Prolaznici pod budnim okom kamera: Veštačka inteligencija već dovela do 2.500 hapšenja

Londonska policija oduševljena je eksperimentom u kojem kompjuterski program u realnom vremenu prepoznaje lica prolaznika na ulici.

Zahvaljujući toj tehnologiji već su uhapšene stotine ljudi, iako poseban zakon koji uređuje njenu primenu još ne postoji, prenosi DW.

Preporučujemo

Na prometnom trgu Sloan Skver u londonskom Čelsiju parkiran je policijski kombi sa kamerama za prepoznavanje lica, dok su dodatne kamere postavljene na obližnjim stubovima.

Policajci dežuraju u blizini, a prolaznici su obavešteni da se sprovodi testiranje sistema.

Kamere skeniraju lica prolaznika i u realnom vremenu ih upoređuju sa bazom podataka osoba koje policija traži.

Ako softver pronađe podudaranje, fotografija se odmah šalje policajcima na mobilne uređaje, nakon čega sledi provera identiteta i, po potrebi, hapšenje.

Direktor obaveštajnog odeljenja londonske policije Ben Rasel kaže da se sistem pokazao veoma uspešnim.

Od 2024. godine uhapšeno je oko 2.500 osoba, od kojih skoro 900 samo ove godine.

Tokom razgovora sa novinarima, policija je u neposrednoj blizini uhapsila muškarca osumnjičenog za napad na policijskog službenika, dok je druga žena privedena jer se nije odazvala sudski naloženom testiranju na drogu.

Policija tvrdi da su lažne uzbune izuzetno retke i naglašava da samo podudaranje sa bazom podataka nije dovoljno za hapšenje.

Svaki slučaj zahteva dodatnu proveru identiteta, uključujući lična dokumenta.

Podeljena mišljenja građana

Među građanima vladaju različita mišljenja. Dok neki smatraju da ih prisustvo policije i nove tehnologije čini bezbednijima, drugi upozoravaju da se ovakvim nadzorom ozbiljno narušava pravo na privatnost.

Za razliku od većine evropskih zemalja, gde se automatsko prepoznavanje lica koristi uglavnom na graničnim prelazima ili u izuzetnim situacijama, londonska policija sada aktivno pretražuje prolaznike na ulicama.

Kritike zbog nedostatka zakona

Organizacija Big Brother Watch upozorava da još ne postoje jasna zakonska pravila koja određuju kada i pod kojim uslovima policija sme da koristi ovu tehnologiju.

Aktivista Džek Kolson ističe da su biometrijski podaci posebno osetljivi jer omogućavaju preciznu identifikaciju svake osobe i mogu biti sačuvani i korišćeni u različite svrhe.

Zbog toga organizacije za zaštitu građanskih prava traže donošenje zakona koji bi jasno definisao upotrebu sistema za prepoznavanje lica, kao i zabranu čuvanja podataka prikupljenih tokom nadzora.

Nacrt zakona očekuje se na jesen, ali policija u međuvremenu već proširuje program nabavkom novih kamera i specijalnih vozila za nadzor.

(Telegraf.rs)