Najstarija monarhija na svetu opasno uzdrmana: Imali su 8 carica u istoriji, a sad ta opcija ne dolazi u obzir

Japan je dobio svoju prvu premijerku u istoriji, ali pokušaji njene vlade da spreči krizu oko nasleđivanja carskog prestola čine mogućnost da žena jednog dana sedne na Hrizantemski presto sve manjom.

Sa samo tri osobe koje imaju pravo da naslede Hrizantemski presto, od kojih su dve starije od 60 godina, japanska carska porodica suočava se s ozbiljnom krizom nasledstva.

Preporučujemo

Japanska monarhija vekovima se pridržava pravila da presto mogu da naslede isključivo muškarci, što odražava duboko patrijarhalno društvo u kojem muškarci dominiraju i u drugim oblastima života, poput biznisa i politike, piše CNN.

To pravilo danas ugrožava sam opstanak najstarije monarhije na svetu, pošto se poslednjih decenija u carskoj porodici rađalo više ćerki nego sinova.

Japanski parlament usvojio je u petak, 17. jula, izmene Zakona o carskom nasleđivanju, ali je zadržao zabranu da žena može da stupi na carski presto, uprkos tome što ankete pokazuju da većina građana podržava takvu promenu.

To je, međutim, navelo stručnjake, opozicione političare i deo javnosti da postave pitanje: zašto se jednostavno ne dozvoli ženama da naslede presto?

"Nema racionalnog osnova"

Car Naruhito i carica Masako Foto: JIJI PRESS / AFP / Profimedia

"Teško je pronaći bilo kakav racionalan razlog za odbijanje da se ženi dozvoli da postane carica", rekao je profesor Makoto Okava, stručnjak za carsku lozu sa Univerziteta Čuo u Tokiju.

Japan je u prošlosti imao osam carica, uglavnom u periodima kada su muški naslednici bili premladi da vladaju. To se promenilo 1889. godine, kada je tokom ere Meiđi usvojen Zakon o Carskoj kući, kojim je ženama zvanično zabranjeno da postanu carice.

Ipak, prema rečima Okave, japanski ustav ne zabranjuje ženama da naslede presto, niti se isključivanje žena može smatrati "japanskom tradicijom".

"Ideja da se žene unapred isključe kao osobe koje nisu sposobne da postanu carice predstavlja čist primer mizoginije", rekao je Okava.

Razna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana nema ništa protiv toga da žena postane carica.

Građanka Kana Sakakura podsetila je da evropske zemlje, poput Velike Britanije, imaju dugu istoriju ženskih monarha.

"Kada uporedite Japan sa drugim zemljama, stiče se utisak da ovde i dalje postoji atmosfera u kojoj se izbegava da žene preuzimaju vodeće uloge u društvu", rekla je ona.

Ipak, ideja o ženskom nasledstvu nije stekla značajniju političku podršku. Premijerka Sanae Takači i njena vladajuća Liberalno-demokratska partija među najoštrijim su protivnicima takve promene.

Premijerka Sanae Takaiči se protivi ideji da Japan dobije caricu Foto: Wikipedia

Tokom parlamentarne rasprave ranije ove godine, Takači je izjavila da je i dalje "primereno ograničiti pravo na nasleđivanje na muške potomke carske loze".

Predložene izmene zakona, koje su konačno usvojene, ne predviđaju nijedan slučaj u kojem bi princeza mogla da nasledi presto.

Iako je uloga carske porodice uglavnom ceremonijalna, ona je, prema japanskoj mitologiji, potomak Boginje Sunca i predstavlja snažan simbol jedinstva zemlje od 123 miliona stanovnika.

Koliko je carska porodica važna za Japan pokazuje i telegram američkog generala Daglasa Makartura, koji je nakon Drugog svetskog rata nadgledao obnovu zemlje. On je cara opisao kao "simbol koji ujedinjuje sve Japance" i upozorio: "Uništite njega i nacija će se raspasti."

Smanjivanje carske porodice

Car Hirohito Foto: KEYSTONE Pictures USA / Zuma Press / Profimedia

Pre Drugog svetskog rata pitanje naslednika bilo je mnogo jednostavnije.

Carska porodica tada je bila znatno brojnija i obuhvatala je sporedne grane, poznate kao Oke, koje su predstavljale dodatni izvor mogućih naslednika ukoliko glavna loza ne bi dobila muškog potomka.

Sve se promenilo 1947. godine. Dok se Japan oporavljao od razaranja izazvanih ratom, Zakon o Carskoj kući izmenjen je kako bi se smanjila carska porodica i troškovi njenog finansiranja.

Time je članstvo u carskoj porodici ograničeno na najbliže rođake tadašnjeg cara Hirohita, dok je 11 sporednih grana isključeno, čime su postavljeni temelji današnje krize nasledstva.

Broj članova carske porodice smanjen je sa 67 na svega 16, a problem je dodatno pogoršan pravilom da žene po udaji za građanina koji nije plemić moraju da napuste carsku porodicu.

Najnoviji predlog vlade koji je usvojen predviđa da carska porodica može da "usvoji" članove nekadašnjih sporednih grana koji imaju najmanje 15 godina, nisu u braku i nemaju decu. Njihova deca imala bi pravo da naslede presto.

Sadašnji car Naruhito (66) ima ćerku, veoma popularnu princezu Aiko, kojoj je zbog pola zakonom zabranjeno da nasledi presto. Ona ima 24 godine i nema dece, a čak i kada bi dobila sina, ni on ne bi mogao da postane car.

Od osoba koje trenutno imaju pravo na presto, tu su Naruhitov 90-godišnji stric Hitači i njegov mlađi brat Akišino (60).

Treći, i najizgledniji naslednik, jeste Akišinov 19-godišnji sin Hisahito, prvi muški član carske porodice koji je postao punoletan posle 40 godina.

Carska porodica je tokom godina toliko smanjena i ostarila da joj je sve teže da izvršava svoje javne dužnosti. Novi zakon omogućio je princezama da ostanu članice carske porodice i nakon udaje za građanina koji nije plemić kako bi pomagale u obavljanju obaveza, ali njihovi sinovi i dalje neće imati pravo na presto.

Profesor Okava smatra da su to samo privremena rešenja jer se i dalje oslanjaju na mali broj muških naslednika i njihove sinove.

"Sve dok žene budu isključene iz reda mogućih naslednika, biće veoma teško obezbediti dugoročnu stabilnost carskog nasleđivanja", rekao je on.

Pozivanje na tradiciju

Foto:

Za neke je, međutim, pitanje ženskog nasledstva udar na tradiciju za koju smatraju da je Japanu donela stabilnost.

"Oni koji podržavaju takvu promenu možda u tome ne vide problem, ali za nekoga poput mene, ko veruje da treba očuvati tradicionalnu patrilinearnu lozu, to predstavlja ozbiljan rizik", rekao je za CNN Cunejasu Takeda, potomak jedne od nekadašnjih sporednih grana carske porodice.

On neće imati pravo da bude "usvojen" prema novom zakonu jer je već oženjen. Njegov sin mogao bi da stekne to pravo kada napuni 15 godina, iako Takeda želi da jednog dana preuzme njegovu kompaniju.

Njegov otac rođen je svega nekoliko meseci nakon stupanja na snagu izmena iz 1947. godine, pa je za dlaku ostao bez nasledne titule. Takeda godinama zagovara očuvanje isključivo muške loze i obnovu nekadašnjih carskih grana kroz knjige, društvene mreže i univerzitetska predavanja.

Prema njegovim rečima, tradicija ne bi smela da bude promenjena "takmičenjem u popularnosti".

"Čak i ako odluka bude doneta tesnom većinom na demokratskom glasanju, ukoliko deo stanovništva odbije da prizna cara, monarh neće uživati poštovanje", rekao je on.

"To bi iz temelja uzdrmalo Japan."

Stanovnik Akio Kubota, međutim, ne deli njegovo mišljenje i podseća da je Japan u prošlosti već imao carice.

"Danas živimo u svetu u kojem postoji rodna ravnopravnost i slične vrednosti", rekao je on.

"Zbog toga mi deluje pomalo neobično da se jedino položaj cara i dalje može prenositi isključivo preko muškaraca."

(Telegraf.rs)