Tramp šalje kopnene snage na Iran?! Rat ne jenjava, ljudi ginu, menjaju se pravila "igre"

Tokom protekle nedelje, sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana prešao je sa stanja tinjajućeg na nešto što mnogo više liči na sveopšti rat. Američki predsednik Donald Tramp je prošle nedelje zapretio da će proširiti rat ukoliko Iran ne prestane da napada brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, piše CNN.

Poslednjih dana SAD su proširile svoje mete van iranskih obalnih lokacija sa radarima i dronovima, uključujući puteve, tunele, železnice, lučku infrastrukturu i, prema iranskim medijima, postrojenje za desalinizaciju vode.

Iran je, zauzvrat, proširio svoj spisak meta na sedam zemalja u regionu, a zvanični mediji su sugerisali da bi uskoro mogli biti dodati i velike luke zalivskih arapskih država. Kuvajt je podneo najveći teret iranskih napada, sa oštećenim postrojenjem za desalinizaciju i rafinerijom nafte. Jordan je takođe bio izložen redovnim baražnim vatrenim napadima.

Sukob je na prekretnici. Mogao bi da ustupi mesto još jednoj rundi medijacije i pregovora. Ali većini analitičara to deluje malo verovatno. Nijedna strana nije raspoložena za razgovore - obe su izjavile da Memorandum o razumevanju (MoU) dogovoren u junu posle nedelja mučnih pregovora više nije na snazi.

"Nakon pogibije dvojice američkih vojnika u Jordanu u petak usred baražne vatre iranskih raketa, predstojeći dani su među najopasnijim u ovom ratu", rekao je Ian Bremer, osnivač Eurasia Group, firme za geopolitičku analizu rizika.

Sjedinjene Američke Države, koje su u nedelju objavile smrt još jednog vojnika na severu Iraka, saopštile su da će "brzo kazniti" Teheran zbog napada - a Iran je u nedelju ponovo gađao Jordan.

"Postaje sve jasnije da događaji počinju da izmiču kontroli bilo koga", rekao je Dani Citrinovič, analitičar Instituta za nacionalnu bezbednost u Tel Avivu.

"Iako su se i Vašington i Teheran u početku činili zainteresovani da sukob zadrže unutar određenih granica, konflikt se sada alarmantno približava tački gde bi te granice mogle da se uruše", napisao je Citrinovič na platformi Iks.

"Sukob bi mogao da se proširi daleko izvan svog trenutnog obima, uvlačeći zalivske države direktnije u konflikt i dovodeći u opasnost dodatne strateške mete i kritičnu infrastrukturu", dodao je on.

Iranski raketni napad na Akabu u Jordanu u nedelju bio je dovoljan dokaz tog rizika, s obzirom na to da je Izrael saopštio da je šrapnel pao na njegovu teritoriju. Izrael se do sada držao po strani od sukoba, navodno na zahtev Trampove administracije, ali nezadovoljstvo izraelske vlade iranskim sporazumom nije tajna. Izraelski odbrambeni zvaničnici upozorili su u nedelju da će zemlja snažno uzvratiti ako Iran napadne Izrael.

Pogled iz Teherana

Neprijatelj ima pravo glasa, kako vole da kažu vojni istoričari, a Iran deluje samouvereno u svojoj sposobnosti da nanese štetu.

"Iran se prilagođava američkoj odbrani ispaljujući brze, manevarske rakete na američke baze u regionu", napisao je Institut za proučavanje rata u subotu, dodajući da je Iran u većoj meri počeo da koristi kasetnu municiju kako bi maksimizovao štetu.

Američke žrtve u Jordanu svedoče o tom prilagođavanju.

Znaci ukazuju da vlasti u Teheranu veruju da može da nadživi Trampa, pošto je mobilisao javnu podršku oko ceremonija sahrane ajatolaha Alija Hameneija. Kolektivno rukovodstvo koje je izronilo u odsustvu Hameneijevog sina Modžtabe, novog vrhovnog vođe, izgleda da veruje da je otpor trenutno jedina opcija.

"Sadašnji iranski vladari veruju da bi svaki pokazatelj uzdržanosti samo pozvao na dalji američki pritisak", napisao je iranski analitičar Vali Nasr u Financial Times-u.

Iako je iranska ekonomija u očajnom stanju, sa galopirajućom inflacijom, hroničnim nestašicama lekova i urušenom privredom, "Teheran će prihvatiti neizbežne ekonomske teškoće koje bi doneo još jedan američki pomorski blokadni pojas, verujući da će njegov sopstveni pritisak na globalnu ekonomiju zatvaranjem Ormuskog moreuza… naterati Trampa da prvi trepne", dodao je Nasr.

Sve se vrti oko Ormuza

Svakako nema dokaza za Trampovu tvrdnju da je Iran očajnički željan sporazuma - a pitanje koje je pokrenulo sukob, iranski nuklearni program, gotovo je potpuno palo u drugi plan jer se fokus prebacio na borbu oko Ormuskog moreuza.

Suštinski, stena je naišla na tvrdo mesto - na ulazu u Persijski zaliv.

Nejasan jezik u MoU-u pokušao je da prikrije nespojive razlike između američkog zahteva - koji podržava veći deo međunarodne zajednice - za slobodu plovidbe u Zalivu i iz njega, i iranskog insistiranja da ono upravlja brodskim saobraćajem.

Zaista, u svojoj prvoj poruci kao vrhovni vođa u martu, Modžtaba Hamenei je insistirao da je zatvaranje moreuza strateška poluga i da "poluga blokade Ormuskog moreuza mora nastaviti da se koristi".

Mnogim analitičarima, "Memorandum o nerazumevanju" bio je instrument bez zuba.

Kontrola moreuza daje Iranu Damoklov mač nad glavom globalne ekonomije koji Teheran vidi kao suštinski za dobijanje bilo čega od Vašingtona, rekao je Nasr.

Ako se sukob nastavi da širi, postoji i mogućnost da Iran angažuje svoje hutijske saveznike u Jemenu kako bi pojačao pritisak na svetsku ekonomiju i Saudijsku Arabiju ometanjem brodskog saobraćaja u Crvenom moru oko kritične tačke Bab el-Mandeb - svojevrsni Ormuz broj dva.

Stav saveznika

Vašingtonovi saveznici u Zalivu su ranije intervenisali kod Trampa oko vođenja rata i upravljanja Ormuzom. Najskorije, niz apelacija više vlada, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Katar, odvratili su Trampa od sprovođenja plana da naplaćuje takse brodovima koji prolaze moreuzom.

Postoje šire zabrinutosti da će širenje sukoba naneti dublju štetu njihovim ekonomijama, odložiti bilo kakav dogovor oko Ormuza i ostaviti ih da se nose sa nepopustljivim neprijateljem preko Zaliva nakon što Vašington odluči da je dovoljno.

Pitanje je sada da li bi se oni obratili, pojedinačno ili kolektivno, ponovo ako Iran sprovede svoju pretnju da će gađati luke i drugu infrastrukturu širom Zaliva. I da li bi takav apel bio uslišen.

Iran bi mogao da gađa "mrežu ključnih luka" u zalivskim državama kao odgovor na američke napade na iransku luku Čabar, upozorila je u petak poluzvanična agencija Fars.

Vojna pobeda?

Odlučujuća američka vojna pobeda nad Iranom deluje kao daleka perspektiva. Verovatno bi zahtevala uvođenje kopnenih snaga i daleko intenzivniju i širu kampanju napada nego što je bila vidljiva tokom protekle nedelje. Bilo šta manje od toga verovatno neće pokolebati režim u Teheranu u onome što on smatra egzistencijalnom borbom.

"Ne želim to da radim", rekao je Tramp o kopnenom ratu u intervjuu za Fox News prošle nedelje i dodao:

"Ponekad je potreban kopneni pohod, ali imamo druge ljude koji će to uraditi umesto nas."

CNN je javio da Tramp razmatra nove opcije, pri čemu se ponovo razmatra napad na strateško ostrvo Karg.

"Pokretanje kopnene kampanje u južni Iran po ekstremnoj letnjoj vrućini protiv potpuno mobilisane vojske i stanovništva koje se uglavnom okupilo oko ratnog napora bila bi izuzetna kocka koja je praktično zagarantovano istorijska katastrofa", kaže Sina Tusi iz Centra za međunarodnu politiku.

Takva kampanja bila bi još teža ako saveznici poput Saudijske Arabije ne budu voljni da dozvole korišćenje svoje teritorije i vazdušnog prostora za napade na Iran. Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman rekao je iranskom predsedniku u januaru da kraljevstvo neće dozvoliti da se njegova teritorija ili vazdušni prostor koriste za bilo kakav napad na Iran.

Napori medijacije

I Pakistan i Katar, koji su posredovali na sastanku u Lucernu u Švajcarskoj između SAD i Irana u junu, ćutali su poslednjih dana. Poslednji put kada je katarska delegacija bila u Teheranu bilo je 10. jula, prema iranskoj poluzvaničnoj agenciji Tasnim.

Medijacija bi se mogla ponovo vratiti u fokus ako se naftna tržišta uspaniče i cena sirove nafte vrati iznad 100 dolara zbog smanjenja svetskih rezervi.

Tu je i izborni faktor kako se približavaju američki midterm izbori. CNN je javio da Trampovi savetnici tvrde da bi nova ograničenja na Ormuzu samo dodatno podigla cene nafte i gasa, povećavajući politički pritisak na republikance.

Mnogi analitičari očekuju da ni potpuni rat ni diplomatski put neće prevladati u narednim nedeljama. Umesto toga, očekuje se haotičan sukob koji će oscilirati između perioda napada i relativnog zatišja, dok posrednici traže nove puteve za oživljavanje pregovora.

Mnogo toga zavisi od raspoloženja američkog predsednika.

Ali kako je jedan zalivski diplomata rekao: "Verovatno će biti gore, pre nego što bude bolje."

(Telegraf.rs)