Sporazum koji bi mogao da promeni Bliski istok: Tramp daje zeleno svetlo Saudijskoj Arabiji

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa planira da u sredu objavi da je postigla okvirni sporazum sa Saudijskom Arabijom o nuklearnoj saradnji, koji bi toj zemlji mogao da omogući obogaćivanje sopstvenog nuklearnog goriva za rad nuklearnih reaktora, naveli su američki zvaničnici.

Cilj sporazuma je dodatno jačanje veza između Sjedinjenih Američkih Država i Saudijske Arabije u trenutku kada rat sa Iranom opterećuje njihove odnose.

Preporučujemo

U Trampovoj administraciji procenjuju da će sporazum američkoj nuklearnoj industriji doneti milijarde dolara prihoda, pre svega kompaniji Westinghouse, koja projektuje veliki broj nuklearnih reaktora koji se izvoze širom sveta.

Dvojica američkih zvaničnika, koji su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti pregovora, navela su da će sporazum biti zvanično potpisan i predstavljen u sredu, nakon čega će njegovi detalji biti prosleđeni Kongresu.

Iako bi sporazum verovatno imao podršku većine republikanaca, pojedini američki kongresmeni iz obe stranke, kao i zvaničnici Izraela, protive se toj ideji zbog bojazni da bi Saudijska Arabija mogla da iskoristi civilni nuklearni program za razvoj nuklearnog oružja.

O ovom sporazumu razgovara se već godinama. Tokom administracije bivšeg predsednika SAD Džoa Bajdena bio je zamišljen kao deo šireg dogovora koji bi uključivao i diplomatsko priznanje Izraela od strane Saudijske Arabije.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, taj plan je izgubio zamah. Tramp je odvojio sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji od zahteva da Rijad prizna Izrael.

Sporazum mora da prođe raspravu u američkom Kongresu, koji prema Zakonu o atomskoj energiji može da glasa o njegovom odbacivanju.

Ipak, u praksi se očekuje da bude usvojen, jer bi Kongres morao da obezbedi dvotrećinsku većinu kako bi poništio Trampovu odluku.

Očekuje se žustra rasprava. Kako bi postigao dogovor sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, Tramp je prihvatio uslove koji bi mogli da ograniče pristup međunarodnih inspektora pojedinim lokacijama za koje bi postojala sumnja da mogu biti povezane sa razvojem nuklearnog oružja.

Takođe je pristao da, nakon zajedničke američko-saudijske studije o isplativosti proizvodnje nuklearnog goriva, Saudijskoj Arabiji bude dozvoljeno da na svojoj teritoriji obogaćuje uranijum ili prerađuje plutonijum.

New York Times je u utorak uveče objavio da je Tramp već odobrio sporazum.

Prestolonaslednik Mohamed bin Salman ranije je izjavio da će Saudijska Arabija razviti nuklearno oružje ukoliko to učini Iran, naglasivši u jednom intervjuu da bi to učinio "bez ikakve sumnje".

Iran tvrdi da njegov nuklearni program ima isključivo civilnu namenu, ali je nakon Trampovog povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma iz 2018. godine počeo da obogaćuje uranijum do nivoa bliskog potrebnom za proizvodnju nuklearnog oružja.

Tramp je potom u junu 2025. naredio američkim snagama da zajedno sa Izraelom izvedu napade na iranska nuklearna postrojenja, a u februaru ove godine pokrenuo je rat protiv Irana.

Američki predsednik Donald Tramp i saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman dogovorili su nastavak američko-saudijske nuklearne saradnje tokom prinčeve posete Beloj kući prošlog novembra.

Od tada zvaničnici dve zemlje rade na finalizaciji sporazuma, a završni detalji usaglašavani su tokom proleća i leta.

Foto: Tanjug/AP

Sporazum sadrži i dva tajna prateća dokumenta. Administracija predsednika SAD Donalda Trampa tvrdi da oni sadrže poverljive poslovne informacije i pitanja od značaja za nacionalnu bezbednost, ali pojedini članovi Kongresa poručuju da neće podržati sporazum dok ti dokumenti ne budu objavljeni.

Ovakvi sporazumi poznati su kao "123 sporazumi", koji predstavljaju pravni okvir za međunarodnu saradnju u oblasti nuklearne energije i imaju za cilj sprečavanje širenja nuklearnog oružja.

Sjedinjene Američke Države trenutno imaju 26 takvih sporazuma sa 51 državom i Međunarodnom agencijom za atomsku energiju.

Trampovi ustupci Saudijskoj Arabiji smatraju se značajnim. Kada su SAD 2009. godine potpisale sličan sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uslovi su bili mnogo stroži.

Emirati su prihvatili dodatne međunarodne inspekcije i odrekli se prava da sami proizvode nuklearno gorivo, čime je praktično onemogućena izgradnja infrastrukture za razvoj nuklearnog oružja.

Taj sporazum je kasnije postao poznat kao "zlatni standard" nuklearnog neširenja.

Iako Trampova administracija tvrdi da će postojati drugi mehanizmi kontrole, uključujući zajedničke projekte koji će Vašingtonu omogućiti nadzor nad saudijskim programom, činjenica je da je Tramp odustao od ograničenja koja su dogovorile administracije Džordža Buša i Baraka Obame.

Tokom prvog Trampovog mandata biznismen Tomas Barak predložio je da američke kompanije pomognu Saudijskoj Arabiji u izgradnji nuklearnih elektrana, ali su pregovori tada propali zbog saudijskog protivljenja američkim pravilima o neširenju nuklearnog oružja.

Bajdenova administracija kasnije je nastavila razgovore o civilnom nuklearnom programu u okviru šireg sporazuma koji je podrazumevao priznanje Izraela.

Po povratku u Belu kuću u aprilu 2025. godine, američki ministar energetike Kris Rajt razgovarao je sa Mohamedom bin Salmanom o novom predlogu, šest meseci pre njegove posete Vašingtonu.

Tramp i saudijski prestolonaslednik sukobili su se u maju zbog američkih vojnih akcija protiv Irana.

Bin Salman nije dozvolio američkoj vojsci korišćenje saudijskog vazdušnog prostora za zaštitu tankera u Ormuskom moreuzu.

Novi sporazum o nuklearnoj saradnji trebalo bi da doprinese stabilizaciji odnosa između dve zemlje.

Tokom Bajdenovog mandata razgovaralo se i o sporazumu o međusobnoj odbrani između SAD i Saudijske Arabije, koji bi bio deo šireg paketa zajedno sa nuklearnom saradnjom i priznanjem Izraela.

Saudijska Arabija je dugo insistirala na formalnom bezbednosnom sporazumu koji bi ratifikovao Senat, kako buduće američke administracije ne bi mogle lako da ga ponište.

Tramp i Mohamed bin Salman prošlog novembra postigli su načelan dogovor o bezbednosnoj saradnji koji uključuje i prodaju naprednih lovaca F-35, ali ne i formalni odbrambeni sporazum koji bi zahtevao ratifikaciju u Senatu.

Tokom ovogodišnjeg rata sa Iranom Saudijska Arabija oslanjala se na američke presretačke rakete za protivvazdušnu odbranu, ali saudijski zvaničnici istovremeno izražavaju zabrinutost da američka politika na Bliskom istoku, posebno blisko partnerstvo sa Izraelom, povećava bezbednosne rizike za Saudijsku Arabiju i druge zalivske države.

Zbog toga Rijad poslednjih godina nastoji da održi dijalog sa Iranom. Dve zemlje obnovile su diplomatske odnose 2023. godine u sporazumu koji je posredovanjem pomogla Kina.

(Telegraf.rs)