"Ljudi se bore za život, ovakvu tragediju nikad nisam video!" Bolna ispovest ribara-heroja o požarima u Grčkoj

Nikos Matajakis opisao je dramatične sate u Agios Pavlosu u Grčkoj, gde je zajedno sa pripadnicima Obalske straže, vatrogascima, policajcima i volonterima vodio bitku za spasavanje ljudskih života, usred nadrealnog prizora vatre i olujnih vetrova.

Postoje trenuci kada reči deluju premalo pred veličinom ljudske duše. Trenuci kada pravi heroji ne nose plaštove - već uniformu vatrogasca, pripadnika Obalske straže, policajca ili jednostavno odeću svog svakodnevnog posla. Jedan od njih je i mladi ribar Nikos Matajakis iz Agije Galini.

Preporučujemo

Dok je more besnelo, vetar dostizao udare i do 160 kilometara na sat, a vatra stigla do same obale, nije oklevao ni trenutka kada je primio poziv iz Lučke kapetanije.

"Čule su se eksplozije plinskih boca"

Ono što je zatekao u Agios Pavlosu teško se može opisati rečima. Nadrealan prizor, prava paklena scena. Vatra je opkolila čitavo područje, plamen je gutao tavernu i turistički smeštaj, trščane nadstrešnice su gorele, varnice su dopirale do njegovog ribarskog čamca, dok su eksplozije boca sa tečnim gasom činile već jeziv prizor još strašnijim. Istovremeno, uzburkano more nemilosrdno je udaralo u plovila, a oko trideset ljudi bilo je zarobljeno na plaži, bez mogućnosti da se spase.

"Bilo je nepodnošljivo zbog vatre i dima, a vetar je bio kao uragan. Zabeleženi su udari i do 160 kilometara na sat", ispričao je on, a prenosi portal Cretalive.gr.

Poznajući svaki kamen i svaki prolaz u tom kraju, Nikos je uspeo da se približi obali zajedno sa jednim pripadnikom Obalske straže.

"Ljudi su bili zarobljeni na uglu Agios Pavlosa. Iznad njih su goreli taverna i smeštajni objekti. Eksplodirale su i neke boce. Čuli smo jake detonacije. Prišao sam svojim čamcem. Odlično poznajem taj kraj. Prilaz je bio veoma težak. Nije bilo nimalo lako", rekao je Matajakis, pa dodao:

"I mi smo samo obavili svoju dužnost... Pozvali su me iz Lučke kapetanije oko četiri popodne i rekli da budem u pripravnosti. Zatražili su moju pomoć i pružio sam je bez oklevanja. Došao sam svojim ribarskim čamcem ‘Sveti Spiridon'".

Mali ribarski čamac nije mogao da preveze sve zarobljene odjednom. Među njima je bilo i starijih ljudi koji su jedva uspevali da se ukrcaju. Ipak, ribar je više puta odlazio i vraćao se, ne obazirući se na opasnost.

"Bilo je oko trideset ljudi okupljenih tamo. Među njima i starijih. Nisu mogli lako da se popnu u čamac. Nevreme je bilo strašno. Tri puta sam prevozio ljude jer je moj čamac mali", naglasio je Matajakis.

Akcija spasavanja uspešno je okončana zahvaljujući saradnji svih učesnika. Zarobljeni su najpre prevezeni čamcem "Sveti Spiridon", a zatim su ukrcani na plovila Obalske straže - gumeni čamac 1005 i patrolni brod PLS 624, čije su posade, uprkos ogromnim talasima i ekstremnim uslovima, bezbedno dovršile evakuaciju. U tom trenutku nije bilo titula, položaja ni podela. Bili su samo ljudi koji su udružili snage kako bi spasli druge ljude.

Slike koje je doživeo pratiće ga čitavog života.

"Ribar sam od rođenja... I moj otac je bio ribar. Doživeli smo i ranije požare, ali ovakvu tragediju, da su ljudi zarobljeni na plaži, nikada nisam video. I ne želim nikada više da je doživim. Strašno je gledati kako se ljudi bore za život, kako im gori imovina, kako eksplodiraju boce... Nadstrešnice u smeštajnim objektima su se zapalile, a varnice su padale na moj čamac. Gasili smo ih crevom. I mi smo mogli da stradamo, da se i naš čamac zapali...", rekao je Matajakis.

Svedočenje Nikosa Matajakisa predstavlja najljudskiji prikaz tragedije koja je zadesila južni deo regiona Retimno. Požara koji je za sobom ostavio nesagledivu materijalnu štetu, ali i dvojicu poginulih vatrogasaca - Pantelisa i Manolisa - koji su izgubili živote boreći se sa plamenom.

(Telegraf.rs)