CIA smatra da Iran neće popustiti pod američkim napadima: Trampu se ovo neće dopasti

Američki vojni udari neće značajno promeniti pregovarački stav Irana, navodi se u novom izveštaju CIA.

Nova procena američke obaveštajne zajednice, o kojoj je prvi izvestio The Washington Post, zaključuje da je, uprkos višednevnim intenzivnim američkim vazdušnim napadima, malo verovatno da će Teheran ublažiti svoj stav ili napraviti značajne ustupke u pregovorima sa administracijom predsednika Donalda Trampa.

Preporučujemo

Prema navodima sadašnjih i bivših američkih zvaničnika koje citira list, analitičari CIA smatraju da se Sjedinjene Američke Države i Iran i dalje nalaze u napetom ciklusu sukoba koji se kreće između rata i mira, pri čemu nijedna strana ne pokazuje znake povlačenja.

Kako se navodi, ova procena predstavljena je administraciji predsednika Trampa u trenutku kada američke snage nastavljaju odmazdne operacije nakon obnovljenih iranskih napada na Bliskom istoku.

Izveštaj dolazi nakon deset uzastopnih noći američkih udara usmerenih na iransku vojnu infrastrukturu, raketne položaje, objekte za lansiranje bespilotnih letelica, sisteme protivvazdušne odbrane i pomorske kapacitete.

Kampanja je intenzivirana nakon iranskih napada u kojima su poginuli pripadnici američkih oružanih snaga i u kojima su gađani trgovački brodovi u Ormuskom moreuzu.

Uprkos vojnom pritisku, obaveštajni zvaničnici navodno smatraju da je iransko rukovodstvo i dalje usredsređeno na očuvanje režima i da je spremno da podnese značajne gubitke umesto da prihvati američke zahteve.

Državni sekretar Marko Rubio ostao je pri stavu da je administracija i dalje otvorena za diplomatsko rešenje, uz insistiranje da Iran mora pokazati iskrenu spremnost za pregovore.

"Oni i dalje šalju signale da žele da razgovaraju, da žele da pregovaraju, ali mi odgovaramo na njihovo ponašanje", rekao je Rubio nedavno, ističući da je Iran nastavio da lansira rakete i bespilotne letelice na brodove u regionu.

Diplomate nastavljaju napore da obnove pregovore, iako su sukobi ušli u deseti dan. Pakistan, koji je ranije pomogao u postizanju privremenog sporazuma, intenzivirao je kontakte i sa Vašingtonom i sa Teheranom u nadi da će obnoviti diplomatski okvir.

U međuvremenu, Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM) saopštila je da su američke snage gađale dodatne iranske komandne centre, raketne položaje i pomorske kapacitete, naglašavajući da su američke snage i dalje spremne da zaštite slobodu plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Iran je nastavio napade na trgovačke brodove i američke saveznike, uključujući udare usmerene na Jordan, Bahrein i Kuvajt, dok su jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, proglasili pomorsku blokadu Saudijske Arabije, što je dodatno pojačalo zabrinutost za globalno snabdevanje energentima.

Obnovljeni sukob podigao je cenu sirove nafte Brent iznad 90 dolara po barelu, dok je prosečna cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama porasla na približno četiri dolara po galonu.

U proceni CIA se navodno navode rastuće tenzije unutar iranske vlade između pragmatičara koji traže diplomatsko rešenje i tvrdokornih pristalica unutar Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) koji se zalažu za nastavak konfrontacije.

Iako obaveštajni izveštaj sugeriše da dodatni vojni udari sami po sebi verovatno neće primorati Iran na kompromis, Trampova administracija je nastavila da tvrdi da je kontinuirani vojni i ekonomski pritisak i dalje neophodan kako bi se zaštitile američke snage, obezbedile međunarodne brodske rute i Teheran pozvao na odgovornost za napade na Amerikance.

(Telegraf.rs)