Uzbuna zbog preciznih napada Irana na objekte CIA: Da li je Rusija dala obaveštajne podatke Teheranu?

Napadi iranskih bespilotnih letelica na objekte Centralne obaveštajne agencije (CIA) u Persijskom zalivu naveli su američke obaveštajne analitičare da istraže da li je Rusija pomogla Teheranu pružanjem obaveštajnih podataka za navođenje ciljeva ili isporukom napredne tehnologije za dronove, izjavile su četiri osobe upoznate sa radom američkih obaveštajnih službi.

Te osobe, koje su govorile pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti pitanja nacionalne bezbednosti, navele su da američki obaveštajni zvaničnici još nisu doneli čvrste zaključke o mogućoj umešanosti Rusije u napade na objekte CIA, prenosi Reuters.

Preporučujemo

Međutim, ukazali su na efikasnost i očiglednu preciznost udara, kao i na širu tehničku podršku koju Rusija pruža Iranu, kao moguće pokazatelje takve umešanosti.

Reuters i drugi mediji ranije su izvestili, a američki zvaničnici su to i potvrdili, da je Rusija Iranu pružala podatke za navođenje ciljeva i drugu podršku tokom napada na američke ciljeve u regionu Persijskog zaliva.

Međutim, istraga američke obaveštajne zajednice o mogućoj ulozi Rusije u pružanju podrške napadima na objekte CIA do sada nije bila javno obelodanjena.

Najmanje dva objekta CIA pogođena su u martu. Jedan od njih bila je stanica CIA u Saudijskoj Arabiji, koja se nalazi u okviru Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Rijadu, dok se drugi objekat nalazio u istočnom Iraku. Neki od izvora naveli su da je pogođeno još nekoliko objekata CIA, ali nisu izneli dodatne pojedinosti.

Obaveštajni memorandum: Rusija pomogla u odabiru ciljeva

Jedan interni memorandum zapadne obaveštajne službe, koji je opisao zvaničnik iz regiona sa pristupom tom dokumentu, zaključuje da je Rusija najverovatnije imala ulogu u određivanju ciljeva među regionalnim objektima CIA. Zvaničnik je govorio pod uslovom da se ne otkriva tačno poreklo dokumenta.

Dvojica zapadnih zvaničnika iz zemalja Persijskog zaliva, koji su upoznati sa obaveštajnim izveštajima, izjavili su da analitičari smatraju kako su u napadu na Saudijsku Arabiju korišćene dve ruski unapređene verzije iranskih bespilotnih letelica Šahed.

Prema njihovim navodima, jedna letelica probila je otvor na ranjivom delu spoljnog zida ambasade, dok je druga uletela kroz nastali otvor i detonirala. U napadu nije bilo poginulih niti povređenih.

Iako ruska pomoć Iranu traje već dugo, imajući u vidu bliske odnose dve zemlje, konkretno pružanje pomoći u određivanju ciljeva za napade na osetljive objekte CIA ukazivalo bi na spremnost Moskve da ode korak dalje u ometanju američkih operacija, u trenutku kada Vašington pokušava da okonča rat sa Iranom.

Zabrinutost da bi Rusija mogla da dostavlja Iranu podatke za navođenje ciljeva dodatno je porasla tokom vikenda, nakon napada na američku vazdušnu bazu u Jordanu, kada je Iran balističkim raketama pogodio vojne barake, pri čemu su poginula dva američka vojnika.

Bela kuća je zahtev za komentar prosledila Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA), koja je odbila da se izjasni. Misija Irana pri Ujedinjenim nacijama, Ministarstvo odbrane Rusije i vlada Saudijske Arabije nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Tajni objekti

Dva zapadna zvaničnika u regionu rekla su da je Rusija pomogla Iranu da poboljša sposobnost svojih dronova Šahed da dosegnu ciljeve i rekli da analitičari sumnjaju da je Iran koristio ove verzije u svom napadu u Rijadu.

Rusija, rekao je poseban izvor, pomogla je Teheranu da poboljša preciznost svojih Šahed-136 isporukom satelitskog navigacionog sistema, Kometa-M, za koji stručnjaci kažu da je daleko precizniji i teži za ometanje od onog koji proizvodi Iran.

Vol strit žurnal je prvi put u martu objavio da je Rusija obezbedila "Kometu-M" Iranu. Kremlj je demantovao izveštaj, nazivajući ga "lažnom vešću".

Objekti CIA u inostranstvu uključuju glavne kancelarije agencije u pojedinačnim zemljama koje se tradicionalno nalaze u ambasadama i nazivaju se stanicama. Pored toga, CIA održava kancelarije, sigurne kuće, logistička čvorišta i lokacije koje se bave nadzorom ili drugim operacijama.

Te lokacije su strogo čuvane tajne. Izvori su odbili da otkriju tačan broj ili lokacije objekata CIA koje su pogodili iranski dronovi. Jedan izvor je naveo broj "više od jednog i manje od desetak". Drugi izvor je rekao da je pogođeno nekoliko objekata.

Zajednički interes Rusije i Irana

Američki obaveštajni analitičari istražuju da li se Iran oslanjao na ruske podatke o ciljanju za napad na ambasadu, rekli su izvori. Međutim, sumnje ostaju. Neki od izvora upozoravaju da je Iran mogao ciljati na američku ambasadu uopšte i da je slučajno pogodio stanicu CIA.

Neki analitičari su zaključili da bi malo zemalja izvan Rusije imalo sredstva da pribavi i interes da naoruža tako osetljive obaveštajne podatke o ciljanju protiv SAD.

Danijel Hofman, bivši šef stanice CIA i oficir za tajne operacije, rekao je da ne bi bilo iznenađujuće da Moskva pomogne Teheranu da cilja objekte CIA s obzirom na njihovo blisko strateško partnerstvo.

"Oni dele interes da pokušaju da smanje ili potpuno eliminišu uticaj SAD u svojim samoproglašenim sferama uticaja", rekao je on.

(Telegraf.rs)