Tramp traži da SAD sravne Iran se zemljom ako ga ubiju: Od jednog čoveka zavisi da li će tako i biti!

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je ostavio trajna naređenja američkoj vojsci da uništi Iran "na nivoima kakve nikada nisu videli" ukoliko Teheran ostvari svoje dugogodišnje pretnje da ga ubije.

Međutim, stručnjaci ističu da američka vlada nema mogućnost da uspostavi automatski, unapred odobren mehanizam koji bi pokrenuo vojni odgovor odmah nakon smrti predsednika.

U slučaju atentata na predsednika, prenos vlasti regulišu 25. amandman Ustava SAD i Zakon o predsedničkom nasleđivanju iz 1947. godine. Potpredsednik Džej Di Vens bi istog trenutka postao vrhovni komandant oružanih snaga i imao bi ovlašćenje da odluči o eventualnoj odmazdi.

To znači da bi Vens mogao da postupi u skladu sa Trampovim željama, ali bi isto tako mogao da odluči da ih ne sprovede ili da na iranski napad odgovori na drugačiji način.

"SAD iz čitavog niza razloga nikada nisu koristile tehnički 'prekidač mrtvog čoveka'", rekao je Garet Graf, autor knjige "Raven Rock: The Story of the U.S. Government’s Secret Plan to Save Itself - While the Rest of Us Die".

Sjedinjene Države imaju razrađene planove za očuvanje kontinuiteta vlasti u slučaju nuklearnog napada ili druge katastrofe koja bi uništila Vašington, ali ni ti planovi ne predviđaju automatsko pokretanje odmazde nakon smrti predsednika, čak i ako je on prethodno zahtevao da vojska bude spremna za takav odgovor, objašnjava AP.

Tramp: "Hiljadu raketa je spremno"

Tramp je u subotu na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da je Iran pretio da će ga ubiti ili pokušati da ga ubije, dodajući da je "1.000 raketa zaključano, napunjeno i usmereno ka Islamskoj Republici Iran, a još hiljade spremne da odmah uslede" ukoliko Teheran ostvari svoje pretnje.

Nekoliko sati kasnije novi iranski vrhovni vođa, ajatolah Modžtaba Hamnei, izjavio je da će Iranci nastaviti da se svete za ubistvo njegovog oca, ajatolaha Alija Hamneija, koji je poginuo u prvim američko-izraelskim napadima krajem februara.

"Zaklinjemo se da ćemo osvetiti tvoju čistu krv i krv svih mučenika iz ova dva rata kriminalnim i osramoćenim ubicama. Osveta je volja našeg naroda i mora biti izvršena", rekao je Hamnei u obraćanju koje je emitovala državna televizija.

Bela kuća nije odgovorila na pitanja šta bi se dogodilo sa Trampovim naređenjima ukoliko bi predsednik bio ubijen.

Tokom sahrane Alija Hamneija, učesnici su nosili transparente i plakate sa pozivima na ubistvo Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Izrael upozorio na nove planove za atentat

List The Wall Street Journal objavio je da je Izrael upozorio američke zvaničnike na nove iranske planove za atentat na Trampa. Bela kuća nije želela da komentariše te navode, ali je Tramp tokom samita NATO-a u Turskoj aludirao na takve pretnje.

"Žele da uklone lidera SAD, mene", rekao je Tramp.

Bivša zamenica portparola Pentagona u administraciji Džoa Bajdena Sabrina Sing ocenila je da su iranske pretnje američkim liderima dobro poznate.

"Iran želi da gađa visoke američke zvaničnike i znamo da se to dešava. Takve pretnje morate shvatiti ozbiljno", rekla je ona.

Odgovor bi gotovo sigurno usledio, ali ne automatski

Tramp je tokom predsedničke kampanje 2024. godine bio meta dva pokušaja atentata u SAD, a u aprilu je na večeri Udruženja dopisnika Bele kuće naoružani muškarac pokušao da se približi mestu događaja.

Predsednik SAD se ove sedmice iz Turske vratio starijim avionom Air Force One, umesto novim avionom koji je Katar poklonio SAD, što je otvorilo nova pitanja o bezbednosti. Fotografije pokazuju da novi avion nema neke od sistema za otkrivanje i ometanje raketa kojima raspolažu starije predsedničke letelice.

Promena aviona dogodila se u trenutku kada su SAD i Iran ponovo razmenjivali udare, čime je ugrožen prošlomesečni sporazum o prekidu rata.

Na pitanje o iranskim pretnjama, Tramp je novinarima u predsedničkom avionu rekao:

"Ja sam broj jedan na njihovoj listi."

Graf navodi da su SAD decenijama razvijale planove za prenos ovlašćenja za upotrebu nuklearnog oružja u slučaju iznenadnog napada. Tokom Hladnog rata stalno su bili u vazduhu komandni avioni sa visokim oficirima koji bi mogli da izdaju naređenje za nuklearni odgovor ukoliko bi Vašington bio uništen.

"Mislim da Tramp želi da kaže da je ostavio trajna naređenja za napad ukoliko bude ubijen, odnosno da Pentagon nastavi sa standardnim procedurama. Međutim, postoje ozbiljni razlozi da se sumnja u zakonitost takvih naređenja, jer ovlašćenje za upotrebu nuklearnog oružja odmah prelazi na potpredsednika ili drugog zakonskog naslednika, koji odlučuje da li će ih sprovesti", rekao je Graf.

On je dodao da Trampova objava govori samo o ispaljivanju raketa na Iran, što su SAD već činile više puta tokom rata, i da predsednik nigde izričito nije zapretio upotrebom nuklearnog oružja.

Graf smatra da bi bilo pravno moguće da Tramp privatno kaže Vensu: "Ako me ubiju, nuklearno napadni Iran", ali da bi konačna odluka i dalje bila na njegovom nasledniku.

Bajdenova administracija takođe upozoravala Iran

Pretnje iranskih vlasti američkim predsednicima i drugim visokim zvaničnicima nisu novost i o njima se redovno raspravlja na bezbednosnim brifinzima.

Još 2022. godine administracija predsednika Džoa Bajdena upozorila je Iran nakon što je Ministarstvo pravde objavilo da je pripadnik Iranske revolucionarne garde planirao atentat na Džona Boltona, Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost iz prvog mandata.

Tadašnji Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven poručio je da će, ukoliko Iran napadne bilo kog američkog državljanina, bilo sadašnjeg ili bivšeg državnog zvaničnika, "snositi ozbiljne posledice".

Dve godine kasnije, tokom predsedničke kampanje, Bajdenova administracija je ponovo, ovoga puta bez javne pompe, upozorila Teheran da bi napad na Donalda Trampa bio smatran činom rata.

(Telegraf.rs)