Putinu sve brže ističe vreme: Ovaj potez ruskih oligarha sve govori, situacija je postala nestabilnija

Vladavina Vladimira Putina u Rusiji koja traje 26 godina, uz prekid jednog mandata, kada je on obavljao funkciju premijera, pokazuje znake ozbiljne nestabilnosti, a izuzetno bogati ruski oligarsi strahuju da bi stanje privrede i državnih finansija moglo dovesti do toga da budu pogođeni tamo gde ih najviše boli - po njihovom sopstvenom bogatstvu!

Prema navodima šest bogatih Rusa i drugih osoba upoznatih sa razmišljanjima više milijardera iz te zemlje, koji su govorili za Bloomberg, oni su zabrinuti da bi država mogla da zapleni njihovu imovinu kako bi ojačala posrnule državne finansije.

Preporučujemo

Neki od njih su u poslednje vreme prebacili dodatnu imovinu iz Rusije zbog zabrinutosti za stanje u bankarskom sektoru, navode pojedini od tih izvora, kao i dokumenta, uključujući korporativne registre i evidencije o kupovini nekretnina, koje je pregledao Bloomberg.

Portfelji koje poseduju neki od najbogatijih ljudi u Rusiji promenili su se tokom protekle godine, pri čemu se tempo tih promena u poslednje vreme ubrzao ka ulaganjima u kriptovalute, zlato, nekretnine u inostranstvu i privatne investicione fondove, naročito u zemljama Persijskog zaliva, rekli su sagovornici.

Njima je odobrena anonimnost kako bi mogli da govore o ličnim finansijskim aranžmanima koji nisu javno dostupni, prenosi Daily Beast.

Ruska milijarderska elita decenijama je bila dobrodošla na Zapadu i bila je poznata po spektakularnim poslovnim poslovima, luksuznim kupovinama nekretnina i raskošnim zabavama.

To se promenilo nakon što je Putin naredio pokretanje invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, što je odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropom dovelo na najniži nivo od završetka Hladnog rata. Međunarodne sankcije primorale su mnoge ruske tajkune da vrate svoju imovinu u Rusiju i ponovo registruju svoje kompanije u zemlji, dok su mnogima sredstva koja su držali u inostranstvu bila zamrznuta.

Međutim, ostanak u zemlji nosio je sopstvene rizike. Od 2024. godine vlasti su intenzivirale medijski zapažene zaplene imovine usmerene protiv više tajkuna, uključujući i neke koji su nastojali da održe veze sa inostranstvom, bilo putem dvojnog državljanstva ili zahvaljujući ranijim zvaničnim funkcijama.

Usporavanje ruske privrede od 2025. godine dodatno je smanjilo njihove profite i ograničilo mogućnost da uvećavaju svoje bogatstvo unutar Rusije.

Teško je precizno utvrditi obim neformalnog odliva kapitala, uključujući netransparentne transakcije kriptovalutama koje se ne pojavljuju u zvaničnim statističkim podacima. Ipak, prema konzervativnoj proceni dve osobe upoznate sa investicionim odlukama više ruskih milijardera, iznos novca koji je ove godine napustio Rusiju mimo zvaničnih evidencija već se meri desetinama milijardi dolara.

Kako navode, to predstavlja povećanje u odnosu na prošlu godinu. Strah od konfiskacije imovine i ekonomskih potresa doveo je do ponovnog intenziviranja odliva kapitala tokom protekle godine, rekli su sagovornici.

Ipak, mnogi bogati Rusi nastavili su da traže mogućnosti za ulaganja u inostranstvu uprkos teškoćama koje su izazvali rat i međunarodne sankcije. Odliv kapitala predstavlja trajnu karakteristiku ratnih godina u celini - Centralna banka Rusije saopštila je da je, prema jednom široko primenjivanom pokazatelju, samo tokom prve godine sukoba zemlju napustilo približno 250 milijardi američkih dolara.

Egzodus milijardera dodatno je dodatak nizu sramotnih situacija za Putina tokom teškog perioda njegovog mandata. Ukrajina je otvorila novi front u svojoj blokadi Krima, napadajući sve veći broj ruskih brodova u blizini okupiranog poluostrva dok vrši pritisak na Kremlj da okonča rat, koristeći rastuću flotu dronova dugog dometa za sprovođenje svoje najveće kampanje u Azovskom moru od invazije 2022. godine.

Ta pomorska kampanja dolazi pored iscrpljujućeg rata dronovima iznad ruske teritorije. Izveštaji Ministarstva odbrane koje je sastavila državna novinska agencija RIA Novosti pokazuju da su Putinove snage bile primorane da obore 64.000 ukrajinskih dronova tokom prvih šest meseci godine, a mesečni broj je porastao sa oko 5.400 u januaru na otprilike 18.000 u junu.

Baražna vazdušna navala je isključila više od 25 procenata ruskih kapaciteta za rafiniranje, objavio je Vol strit žurnal, što je izazvalo krizu sa gorivom koja je primorala Kremlj da racionalizuje zalihe i ostavila građane da čekaju ispred benzinskih pumpi i do dva dana.

Putinov odgovor je bio obećanje da će izgraditi više sistema protivvazdušne odbrane, implicitno priznanje da nema dovoljno. Nestašica goriva pogodila je otprilike 50 miliona ljudi, oko trećine stanovništva Rusije, što označava najgori prekid snabdevanja od pada komunizma.

(Telegraf.rs)