Teroristima se loše piše: Nemačka menja zakone posle napada na Paradu ponosa u Berlinu

Nemačka razmatra mogućnost da osobama osuđenim za terorizam zabrani izricanje uslovnih zatvorskih kazni, nakon što je napadač sa Parade ponosa u Berlinu izbegao odlazak u zatvor uprkos pokušaju da se pridruži Islamskoj državi.

Abdul Balut (21) uleteo je kombijem među učesnike Parade ponosa u Berlinu, pri čemu je jedna žena poginula, a 29 osoba je povređeno, u onome što je opisano kao "islamistički" teroristički napad, prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

Naknadno je otkriveno da je u maju osuđen za krivična dela povezana sa terorizmom, ali nije proveo ni dana u zatvoru, pošto mu je kazna od 22 meseca zatvora izrečena uslovno.

Zbog toga su ministri naložili reviziju načina na koji se izriču uslovne kazne i kome se one odobravaju. Među prvim predlozima nalazi se mogućnost da osobe osuđene za krivična dela povezana sa terorizmom budu izuzete od mogućnosti dobijanja uslovne kazne.

"Svakako je neshvatljivo da je, s obzirom na stepen opasnosti u ovom slučaju, izrečena uslovna kazna", izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint.

Nemački kancelar Fridrih Merc takođe je kritikovao bezbednosne službe svoje zemlje.

"Ne mogu da razumem kako mogu da pratim svoj mobilni telefon sa bilo kog mesta na svetu ili čak da pomoću njega utvrdim lokaciju svog ajpeda a da je navodno nemoguće, ili tehnički neizvodljivo, da bezbednosne službe u Nemačkoj sa istom preciznošću utvrde gde se nalaze osobe koje su označene kao bezbednosna pretnja", rekao je i dodao:

"Moraćemo da odgovorimo na pitanje kako je moguće da se čovek sa ovakvim profilom nesmetano približi paradi i izvrši ovakav napad".

Balut, kojeg je policija usmrtila nakon dvadesetočasovne potere, prošle godine je otputovao u Liban u pokušaju da se pridruži Islamskoj državi.

Tamo je uhapšen, a vojni sud ga je osudio na tri meseca zatvora zbog više krivičnih dela, uključujući podsticanje verskih i sektaških sukoba, nakon čega je deportovan u Nemačku.

Uhapšen je po dolasku u Berlin zbog pripremanja teškog čina nasilja kojim je ugrozio državu, kao i zbog objavljivanja propagande ISIS na svom Instagram nalogu.

Kancelarija državnog tužioca je insistirala na trogodišnjoj kazni, ali je okružni sud u Tirgartenu primenio zakon o maloletnicima i izrekao kaznu od godinu dana i 10 meseci.

Prema nemačkom zakonu, kao i u Velikoj Britaniji, sudija može da obustavi kaznu zatvora tako da prestupnik služi uslovnu kaznu umesto zatvorske kazne.

U slučaju Baluta, ova obustava je odobrena jer je njegova kazna bila kraća od dve godine i sud je presudio da su primenjene posebne okolnosti.

Sud je smatrao da je proveo tri meseca u pritvoru u Libanu pre nego što je odslužio šest meseci u pritvoru u Nemačkoj pre presude.

Sud je takođe naveo Balutovu tvrdnju da se distancirao od ISIS, uz njegovo formalno priznanje tokom suđenja. Prema nemačkom zakonu o izricanju kazni za maloletnike, priznanja krivice imaju veliku težinu kao dokaz kajanja i uvida.

Iako je javno tužilaštvo odmah uložilo žalbu na presudu tražeći strožu, zatvorsku kaznu, žalba po nemačkom krivičnom postupku odlaže formalno izvršenje presude.

Balut, koji je bio u pritvoru u maloletničkom pritvorskom centru Pletcenze, pušten je iz pritvora u maju, dok se čeka žalba. Prvobitna odluka o kazni razljutila je političare u Nemačkoj i pokrenuta je revizija načina na koji se izriču uslovne kazne.

"Znamo da je počinio veliki broj krivičnih dela, da je simpatizovao terorizam, da je postojala i jedna presuda koja je uslovno uslovljena i da je javno tužilaštvo uložilo žalbu na nju", rekao je Dobrint.

"Trenutno se snažno postavlja pitanje kako se kazna zapravo može uslovno usloviti za nekoga ko je identifikovan kao bezbednosna pretnja".

Uslovne kazne su prvobitno kodifikovane u Nemačkoj kako bi se dao prioritet resocijalizaciji u odnosu na odmazdu.

Pravni razlog iza dvogodišnjeg praga je taj što kratke zatvorske kazne često lišavaju počinioce zaposlenja, smeštaja i mreža socijalne podrške, dok ih izlažu okorelim kriminalcima što često povećava stopu recidiva.

U svetlu napada u subotu, Nemačka sada preispituje svoju praksu uslovnog izricanja kazni.

Savezni ministri i policijski sindikati izneli su nekoliko predloga za reforme, uključujući stvaranje zakonskog isključenja za ekstremizam i terorizam izmenom člana 56 nemačkog krivičnog zakonika.

Oni predlažu da se ovo primeni i na Zakon o maloletničkim sudovima, kako bi se sprečilo da počinioci krivičnih dela povezanih sa terorizmom dobiju uslovne kazne, bez obzira na dužinu kazne.

Takođe postoje sve veći zahtevi za revizijom pravila pritvora pre suđenja kako bi se osiguralo da osumnjičeni za terorizam ostanu u pritvoru do žalbe tužilaštva.

Dalje mere koje se razmatraju uključuju uvođenje obaveznih, standardizovanih psihijatrijskih i bezbednosnih procena pre nego što se bilo kom ekstremisti može odobriti "povoljna socijalna prognoza".

Pritisak na pravosuđe raste, jer Balutov slučaj nije izolovan.

Godine 2020, Abdulah HK, dvadesetogodišnji sirijski državljanin, izvršio je napad nožem u Drezdenu u kojem je ubijen jedan turista, a drugi teško ranen.

Kao i Balut, odslužio je maloletničku kaznu zbog podrške Islamskoj državi i klasifikovan je kao pretnja visokog rizika, ali je pušten na uslovnu slobodu pod policijskim nadzorom samo nekoliko nedelja pre nego što je izvršio fatalni napad.

U utorak se Balutov otac, Tavfik, distancirao od stavova svog sinovlja, rekavši da njegova porodica "nije izuzetno religiozna".

"Mi smo šiiti. Ne podržavamo Islamsku državu", rekao je za časopis Špigel, aludirajući na to da je IS sunitska teroristička grupa.

Rekao je da su se njih dvojica svađali oko toga što njegov sin želi da pusti dugu bradu, za koju se njegov otac plašio da je znak ekstremizma.

"Nisam mu dozvolio da nosi dugu bradu... bio je ispranog mozga", rekao je.

(Telegraf.rs)