiji model.

Novi pristup Zapadnom Balkanu?

Istovremeno, u pojedinim analizama sve češće se može pronaći stav da bi politika prema Zapadnom Balkanu trebalo manje da se zasniva na pritiscima, a više na ekonomskom povezivanju, infrastrukturnim projektima i regionalnoj saradnji. Takav pristup, prema navodima naših sagovornika, polazi od pretpostavke da dugoročna stabilnost regiona zavisi pre svega od razvoja privrede i jačanja međusobnih veza, uz blisku koordinaciju sa evropskim partnerima.

Iz vizure vašingtonskih analitičara, Sjedinjene Države nemaju trajni nacionalni interes da se upliću u lokalne razmirice, već im je jedini stvarni interes siguran i prosperitetan Balkan. U praksi, to znači da male države regiona moraju da promene dosadašnji način na koji lobiraju i traže podršku u SAD. U prestonici u kojoj dominiraju krupni geopolitički interesi, pojedinačni, često suprotstavljeni zahtevi malih zemalja lako prolaze neprimećeno.

U prestonici koja misli u širokim geopolitičkim potezima, deluje da usaglašen regionalni nastup ostaje jedini pravi način za privlačenje američke pažnje i kapitala. Nezvanični utisak je da države Zapadnog Balkana imaju znatno veće šanse da obezbede konkretnu podršku ukoliko pred Vašington izađu sa zajedničkim, prekograničnim projektima, bilo da je reč o energetici, telekomunikacijama ili digitalnoj infrastrukturi.

Iako Zapadni Balkan danas ne zauzima vrh liste prioriteta u Vašingtonu, analiza tamošnjih političkih trendova nagoveštava novi pristup. Sve je prisutnije uverenje da bi američka administracija u budućnosti mogla da pomeri težište sa političkih i istorijskih sporenja na posredovanje oko konkretnih ekonomskih dogovora. Takva klima sugeriše da se region suočava sa novom realnošću: ili će kroz međusobno ekonomsko partnerstvo privući pažnju moćnijih saveznika, ili rizikuje da trajno ostane na geopolitičkoj periferiji.

(Telegraf.rs)