Smena generala Sirskog i pobeda Fedorova: Kako je Zelenski uspeo da preživi najtežu nedelju od početka rata?

Protekla nedelja bila je jedna od najburnijih sedmica u predsedničkom mandatu Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine.

Ona se može porediti sa poslednjom nedlejom februara 2022. kada je Rusija pokrenula invaziju na njegovu zemlju.

Preporučujemo

Štaviše, smene koje je ukrajinski lider sproveo pokušavajući da okonča politička previranja mogle bi proteklu sedmicu da učine jednom od najznačajnijih u ratu sa Rusijom.

Najnovija politička kriza, kao i slična previranja pre godinu dana, u velikoj meri je bila posledica poteza samog Zelenskog, navodi britanski The Telegraph. Tada je izazvao nezadovoljstvo građana pokušajem da ograniči nezavisnost ukrajinskih tela za borbu protiv korupcije.

Ovoga puta izazvao je negodovanje smenom Mihaila Fedorova, popularnog mladog ministra odbrane, svega šest meseci nakon što ga je imenovao na tu funkciju, potez koji su mnogi Ukrajinci, opravdano ili ne, doživeli kao još jedan pokušaj zaštite postojećih interesa i otpor istinskim reformama.

U oba slučaja Zelenski je bio primoran da se povuče, iako ovoga puta ne u meri koju su zahtevali demonstranti koji su izašli na ulice najvećih ukrajinskih gradova.

Posle šest dana kriznih razgovora ponovo je posegao za smenama, popuštajući pred zahtevima da razreši Oleksandra Sirskog, vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine, čiji je ogorčeni sukob sa Fedorovom gotovo potpuno paralizovao najviše vojno rukovodstvo.

Da li će Zelenski popustiti i zahtevima da na funkciju vrati ministra odbrane kojeg je smenio, ostaje da se vidi. Njih dvojica su se u međuvremenu više puta sastajali kako bi razgovarali o njegovoj budućnosti.

U međuvremenu, Fedorov je već ostvario značajnu pobedu, ubedivši predsednika da za novog vrhovnog komandanta Ukrajine imenuje svog bliskog saveznika Mihaila Drapatija, komandanta poznatog po odlučnosti na bojištu i zagovornika modernizacije vojske.

I pre nego što se ova politička saga okonča, njene političke, društvene, a pre svega vojne posledice već postaju očigledne. Još jednom je u Ukrajini glas ulice imao presudnu težinu.

Ta zemlja ima dugu istoriju masovnih protesta koji su menjali politički poredak. Demonstracije su rušile lidere koje je podržavala Moskva, poništavale rezultate nameštenih izbora i primoravale vlade da odustanu od nepopularnih politika.

Ovog puta su na kraju koštali najvišeg generala zemlje njegovog posla, primoravajući odlikovanog ratnog heroja koji je postao toliko nepopularan u redovima da su ga mnogi komandanti brigada nazivali "Mesar", zbog onoga što su videli kao njegovu spremnost da rasipa živote vojnika.

Ukrajinski ustav zabranjuje izbore tokom ratnog vremena. Pa ipak, mnogi Ukrajinci tvrde da činjenica da se protesti ne samo tolerišu, već i daju opipljive rezultate, pokazuje da demokratija i odgovornost ostaju živi.

Uporedite to, kažu, sa Rusijom, gde bi neko ko drži prazan list papira na Crvenom trgu jedva imao vremena da izbroji do 10 pre nego što bi ga odvele snage bezbednosti Vladimira Putina.

Pa ipak, uprkos svemu tome, epizoda je bila duboko štetna. Kao što je priznao jedan poslanik iz Zelenske stranke, privid disfunkcije i podela ide na ruku Rusiji, u trenutku kada se zamah na bojnom polju počeo vraćati ka Ukrajini.

"Dali smo Putinu poklon", rekao je jedan poslanik i lojalista predsednika Zelenskog.

Kremlj će nesumnjivo uživati u činjenici da je afera oslabila autoritet Zelenskog.

"Još jednom", rekao je Volodimir Fesenko, politički analitičar u Kijevu, "nenametnuta greška je ostavila ukrajinskog predsednika politički izloženim".

"To je podstaklo kritike u vreme kada je njegov ugled već bio narušen skandalima koji su kulminirali ostavkom njegovog šefa kabineta, Andrija Jermaka, u novembru. On je uspešno prevazišao ove krize. Međutim, eskalacija ovih kriza i greške u unutrašnjoj politici koje ih uzrokuju opasne su za Zelenskog".

Kao i mnogi lideri, Zelenski ima svoje mane. Pa ipak, u ovom slučaju, našao se u nevolji koja, na bolje ili na gore, može pomoći u redefinisanju ne samo ukrajinske politike već i načina na koji se Ukrajina bori.

Političke posledice su značajne. Vojne mogu se pokazati mnogo trajnijim. Mesecima je Zelenski uzalud pokušavao da održi mir između  Fedorova i generala Sirskog i da svađe drži podalje od javnosti.

Navodno je svaki nedavni sastanak dvojice muškaraca bio obeležen napetošću, što nije iznenađujuće s obzirom na njihove radikalno različite vizije budućnosti ukrajinskih oružanih snaga.

Četvrt veka stariji od 35-godišnjeg Fedorova, general Sirski je bio oličenje stare garde. Nesumnjivo hrabar, sa nizom strateških uspeha iza sebe, planirao je odbranu Kijeva 2022. godine i zapanjujuću kontraofanzivu u Harkovu kasnije te godine.

Ali za mnoge mlađe oficire, on je postao, rečima jednog komandanta drona, "dinosaurus": uronjen u sovjetski način razmišljanja, spreman da nepotrebno rizikuje živote svojih ljudi i, pre svega, nesposoban da shvati tehnološke zahteve brzo evoluirajućeg bojišta.

Fedorov je, nasuprot tome, bio arhetipski ometač, koga su oficiri stare škole videli kao skorojevića u majici koji je govorio istim nerazumljivim brbljanjem kao i tehnološki preduzetnici iz Silicijumske doline sa kojima se tako lako družio.

Za generala Sirskog, njegov entuzijazam za autonomno ratovanje i veštačku inteligenciju na račun konvencionalnijih metoda predstavljao je flert sa katastrofom. Sukob volja između hiperaktivnog reformatora i nepopustljivog tradicionaliste bio je gotovo neizbežan.

Fedorov je tvrdio da ukrajinska strategija dronova donosi rezultate, jer su napadi dugog dometa osakaćivali ruski energetski sektor, a kontinuirani napadi na rute snabdevanja ka okupiranom Krimu više puta ometali logistiku Moskve.

Uspeh ukrajinske kampanje dronova tokom kratkog mandata Fedorova bio je neosporan. Ali general Sirski se žalio da je to imalo svoju cenu, jer su sredstva preusmerena na nabavku municije, posebno artiljerijskih granata.

Njih dvojica su više puta pronalazili načine da potkopaju jedan drugog. Fedorov je pokrenuo reviziju koja je otkrila prekomerno trošenje od 5 milijardi funti, podvrgao je zvaničnike testovima detektora laži i, prema rečima saveznika, razbesneo delove odbrambenog establišmenta blokirajući pokušaje da se unosni ugovori usmere ka favorizovanim kompanijama.

Fedorov je takođe povećao plate pešadiji na prvoj liniji fronta, predložio spajanje brigada koje ne postižu dobre rezultate i premeštaj vojnika u jače, ali nedovoljno popunjene jedinice, reformisao rotaciju trupa i zalagao se za tehnologiju osmišljenu da smanji žrtve.

General Sirski je mnoge od ovih reformi video kao zadiranje u svoj autoritet. Reagovao je stvaranjem dodatnih brigada, razbijanjem nekih od najjačih ukrajinskih jedinica i frustriranjem pokušaja jačanja tehnički inovativnih formacija, prema rečima Džeka Votlinga iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

Njegove pristalice tvrde da njegove zabrinutosti nisu bile bez osnova. Prekomerni fokus na dronove i inovacije na račun konvencionalnijih mogućnosti nosi očigledne rizike, kažu oni.

Za razliku od Fedorova, čiji je nedostatak vojnog iskustva neizbežno suzio njegovu perspektivu, general Sirski je proveo decenije komandujući čitavim spektrom ratovanja. Činjenica da je gospodin Zelenski prvobitno odlučio da smeni svog ministra odbrane umesto svog vrhovnog komandanta, uprkos intenzivnom pritisku da učini suprotno, sugeriše da je delio barem neke od tih rezervi.

Kakve god bile prednosti te debate, tvrdi Votling, otvoren prkos naređenjima ministarstva odbrane je nespojivo sa zemljom koja teži bližoj integraciji sa Evropom, gde je civilna kontrola nad vojskom osnovni demokratski princip.

To je poenta koju je sam Fedorov izneo tokom dramatične konferencije za novinare u podzemnoj garaži u Kijevu nakon smene. U neobično otvorenoj javnoj kritici ukrajinskog ratnog rukovodstva, osporio je narativ da su ratni napori funkcionisali glatko, optužujući generala Sirskog da blokira reforme na svakom koraku.

"Suočili smo se sa potpunom blokadom svih naših inicijativa. Umesto da pronađe nove načine da porazi Rusiju, general Sirski je smislio kako da podeli zemlju", tvrdio je Fedorov.

Bila je to zapanjujuća intervencija, koja je samo pokrenula demonstrante, koji su možda u Fedorovljevim mukama videli sopstvenu borbu protiv starog ukrajinskog načina rada.

Time što je na kraju popustio pred njihovim zahtevima, Zelenski je efikasno priznao da je u toku generacijska smena. General Drapati, novi vrhovni komandant, ima 43 godine i deli Fedorovljevu revnost za inovacije, zajedno sa reputacijom saosećanja koja je izmicala njegovom prethodniku.

Da li će se sam Fedorov vratiti na svoju poziciju sada je gotovo nebitno. Njegova vizija je u usponu. Kao što je glasilo na jednom protestnom transparentu: "Fedorov je inovacija. Stari dedovi su degeneracija".

Mlađa generacija je progovorila. Predsednik je popustio. Način na koji Ukrajina vodi rat možda više nikada neće biti isti.

(Telegraf.rs)