U proleće 1997. je u 12 džakova je nađeno 5 raskomadanih tela žena, ubica još nije nađen: Ovaj čovek ga traži

Pre oko deset godina, Morgan Vanlerberge naišao je na slučaj koji će postati opsesija njegovog života - nerešenu istragu o takozvanom "Kasapinu iz Monsa".

Ne tražite u Morganovom stanu zid prekriven fotografijama žrtava i osumnjičenih. Takvog zida nema. Nema nikakve veze sa svetom policije i pravosuđa, ali su se svim srcem posvetio rešavanju ovog zločina.

Preporučujemo

"Samo imam jednu malu policu punu fascikli", rekao je za BFM.

Na toj polici nalazi se više od deset godina istraživanja, beleški i svedočenja koja je prikupio.

Sa 42 godine, Morgan Vanlerberge nije ni policajac ni istražni sudija. Već više od decenije, ovaj stručnjak za mentalno zdravlje veliki deo slobodnog vremena posvećuje istraživanju jednog od najvećih nerešenih zločina u Belgiji - slučaja "Kasapina iz Monsa".

On je ono što se naziva amaterskim istražiteljem.

Slučaj "Kasapina iz Monsa" počeo je u proleće 1997. godine, kada je na periferiji grada Mons pronađeno 12 džakova sa raskomadanim ostacima pet žena.

U to vreme Morgan je imao samo 12 godina.

"Otac nam je, kada se vratio s posla, rekao da su ga zaustavili i da je svuda bilo policijskih kontrola.Nisam tada zaista shvatao šta se dešava, bio sam dete", priseća se Morgan.

Godinama kasnije, slučaj mu se vraćao u sećanje kada bi naleteo na emisiju ili knjigu o njemu.

"Često prolazim kroz Mons i jednog dana sam odlučio da stanem kako bih bolje razumeo šta se dogodilo. Želeo sam da vidim mesto svojim očima", kaže on.

"Nisam se osećao dovoljno kompetentnim"

"U početku uopšte nisam planirao da istražujem ovaj slučaj", objašnjava Morgan.

"Jedna stvar me je uvek intrigirala- pet žena nestalo je na relativno malom području u periodu od svega godinu i po dana. Nisam mogao da shvatim kako je to bilo moguće."

Iz obične radoznalosti otišao je na lice mesta.

"A onda sam se sve više zainteresovao. Upoznao sam jednu osobu, pa drugu... beleške su se gomilale i tako je nastala istraga."

Počeo je od železničke stanice u Monsu.

"To je centralno mesto, jer znamo da su sve žrtve prolazile tuda."

Potom je mapirao sva važna mesta- gde su žene živele, gde su provodile vreme i gde su pronađeni džakovi sa njihovim ostacima.

"Prvo pokušavam da razumem teren, atmosferu i udaljenosti između lokacija", dodaje Morgan.

Iako je završio psihologiju, nema obrazovanje iz kriminalistike, pa je u sve ušao veoma oprezno.

"Na početku me je bilo strah. Nisam bio prvi koji je dolazio u taj kraj. Ljudi su bili veoma zatvoreni. Nisam uvek nalazio prave reči niti sam imao osećaj da imam pravo da ovo radim."

Međutim, upornim dolascima i razgovorima uspeo je da zadobije poverenje stanovnika.

"Kada su videli da se stalno vraćam, da razgovaram sa ljudima i provodim mnogo vremena tamo, počeli su da mi veruju."

Veruje da mu je upravo činjenica da nije policajac pomogla da mu se ljudi otvore.

"To nije došlo odmah. Trebalo je vremena", kaže Morgan.

Radna metoda

Jedan susret pokazao se presudnim- upoznao je Monik Ganš, vlasnicu hotela u blizini železničke stanice.

"Otvorila mi je mnoga vrata. Ona poznaje ovaj slučaj od samog početka."

Veliki podsticaj istrazi dao je i jedan novinski tekst.

"Novinarka mi je predložila da napišemo članak i uputimo apel svedocima. Nisam bio oduševljen idejom, ali sam pristao. Tada je sve zapravo počelo. Počela su da stižu prva svedočenja.“

Tokom istrage razgovarao je čak i sa osobom koja je nekada bila osumnjičena.

"To je bio susret koji menja život. Verujem da ta osoba nije ubica, ali je veoma neobična. Takav susret se ne zaboravlja."

Kako su pristizala nova svedočenja, razvio je sopstveni sistem rada.

"Na početku je sve bilo prilično haotično. Danas postoji jasna metoda. Beležim što više detalja, a kada se informacije poklope ili svedočenja potvrde jedno drugo, sve razvrstavam u posebne fascikle- prema žrtvi, naselju ili temi. Ne znam da li je to najbolji metod, ali za sada funkcioniše."

"Ovo je postalo deo mog života"

Brojni razgovori zahtevali su mnogo putovanja i noćenja, često upravo u hotelu Monik Ganš.

"Žao mi je što nikada nisam izračunao koliko sam sati, dana, kilometara i novca potrošio", kaže Morgan.

Živi 150 kilometara od Monsa, što znači da svaki odlazak podrazumeva put od 300 kilometara.

Zbog istrage je putovao čak i u Normandiju, do podnožja Mon Sen Mišela.

Ponekad je propuštao porodična okupljanja kada bi mu se javio neko spreman da govori.

"Tada shvatite da ste potpuno u tome", dodaje Morgan.

Posle više od deset godina istraga je postala deo njegove svakodnevice.

"Kada jednom uđete u ovako nešto, više ne možete da izađete. Ovaj slučaj je postao deo mene i mog života."

Na istrazi radi kad god može - posle posla, vikendom, tokom odmora ili kada se pojavi nova informacija.

Priznaje da je bilo perioda iscrpljenosti, neprospavanih noći i nesanice.

"Postoje dani kada se obeshrabrim."

Tada pomisli na žene koje su ubijene na brutalan način. Vremenom su mu poverenje ukazale i porodice žrtava.

"Kada su shvatili da moj pristup nije senzacionalistički, već iskren, sami su mi se obratili", kaže Morgan.

Pokušao je da prikupi što više podataka o svakoj žrtvi.

"Ne možete istraživati slučaj ako ne poznajete žrtve, makar malo.Danas imam osećaj da ih delimično poznajem. I one su postale deo mog života."

"Želeo sam da dam svoj doprinos"

Morgan kaže da mu cilj nikada nije bio da lično otkrije ubicu.

"Želeo sam da dam svoj doprinos, da se o žrtvama govori, da dobiju pažnju koju zaslužuju i da možda prikupim nova svedočenja koja bi mogla da pomognu istrazi."

Prikupio je iskaze ljudi koji se ranije nikada nisu javili policiji.

"U takvim trenucima lako vas ponese uzbuđenje, ali morate sve da proverite. Nekada pomislite da ste otkrili nešto veliko, a na kraju se ispostavi da niste."

Godine 2022. objavio je knjigu "Manje je od pet... Istraga o Kasapinu iz Monsa", koju je napisao zajedno sa bivšim zapisničarem istražnog sudije koji je radio na slučaju.

I danas nastavlja svoju istragu.

"Često pomislim kako bih voleo da jednog dana dobijem poziv i da na televiziji čujem vest: 'Znamo ko je počinilac.'To bi bilo ogromno olakšanje za mene, a pre svega za porodice žrtava."

Ipak, Morgan ne gaji velika očekivanja, naročito zato što je do zastare slučaja ostalo manje od godinu dana.

"Moramo biti svesni da postoji velika mogućnost da nikada ne saznamo ko je počinio ovaj zločin.Što više vremena prolazi, sve je teže pronaći dokaze. Nisam odustao, daleko od toga, ali se pripremam za tu mogućnost."

Na kraju zaključuje: "Ne znam šta ću tada raditi, ali kada je reč o ovoj istrazi, mislim da će mi biti veoma teško da je potpuno ostavim iza sebe."

(Telegraf.rs)