Zašto Tramp rizikuje katastrofu na međuizborima ponovnim pokretanjem nepopularnog rata sa Iranom?

Već pola veka Donald Tramp vodi svojevrsnu javnu akrobaciju na visokoj žici, zasnovanu na preuzimanju velikih rizika i rušenju ustaljenih normi kako bi ostvario ono što želi.

Takav pristup mu je doneo značajne koristi, pomažući mu da preživi više bankrota i dostigne status milijardera, kao i da uprkos brojnim pravnim i političkim skandalima bude dva puta izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Preporučujemo

Sada bi lider koji je nekada posedovao neke od najpoznatijih kazina na svetu mogao da se sprema za najveću kocku svog predsedničkog mandata, ponovnim pokretanjem rata protiv Irana, manje od mesec dana nakon što je pristao na prekid vatre, koji je tada opisao kao "neophodan kako bi se zaustavila ekonomska kriza uporediva sa Velikom depresijom".

Tokom protekle sedmice Tramp je naredio nastavak udara na iranske vojne i infrastrukturne ciljeve, nakon što je zaključio da je Memorandum o razumevanju (MoU), koji je potpisao 17. juna u Palati Versaj, praktično propao i da više nema izgleda za njegovu primenu.

Iran je uzvratio napadima dronovima i raketama na američke saveznike u Persijskom zalivu. Memorandum o razumevanju bio je predmet oštrih kritika neokonzervativnog krila Republikanske stranke, koje ga je osudilo kao popuštanje Iranu, prenosi britanski The Guardian.

Manje od četiri meseca pre novembarskih izbora na polovini predsedničkog mandata, na kojima demokrate nastoje da ponovo osvoje većinu u oba doma Kongresa SAD, čini se da Tramp rizikuje izbornu katastrofu ponovnim rasplamsavanjem rata koji je već sada nepopularan među biračima, između ostalog zbog njegovog uticaja na rast inflacije, cena goriva i troškova života.

"Praktično ne postoji scenario u kojem ovo ima bilo kakvog smisla ako je cilj očuvanje izbornog rezultata republikanaca na izborima na polovini mandata", rekao je Kurt Mils, izvršni urednik časopisa American Conservative, koji promoviše izolacionističke spoljnopolitičke ciljeve koje podržavaju Trampove pristalice okupljene oko slogana "Amerika na prvom mestu".

"Mislim da je ovo potpuni promašaj. To pokazuje da Trampa zapravo uopšte ne zanimaju izbori na polovini mandata. U svemu ovome on je kao Ikar koji leti ka Suncu deluje kao da je u pitanju lična osveta Irancima".

Pored mogućih izbornih posledica, stručnjaci upozoravaju da bi eskalacija mogla neizbežno da dovede do kopnene invazije na iransku teritoriju odluke koja bi, zauzvrat, mogla da rezultira upravo onim dugotrajnim "beskonačnim ratovima" kojih se Tramp ranije odricao i zbog kojih je kritikovao svoje prethodnike na mestu predsednika.

"Moja početna procena bila je da će ovo biti samo još jedan kratkotrajan talas nasilja, nakon kojeg ćemo se vratiti prekidu vatre i pregovorima", rekao je Nejt Svonson, bivši savetnik Stejt departmenta i Bele kuće za pitanja Irana.

"Međutim, eskalacija je već prevazišla ono što sam smatrao mogućim. Ovo vidim kao pokušaj da se ponovo uspostavi pregovaračka prednost i pokuša iznova pregovarati o Memorandumu o razumevanju, ali to je izuzetno rizičan potez sa potencijalno razornim posledicama i, po mom mišljenju, vrlo verovatno osuđen na neuspeh".

U srži obnovljenog nasilja je kontrola nad Ormuskim moreuzom, strateški važnim plovnim putem kroz koji prolazi 20 odsto svetskog izvoza energije pre nego što je rat počeo 28. februara, a koji se sada pojavio kao najveći pregovarački adut Teherana dok pokušava da se odupre pritisku da napravi ustupke po pitanjima kao što su njegov nuklearni program i podrška posrednicima kao što je Hezbolah, libanska šiitska grupa.

Memorandum o razumevanju je trebalo da otvori put za 60-dnevni prekid vatre tokom kojeg bi se vodili pregovori o iranskom nuklearnom programu.

Istovremeno, Iran bi ponovo otvorio moreuz nakon što ga je zatvorio kao odgovor na napade SAD i Izraela, što je izazvalo skok cena nafte na globalnom nivou u zamenu za značajno ublažavanje sankcija, uključujući pravo da prodaje svoju naftu na međunarodnim tržištima i odmrzavanje milijardi dolara imovine.

Problemi su se pojavili u roku od nekoliko dana.

Iran je otvorio vatru na komercijalne brodove susednih kraljevstava Zaliva nakon što su, uz pomorsku zaštitu SAD, koristili brodsku trasu blizu obala neutralnog Omana umesto ranije korišćenih ruta uz iransku obalu, gde su teheranski zvaničnici mogli da kontrolišu prolaz i naplaćuju "usluge" za koje Vašington i njegovi saveznici kažu da su ekvivalentne nezakonitim putarinama.

Neki analitičari su za rasplamsavanje okrivili loše pregovore SAD, što je navodno dovelo do nesporazuma i dvosmislenosti u Memorandumu o razumevanju, koji ne pominje plovne puteve.

Međutim, Vali Nasr, profesor na Školi za napredne međunarodne studije Džons Hopkins, tvrdio je da je propast Memoranduma o razumevanju posledica pogrešne procene SAD i Irana.

"Ne mislim da je došlo do nesporazuma. Mislim da je upravo to Tramp nameravao", rekao je on.

Naveo je nedavne komentare Džej Di Vensa, potpredsednika SAD, koji sugerišu da je Memorandum o razumevanju potpisan kako bi se pružila prilika za obnavljanje strateških rezervi nafte, čime bi se oslabila pregovaračka moć Irana, a istovremeno privremeno ublažio pritisak na troškove goriva.

"Memorandum o razumevanju je uglavnom bio predah za Trampa da pokuša da dobije ono što želi, a to je da dobije kontrolu nad moreuzom ili da ga oduzme od Irana", rekao je Nasr i dodao:

"Tramp pokušava da im to oduzme pre nego što počne pregovore, tako da nisu u poziciji da se odupru njegovim zahtevima po pitanju nuklearnog programa ili bilo čega drugog. Iran se takođe kockao da bi u osnovi mogao da iskoristi 60 dana kako bi dobio ekonomsko olakšanje uvozom robe u zemlju, a istovremeno ojačao svoju poziciju. Suština je da je možda došlo do pogrešne procene. Ali nema nesporazuma".

"Tramp je možda precenio šta može vojno da uradi i ponovo ne uspeva i odlučuje: 'Moram da organizujem nešto drugo.' Iranci takođe precenjuju koliko mogu da se odupru. To je nešto što nijedna strana ne zna".

Potencijal za pogrešnu procenu je povećan odsustvom stručnjaka za Iran u Trampovoj administraciji.

Svanson, koji je rekao da je bio primoran da napusti svoju funkciju u Stejt departmentu nakon kritičkog tvita desničarske influenserke Laure Lumer, okrivio je za nedostatak Marka Rubija, državnog sekretara, za koga je rekao da je "fizički uklonio" ključno osoblje.

"Zapanjen sam nekim curenjima informacija o donošenju odluka u ovom ratu, gde je Rubio navodno skeptičan prema ciljevima promene režima koje Izraelci predlažu Trampu, ali onda ništa ne govori", rekao je Svanson, koji je sada u Atlantskom savetu.

"On je u osnovi neutralisao Stejt department, a zatim ćuti ali privatno pokušava da očisti svoje ime nakon toga".

Umesto iskusnih stručnjaka za Iran, Tramp se oslonio na svoj provereni i pouzdani pregovarački tim na Stiva Vitkofa, svog glavnog izaslanika Džareda Kušnera, svog zeta i, kasnije, Vensa, koji se protivio početnoj odluci o ratu i bio je ključna figura u pregovorima o Memorandumu o razumevanju.

"Tako je on fundamentalno pogrešno razumeo svog protivnika", rekao je Aleks Vatanka, viši saradnik Instituta za Bliski istok u Vašingtonu.

"Stručnost bi predsedniku dobro došla, da je zaista saslušao ljude koji su posmatrali ovaj iranski sistem i rekli bi mu: 'Oni nisu biznismeni iz Njujorka. Napravljeni su od drugačije vrste DNK'".

"Tramp sada ima protivnika koji je spreman da pati mnogo više nego što je mislio. Spremni su da rizikuju igrajući kartu Ormuskog moreuza jer ih to stavlja pod kontrolu toliki deo globalnog snabdevanja energijom i pretvara neke od najbogatijih zemalja u Zalivu u njihove taoce".

Spremnost Irana da se kocka mogla bi da navede Trampa da dodatno podigne ulog, čineći dalju eskalaciju, uključujući i kopnenu invaziju, verovatnijom.

Promena režima, cilj koji je eksplicitno želeo da se ostvari na početku rata atentatom na ajatolaha Alija Hamneija, vrhovnog vođu, u prvim satima, a zatim i na druge ključne ličnosti, za sada deluje kao da nije moguća.

Nedavna nedeljna sahrana, koja je priređena Hamneiju, čije je telo prošlo kroz ogromne mase u nekoliko iranskih gradova pre nego što je sahranjeno u svetilištu Mešhed, široko se posmatra kao pokušaj režima da ponovo uspostavi narodno jedinstvo i legitimitet uprkos spoljnim pretnjama po njegovo postojanje.

Pošto je Iran spreman da uzvrati protiv američkih saveznika u Zalivu, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, pa čak i Oman, zemalja koje režim predstavlja kao "saradnike" Vašingtona, Vatanka je upozorio na mogući sukob od pet ili deset godina.

"Možete zamisliti Sjedinjene Države kako bombarduju Iran više puta tokom mnogih nedelja i meseci", rekao je i dodao:

"Ali gledajući situaciju sada, ne znam kako će Tramp vojno pobediti režim, osim ako ne želi da okupira to mesto".

Jedna opcija osim toga mogla bi biti invazija na ostrvo Harg, središte iranskog izvoza sirove nafte.

Ali takav potez bi bio od ograničene koristi, tvrdio je Džozef Votel, penzionisani američki general i bivši šef Centralne komande SAD tokom Trampovog prvog predsedništva, koji je rekao da efikasna strategija mora da uključuje diplomatiju, uključujući i kontaktiranje saveznika u NATO koje je američki predsednik više puta vređao.

"Važno je da se fokusiramo na smanjenje tačaka uticaja koje Iran ima", rekao je Votel.

Deo toga se može postići ofanzivnim vojnim operacijama. Drugi deo se može postići odbrambenim merama.

"Vidimo kontinuirano uzvraćanje pažnje u vojnim operacijama. Mi udaramo, oni udaraju. To me navodi na zaključak da će ovo verovatno trajati nedeljama do mesecima. Potrebno je mnogo strateškog strpljenja i postoji mnogo rizika", zeključio je on.

(Telegraf.rs)