SAD šire rat protiv narko-kartela: Na udaru i meksički političari

Decenijama su narko-bosovi sa nadimcima poput "El Čapa" i "El Menča" bili glavni simbol američke borbe protiv trgovine drogom u Meksiku.

Sada je administracija predsednika SAD Donalda Trampa usmerila pažnju na novu metu - uticajne političare za koje se sumnja da primaju prljavi novac kako bi štitili kriminalne grupe.

Preporučujemo

Američko Ministarstvo finansija nedavno je optužilo kartele da "sve češće koriste nezakonito stečenu dobit za gotovinska plaćanja meksičkim političkim kampanjam".

Kako se navodi u saopštenju, cilj im je da na vlast dovedu kandidate "spremne da brane kartele i njihove interese".

Nije tajna da organizovane kriminalne grupe u Meksiku ulažu novac u izborne kampanje, posebno na lokalnom nivou.

Međutim, meksični zvaničnici retko o tome javno govore.

Upozorenje Mreže za suzbijanje finansijskog kriminala (FinCEN), koja deluje pri Ministarstvu finansija SAD, izazvalo je burne reakcije, a analitičari smatraju da je to još jedan pokazatelj da Vašington više ne želi da se obračunava samo sa vođama kartela, već i sa njihovim navodnim pomagačima u državnim strukturama.

Tokom protekle godine administracija američkog predsednika Donalda Trampa ukinula je američke vize najmanje jednoj guvernerki - Marini del Pilar Avili Olmedi iz meksičke savezne države Donja Kalifornija, kao i većem broju gradonačelnika.

U neuobičajenom potezu, američki tužioci podigli su optužnicu i protiv aktuelnog guvernera Sinaloe Rubena Roče Moje, optužujući ga da je dozvoljavao narko-kartelima da nesmetano deluju u zamenu za mito i političku podršku na izborima.

I Roča i Avila, članovi vladajuće stranke Morena, odbacili su sve optužbe.

Ovakvi potezi predstavljaju značajan zaokret u odnosu na dosadašnju praksu SAD, koje su bilateralne sporove uglavnom rešavale iza zatvorenih vrata i izbegavale otvoreno mešanje u meksičku politiku.

"Ovo je neistražena teritorija u odnosima SAD i Meksika", ocenila je Pamela Star, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Južne Kalifornije i autorka knjige "Stvaranje Meksika: Revolucija, reforme i transformacija".

Prema njenim rečima, Sjedinjene Države su Meksiku tradicionalno ostavljale "veliku unutrašnju političku autonomiju", kako bi očuvale stabilnost susedne zemlje koja sarađuje sa Vašingtonom u pitanjima poput globalne politike, ilegalnih migracija i trgovine.

Šta se promenilo? Trampova administracija usvojila je mnogo oštriji pristup, koji uključuje proglašavanje kartela terorističkim organizacijama i vazdušne napade na plovila za koja se sumnja da prevoze drogu u Karipskom moru i Tihom okeanu.

Američke vlasti danas su, verovatno više nego ikada ranije, u prilici da krivično gone političare koji pomažu organizovanom kriminalu.

Zahvaljujući intenzivnim američkim akcijama protiv narkotika i saradnji sa Meksikom, tokom poslednje dve godine veliki broj vodećih ljudi kartela izručen je SAD.

Stručnjaci za bezbednost smatraju da su mnogi od njih spremni da otkriju detalje o podmićivanju političara u nadi da će dobiti blaže kazne.

"To je jedini realan način da se u ovoj zemlji otkriju veze između organizovanog kriminala i političkih kampanja", izjavio je Luis Karlos Ugalde, bivši predsednik Saveznog izbornog instituta Meksika, koji je tu funkciju obavljao od 2003. do 2007. godine.

Međutim, ovakva politika SAD dodatno opterećuje odnose sa predsednicom Meksika Klaudijom Šajnbaum i njenom levičarskom strankom Morena, koja ima većinu u Kongresu i kontroliše gotovo tri četvrtine guvernerskih mesta u zemlji.

Ukoliko Trampova administracija ode predaleko, upozorava Star, "rizikuje da ozbiljno naruši bezbednosnu saradnju dve zemlje".

Foto: Tanjug/AP

Teško pratiti tok novca

Niko ne zna koliki je tačan obim donacija koje karteli usmeravaju u meksičke političke kampanje, ali čak i bivši izborni zvaničnici priznaju da su iznosi ogromni.

"To je fenomen koji je eksplodirao velikom brzinom", rekao je Ugalde, dodajući da pre dve decenije, dok je bio izborni zvaničnik, taj problem gotovo da nije ni postojao.

On je 2018. godine bio koautor izveštaja u kojem se procenjuje da kandidati za guvernere u proseku potroše najmanje 15 puta više novca na kampanje nego što prijave nadležnim organima.

Taj "crni novac" ne dolazi samo od organizovanog kriminala, već i iz sredstava izvučenih iz državnih budžeta, kao i od privrednika koji očekuju da će zauzvrat dobiti unosne državne poslove.

Takva sredstva uglavnom se primaju i troše u gotovini, bez ikakvog finansijskog traga.

"Niko ne plaća organizovanje izlaska birača na izbore svojom American Express karticom", navodi se u izveštaju pod nazivom "Novac ispod stola".

Politički konsultant Haime Garsija kaže da su kampanje poslednjih decenija postale znatno skuplje, kako je Meksiko prelazio iz jednopartijskog sistema u konkurentnu demokratiju.

Zbog toga su, smatra on, partijski funkcioneri sve spremniji da ignorišu pravila o finansiranju kampanja i prihvate nezakonite donacije.

Retko su se donatori ili primaoci novca od narko-kartela našli pred sudom, a još ređe bili osuđeni.

Za to postoji više razloga. Meksiko ima slab i preopterećen pravosudni sistem.

Svedoci se često plaše kartela i odbijaju da svedoče na sudu. Osim toga, nijednoj političkoj stranci nije u interesu da detaljno ispituje tokove gotovine koji finansiraju njihove kampanje.

"Nikome nije zgodno da prati novac koji se troši tokom zvanične izborne kampanje", rekao je Garsija.

Iako je teško pratiti tokove novca, postoje drugi pokazatelji sve većeg uticaja organizovanog kriminala na politiku.

Uoči nacionalnih izbora 2024. godine ubijeno je više od tri desetine kandidata, dok su se stotine drugih povukle iz izborne trke jer su kriminalne grupe nastojale da na funkcije dovedu svoje saveznike.

Politička kontrola gradova i opština postala je još važnija otkako su karteli proširili svoje aktivnosti na iznude, nelegalnu seču šuma i prodaju droge na domaćem tržištu.

Nekada im je prioritet bio da obezbede puteve za transport heroina i kokaina ka Sjedinjenim Američkim Državama, dok danas nastoje da kontrolišu lokalne gradonačelnike, policijske snage i čitavo stanovništvo.

Foto: Tanjug/AP

Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum izjavila je da je do sada predstavljeno malo dokaza koji potvrđuju tvrdnje da su karteli uticali na izbore.

Podsetila je da je izborni sud savezne države Sinaloa potvrdio pobedu Rubena Roče Moje nakon razmatranja prijava o nepravilnostima.

Ipak, predložila je da savezne izborne vlasti formiraju posebno telo koje bi proveravalo da li kandidati imaju veze sa organizovanim kriminalom pre izbora na polovini mandata naredne godine.

Šajnbaum je izrazila i sumnju u motive administracije presednika SAD Donalda Trampa.

"Da li je ovo zaista iskrena namera da se bori protiv organizovanog kriminala? Ili možda gledamo kako pojedini krugovi američke krajnje desnice koriste našu zemlju kako bi ojačali svoju poziciju pred izbore u novembru 2026. godine?", upitala je Šajnbaum u jednom govoru.

Dilema Klaudije Šajnbaum

Nedavno saopštenje američkog Ministarstva finansija usmerilo je pažnju na jednu od novijih aktivnosti kartela.

Krijumčarenje nafte i benzina postalo je višemilijarderski posao u Meksiku, a vlasti tvrde da kriminalne grupe tesno sarađuju sa korumpiranim državnim službenicima i kompanijama.

U nekim slučajevima karteli kradu gorivo u Meksiku i potom ga preprodaju, dok ga u drugim krijumčare preko granice sa SAD.

Prema upozorenju Ministarstva finansija, karteli koriste profit od takvih poslova kako bi finansirali izbor korumpiranih političara koji im potom obezbeđuju pristup "ključnim administrativnim funkcijama u vladi", što im olakšava krijumčarenje goriva i pranje novca.

To predstavlja ozbiljnu optužbu na račun meksičkog političkog sistema, na koju je Šajnbaum reagovala oštro.

"Kakve dokaze imaju?", upitala je predsednica Meksika na konferenciji za novinare.

Te optužbe samo su deo sve glasnijih kritika iz Vašingtona zbog političke zaštite koju karteli navodno uživaju.

Američki ambasador u Meksiku Ronald Džonson još u aprilu je nagovestio da Trampova administracija otvara novi front u borbi protiv droge, upozorivši da će uslediti "značajne mere" protiv mita i korupcije u Meksiku.

Nepunih nedelju dana kasnije, Ministarstvo pravde SAD objavilo je optužnicu protiv Rubena Roče i još devet sadašnjih i bivših zvaničnika iz Sinaloe.

Optuženi su da su sarađivali sa kartelom Sinaloa kako bi omogućili slanje ogromnih količina narkotika u Sjedinjene Države u zamenu za političku podršku i mito.

Slučaj je posebno osetljiv zato što je Roča blizak saveznik bivšeg predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, političkog mentora Klaudije Šejnbaum.

Ona je odbila američki zahtev za njegovo hapšenje i izručenje, uz obrazloženje da Vašington nije dostavio dokaze o njegovoj krivici.

Guverner Sinaloe privremeno se povukao sa funkcije dok traje američka istraga i tvrdi da su optužbe politički motivisane.

"Ove optužbe protiv mene su lažne. Neću dozvoliti da me iskoriste kako bi naštetili pokretu kojem pripadam", rekao je Ruben Roča novinarima.

Foto: Eyepix Group, Eyepix Group / Alamy / Profimedia"

Analitičari ocenjuju da je Trampova politika dovela Šejnbaum u nezgodan položaj.

Stranka Morena godinama se predstavlja kao borac protiv korupcije i predsednica ne želi da ostavi utisak da prikriva kriminal.

S druge strane, izručenje istaknutih političara Morene Sjedinjenim Američkim Državama moglo bi ozbiljno da naruši popularnost stranke i oslabi njenu kontrolu nad državom.

Do sada je meksička predsednica uglavnom nastojala da izađe u susret predsedniku Donaldu Trampu u njegovoj kampanji protiv narkotika.

Poslala je hiljade vojnika na granicu sa SAD i izručila više od 90 visokorangiranih članova narko-kartela američkom pravosuđu.

Njena vlada pojačala je borbu protiv krađe goriva i uhapsila desetine sadašnjih i bivših lokalnih zvaničnika, uključujući i pojedine članove Morene, osumnjičene za saradnju sa kriminalnim grupama.

Međutim, poslednjih nedelja Šejnbaum je zaoštrila retoriku, optuživši američku vladu da optužnicama poput one protiv Roče podriva suverenitet Meksika.

I vlast i javnost u toj zemlji veoma su osetljivi na mešanje SAD, koje su tokom 19. veka pripojile više od polovine tadašnje meksičke teritorije.

"Da budemo jasni - danas dolaze po jedne, sutra po druge, sve dok kancelarije Ministarstva pravde SAD ne postanu glavni birači u Meksiku. To ne smemo dozvoliti", poručila je Šajnbaum krajem maja.

Foto: Barron Luis/Eyepix/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Iako malo ko sumnja da korumpirani političari predstavljaju važnu podršku organizovanom kriminalu, nije jasno koliko će Trampova strategija zaista uspeti da oslabi kartele.

Karteli, manje mafijaške grupe i ulične bande imaju snažan uticaj na lokalne vlasti i državne administracije širom zemlje, a istovremeno su proširili svoj uticaj i na privredu.

Kritičari, kako u SAD tako i u Meksiku, upozoravaju da zemlji nedostaju efikasan pravosudni sistem, dobro obučena policija i dovoljno ulaganja u bezbednosni sektor.

Uz to, kartele dodatno jačaju velika potražnja za drogom u Sjedinjenim Američkim Državama i ilegalni priliv američkog oružja preko granice.

"Rešavanje ovog problema u Meksiku je projekat koji će trajati generacijama. To nije nešto što može da se završi za godinu ili dve, niti tokom preostale četiri godine mandata Klaudije Šejnbaum", zaključila je Pamela Star

(Telegraf.rs)