Nikaragva na ivici diktature bez granica: Ortega poručio da izbora više neće biti

Predsednik Nikaragve Danijel Ortega najavio je da u zemlji više neće biti izbora kako bi sprečio opoziciju da dođe na vlast.

Osamdesetogodišnji autoritarni lider Nikaragve, koji je na čelu države od 2007. godine, rekao je i da će sarađivati sa parlamentom koji kontroliše kako bi usvojili nove zakone kojima bi se "podigao zid" protiv opozicije.

Preporučujemo

Ortega je ovu najavu izneo u nedelju tokom zvanične ceremonije povodom 47. godišnjice Sandinističke revolucije iz 1979. godine, u kojoj je učestvovao u obaranju brutalne diktature Anastasia Somoze.

Iako je njegovu vlast, kao i vlast njegove supruge i kopredsednice Rozarije Muriljo, već godinama pratilo postepeno urušavanje demokratije u ovoj centralnoameričkoj zemlji, mnogi njegovu izjavu opisuju kao značajnu eskalaciju retorike.

"Ovom odlukom Ortega i Muriljo su zapečatili prelazak zemlje u potpunu porodičnu diktaturu", rekao je za The Guardian Ticijano Breda, viši analitičar za Latinsku Ameriku u organizaciji Armed Conflict Location and Event Data.

Tokom govora pred hiljadama državnih službenika, koji su prema lokalnim medijima bili primorani da prisustvuju događaju, Ortega je rekao: "Ovde više neće biti izbora kako oni (opozicione stranke) ne bi mogli da pokušaju da preuzmu vladu i vlast."

Predsednik, koji se u javnosti nije pojavio 61 dan, dodao je: "Radićemo sa Narodnom skupštinom i nadležnim institucijama na zakonima, jer su nam potrebni zakoni koji će izgraditi zid, prepreku, protiv onih koji pripremaju državni udar i izdajnika koji prodaju svoju zemlju."

Trebalo je da izbori budu održani sledeće godine, ali Ortega nije precizirao da li će biti potpuno otkazani ili će opoziciji biti zabranjeno učešće - što se u praksi već dogodilo.

Tokom kampanje 2021. godine njegov režim je zabranio opozicione stranke i uhapsio sve glavne opozicione predsedničke kandidate.

Analitičar Breda je rekao: "Ortega i Muriljo se očigledno plaše ideje da bi i najmanje političko otvaranje moglo stvoriti uslove za pojavu nezadovoljstva i ugroziti njihovu kontrolu nad vlašću, što možda ukazuje da njihova ionako slaba podrška u zemlji dodatno opada.Zato su, umesto nameštenih izbora, odlučili da potpuno uklone političku konkurenciju."

Prošle godine Ortega je progurao niz ustavnih reformi kojima je predsednički mandat produžen sa pet na šest godina, a svoju suprugu, tada potpredsednicu, postavio na funkciju kopredsednice.

Sjedinjene Američke Države njihovu vlast nazivaju "diktaturom Muriljo-Ortega".

Tokom govora, nikaragvanski predsednik kritikovao je SAD zbog januarske operacije u kojoj je uhapšen venecuelanski lider Nikolas Maduro.

Govoreći o sprečavanju opozicije da se vrati na vlast, Ortega je tvrdio da je to neophodno kako bi zemlja bila zaštićena od „pučista“ za koje tvrdi da su stajali iza masovnih protesta 2018. godine.

Prema podacima organizacija poput Ujedinjenih nacija, tadašnji režim je sproveo brutalan obračun tokom kojeg je poginulo više od 350 ljudi, stotine su ranjene, hiljade uhapšene, a gotovo milion Nikaragvanaca bilo je primorano da napusti zemlju.

Nedavno su UN, SAD, organizacije za zaštitu ljudskih prava i 30 bivših iberoameričkih predsednika direktno optužili Ortegu i Muriljo za smrt domorodačkog lidera i poslanika Bruklina Rivere (73), koji je gotovo tri godine proveo u "nepravednom zatvoru" režima.

Prema podacima organizacija poput Human Rights Watcha, u Nikaragvi se nalazi oko 50 političkih zatvorenika.

Režim je oduzeo državljanstvo za 546 ljudi i zatvorio više od 5.600 nevladinih organizacija, 29 univerziteta i 58 medijskih kuća.

(Telegraf.rs)