EU se sprema za veliki korak, internet više neće biti isti: Očekuje se velika promena!

Evropska unija razmatra uvođenje ograničenog pristupa onlajn platformama za decu i adolescente kako bi ih zaštitila od rizika, navodi se u izveštaju stručnjaka objavljenom u ponedeljak, 13. jula.

"Detinjstvo je izuzetno i veoma osetljivo razdoblje razvoja mozga. U toj fazi deca treba da provode vreme u stvarnom svetu, da se igraju, sklapaju prijateljstva, greše i izgrađuju svoju ličnost pre nego što to umesto njih učini algoritam društvenih mreža", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Preporučujemo

Zbog toga je, kako je objasnila, potrebno "razmotriti ograničen pristup različitim uzrasnim grupama" kada je reč o društvenim mrežama i drugim onlajn platformama koje predstavljaju rizik za maloletnike.

Dodala je da će Evropska komisija predstaviti konkretne predloge nakon leta.

Kako prenosi Le Monde, Brisel već mesecima razmatra mogućnost uvođenja jedinstvene "digitalne punoletnosti" na nivou cele Evropske unije, po uzoru na model koji je Australija usvojila prošle godine.

Zabrana pristupa društvenim mrežama za mlađe od 13 godina

U Evropskoj uniji mnoge države, predvođene Francuskom, ali i Španija, Grčka, Danska, Austrija i Švedska, već uvode zabrane ili ograničenja pristupa internetu za maloletnike ili razmatraju takve mere.

Međutim, ovo pitanje izaziva podele. Estonija se protivi zabranama, dok se pojedine druge države članice još nisu jasno izjasnile o tom pitanju.

Kako bi se pripremila za ovu raspravu, Ursula fon der Lajen formirala je komisiju kojom su predsedavali francuska epidemiološkinja Marija Melšior i nemački profesor Jerg Fegert, stručnjak za dečju i adolescentnu psihijatriju.

Komisija je, između ostalog, predložila da se na nivou cele Evropske unije zabrani pristup društvenim mrežama i drugim onlajn uslugama, uključujući asistente zasnovane na veštačkoj inteligenciji, za decu mlađu od 13 godina.

Izuzetak bi bili ograničeni periodi korišćenja pod nadzorom roditelja ili u obrazovnom okruženju.

Takođe je predloženo da se mladima uzrasta od 13 do 18 godina omogući pristup samo onim platformama koje imaju efikasan sistem provere uzrasta i koje su dokazale da su bezbedne već po svom dizajnu, na primer uklanjanjem funkcija koje najviše podstiču zavisnost.

Digitalna punoletnost

Komisija smatra i da bi države članice EU trebalo da imaju slobodu da uvedu stroža nacionalna starosna ograničenja iznad granice od 13 godina.

Pored toga, predloženo je da građani Evropske unije sa navršenih 18 godina steknu "punu digitalnu punoletnost", koja bi im omogućila potpunu samostalnost u digitalnom okruženju.

Ipak, za pristup sadržajima namenjenim odraslima, poput pornografskih internet stranica, bila bi obavezna provera uzrasta.

"Uvereni smo da Evropa mora da uvede zaštitne mere kako bi garantovala bezbednost dece i adolescenata u digitalnom svetu", izjavila je Marija Melšior.

"Naši zaključci su veoma jasni. Deca i adolescenti moraju biti bezbedni na društvenim mrežama i drugim digitalnim uslugama koje koriste, bez obzira na platformu", dodala je francuska stručnjakinja.

"Tek nakon što dokažu tehničku bezbednost svojih usluga i njihovu prikladnost za maloletnike, pružaocima društvenih mreža trebalo bi dozvoliti opšti pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije“, izjavio je kopredsedavajući komisije Jerg Fegert.

On je takođe pozvao na doslednije sprovođenje postojećih propisa.

S tim u vezi, Brisel je u petak pokazao odlučnost da primora internet platforme da više vode računa o fizičkom i mentalnom blagostanju korisnika u okviru postojećih ovlašćenja Evropske unije.

Evropska komisija je zato naložila američkoj kompaniji Meta da izmeni korisničke interfejse Instagrama i Fejsbuka, koje smatra previše „zavisničkim“, uz pretnju visokim novčanim kaznama.

Sličan zahtev ranije ove godine upućen je i platformi TikTok.

(Telegraf.rs)