Dunav kod Rumunije nestaje pred očima, posledice oseća cela Evropa: Ovo je lice nezapamćene suše

Koliko su dramatične razmere suše koja je pogodila Dunav vidi se ne samo u Srbiji i Mađarskoj, već i u Rumuniji. Slike koje su objavile "Vode Rumunije", nastale kod Đurđua, dodatno svedoče katastrofu koja je zadesila jednu od najdužih reka u Evropi.

Tamo gde bi trebalo da bude voda, sada se prostire ispucalo rečno dno prekriveno osušenim muljem, kamenjem i slojevima zelenih algi.

Zarđali šleperi ostali su nasukani na suvom, oslonjeni na dno nekadašnjeg zaliva, dok se preostali tok vode povukao ka sredini reke, sužen gotovo na veličinu potoka.

Na jednoj od fotografija pogled se pruža sa stare metalne pasarele, sa oljuštenom plavom farbom: iza ograde, obala koja je nekada bila prekrivena vodom sada je pretvorena u prostranstvo mulja i osušene trave, na kojem su ostala zaglavljena plovila iz luke.

Prema podacima te institucije, protok Dunava na ulasku u Rumuniju, kod Bazijaša, 30. jula iznosio je 1.600 kubnih metara u sekundi, dok prognoza Nacionalnog instituta za hidrologiju i upravljanje vodama pokazuje da bi oko 6. avgusta mogao da padne na približno 1.500 kubnih metara u sekundi.

Ove vrednosti su gotovo tri puta manje od višegodišnjeg julskog proseka, koji iznosi 4.750 kubnih metara u sekundi, i približavaju se istorijskom minimumu zabeleženom 1985. godine, kada je protok Dunava pao na 1.400 kubnih metara u sekundi.

Rumunija se tako suočava sa jednim od najtežih hidroloških perioda u poslednjih nekoliko decenija, posebno jer se ni u gornjem slivu Dunava u narednom periodu ne očekuju padavine.

Podsetimo, slične slike stižu i iz Srbije, gde je nizak vodostaj Dunava otkrio prizore koji su do sada bili nezamislivi. Kod Vukovarske ade, nedaleko od Bačkog Novog Sela, reka se povukla toliko da se do ostrva koje je inače dostupno samo čamcem sada može stići peške. Obala, nekadašnje rečno korito i ostrvo gotovo su se spojili, dok su na mestima gde je nekada tekao snažan tok ostale samo plićake, barice i osušeni pesak. Hidrolozi upozoravaju da je Dunav trenutno na veoma niskom vodostaju zbog dugotrajnog deficita padavina širom Evrope, što ugrožava plovidbu i rečni ekosistem, posebno zbog visokih temperatura i manjka kiseonika u vodi.

Ekstremno nizak vodostaj Dunava ne ugrožava samo plovidbu i ekosistem, već sve više utiče i na energetiku zemalja kroz koje reka protiče. U Mađarskoj je nivo Dunava kod nuklearne elektrane Pakš pao toliko da je prvi put u istoriji najavljena potpuna obustava rada postrojenja zbog problema sa hlađenjem. Gubitak oko 2.000 megavata proizvodnje, uz dodatnih 400 megavata zbog kvara u termoelektrani Dunamenti, otvorio je pitanje stabilnosti snabdevanja električnom energijom tokom toplotnog talasa.

U Rumuniji, zbog izuzetno niskog vodostaja, kompanija "SN Nuclearelectrica" obavestila je Centralni dispečerski centar "Voda Rumunije" da će, nakon analize koju su stručnjaci Nuklearne elektrane Černavoda sproveli u noći između 29. i 30. jula, Blok 2 ostati priključen na nacionalni energetski sistem, jer radni parametri omogućavaju bezbedan nastavak rada.

Na deonici Kalaraši-Černavoda i dalje su na snazi restrikcije trećeg stepena za navodnjavanje, što znači da se voda isporučuje u smanjenim količinama ili samo u određenim vremenskim intervalima.

Stručnjaci iz Voda Rumunije (Apele Române), zajedno sa ekipama uprava slivnih područja - Banat, Žiju, Olt, Arđeš-Vedea, Buzau-Jalomica, Prut-Barlad i Dobrogea-Litoral - stalno prate i pojavu cvetanja algi, kojoj pogoduju visoke temperature i nizak vodostaj reke. Trenutno se ovaj fenomen održava u granicama normale.

Hidrološka suša i dalje pogađa više regiona Rumunije - Krišanu, Olteniju, Munteniju, Dobrudžu i Moldaviju - gde na pojedinim deonicama reka postoje veoma niski protoci, a ponegde dolazi i do potpunog presušivanja.

Kada je reč o snabdevanju stanovništva vodom, nadležna institucija navodi da nema ograničenja. Popunjenost 40 najvećih akumulacionih jezera iznosi 70 odsto, što je dovoljno za obezbeđivanje vodosnabdevanja putem centralizovanih sistema.

(Telegraf.rs)